Piše: Tomislav Marković Burni događaji proteklih dana - počev od hapšenja Dikićeve grupe u Crnoj Gori, preko konferencije za štampu premijera Srbije na kojoj je objavljeno da su izvesne osobe pratile premijera Crne Gore i spremale atentat, pa sve do iznenadne posete šefa ruskih obaveštajaca Beogradu i hitnog proterivanja ruskih državljana iz Srbije – jasno su stavili do znanja da određeni "element inostranosti" nema nameru da ostavi na miru ovaj deo sveta u kom smo se zatekli. Element inostranosti je, izgleda, novi sinonim za Rusiju.
Majčica Rusija, srpski spas
Ta jeziva priča će se tek rasplitati, ali sada može da posluži kao povod za kratko predstavljanje jednog fenomena koji se u Srbiji odvija poslednjih godina, a usko je vezan za "majčicu Rusiju". U poslednje vreme Srbija je preplavljena ruskom propagandom u najrazličitijim oblicima. Kao pečurke posle kiše na sve strane niču organizacije, udruženja građana, političke partije, internet sajtovi i portali koji svim snagama nastoje da nas ubede da je jedini spas za Srbiju u Rusiji. Naravno, misli se na spas od zlog Zapada, evropskih integracija, ljudskih prava, slobode i demokratije.
Centar za evroatlantske studije u maju ove godine objavio je studiju pod nazivom "Širom zatvorenih očiju – jačanje ruske meke moći u Srbiji" u kojoj je pobrojano preko stotinu pro-kremaljskih subjekata. Taj spisak verovatno nije konačan, jer se broj profesionalnih obožavatelja Rusije povećava maltene iz dana u dan.
Ko su patriote, a ko izdajnici
Fascinacija drugim zemljama i kulturama je najprirodnija stvar na svetu. Nema ničeg lošeg u tome da se čovek divi recimo norveškom uređenju države, italijanskom renesansnom slikarstvu ili ruskoj književnosti, naprotiv. Međutim, ovde nije reč o tome. Radi se o nečemu sasvim drugom, a to je bezgranično obožavanje Vladimira Putina i ruske autoritarne države, uzdizanje moći i nasilja kao vrhovnih principa, preziranje svih zapadnih vrednosti (mada je uvek komično kad se taj prezir širi putem interneta) i podanički odnos prema Rusiji.
Nekako bi i preko svega toga moglo da se pređe, živimo ipak u kakvoj-takvoj demokratiji, svako ima pravo na svoje mišljenje, ma koliko ono bilo glupo ili slugansko. Ali, ono što prosto bode oči je činjenica da sva ta ruska propaganda, panegirici Putinu, hvalospevi ruskom naoružanju, polaganje poslednjih nada u baćuške, prizivanje ruske invazije i okupacije Srbije – dolaze od onih koji se godinama i decenijama busaju u grudi da su najveće srpske patriote, veliki Srbi, najveći rodoljubi otkad je sveta i Srbije, od ljudi koji nam probiše uši pričom da je njima interes Srbije na prvom mestu, da ih ništa drugo ne zanima osim Srbije, da bi sve dali za svoju otadžbinu, da im je nezavisnost njihove zemlje na prvom mestu itd itd.
Standardan deo te nacionalističke, naizgled rodoljubne retorike, jeste i priča o izdajnicima. Za razliku od njih, velikih patriota i pravih Srba, postoje i odrođeni Srbi, izdajnici i strani plaćenici, "domicilne ništarije" (što bi rekao Slobodan Milošević), izrodi koji bi prodali Srbiju za šaku dolara ili evra (nipošto rubalja!), nekakvi "evrounijati" koji izdaju zemlju Evropskoj uniji i ostalim zloćama sa trulog Zapada.
Ruska kolona
Upravo su šampioni ovakve retorike postali najveći obožavaoci Rusije i pronašli novog vožda u Putinu. Svi su se složno okupili na zajedničkom zadatku: političke partije kao što su Dveri, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Istočna alternativa, Srpska liga, Srpski sabor Zavetnici; portali kao što su Srbin.info, Fond strateške kulture, Novi standard, Nova srpska politička misao, Oslobodjenje.rs, Sputnjik, News Front, Srbski FBReporter, Intermagazin; tu su i nedeljnik "Pečat", radio stanica Snaga naroda, kao i razna društva srpsko-ruskog prijateljstva, svesrpsko-ruski frontovi i mnogi drugi kandidati za mužike.
Kad čovek prati akcije i tekstove ovih poklonika Rusije, u narodu poznatih pod nazivom ruskokolonaši, ne može da se načudi gde nestade sav njihov čuveni patriotizam. FBReporter prenosi peticiju građana Srbije za osnivanje vojne baze Ruske Federacije na teritoriji Republike Srbije, Fond strateške kulture moli Ruse da osnuju škole i Univerzitet u Srbiji, "Vreme je za savez s Rusijom" – viče mlađahni političar-rodoljub, Srbin.info javlja: Putinomanija zahvatila i Irak; lider Srpske lige ima lukav plan: Srbija Rusiji ustupa Kosmet, Kadirov sa Čečenima smiruje Albance; čitaoci Nove srpske političke misli se pitaju šta Putin čeka, zašto već jednom ne dođe da osvoji Srbiju i pripoji je Ruskoj Federaciji, i tako dalje, i sve u tom stilu.
Najveća tuga ruske kolone je geografski položaj Srbije. Da smo malo istočnije, da se graničimo sa Rusijom, ne bi bilo nikakvih problema. Pozvali bismo Ruse da umarširaju, preuzmu vlast, postave svoje kvislinge i problem rešen. Ovako, pošto nas hiljade kilometara dele od majčice Rusije, nije čudo što među ruskokolonašima ima sve više onih koji su izgubili strpljenje.
Treći svetski rat, jedina nada
Otuda je logično da Fond strateške kulture objavi tekst pod naslovom “Srpsko nacionalno pitanje i Treći svetski rat” u kojem se poslednja nada za Srbiju vidi u novom planetarnom sukobu, gde bi Rusija ratovala protiv čitavog zapadnog sveta, a onda bi nacionalno pitanje Srbije bilo rešeno "na nekoj novoj Jalti". Kad Velika Srbija nije stvorena domaćim snagama, uzdamo se u Rusiju da će nam stvoriti Veliku Guberniju Srbiju, Treći svetski rat je mala cena za proširenje srpskih granica, makar i u okviru velike Ruske Imperije.
Tako su srpski nacionalisti opisali pun krug. Počeli su kao, navodno, veliki rodoljubi, a završavaju kao kandidati za ruske kvislinge. A njihova najveća frustracija, tuga i neprebol je to što je ruska invazija na Srbiju poprilično nerealna stvar i što neće biti u prilici da postanu novi Milan Nedić, Dimitrije Ljotić ili Draža Mihailović.
Ponavljanje istorije
Sve bi to izgledalo čudno i posve bizarno, ali treba se setiti biblijskog propovednika koji opominje: "Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem". Slične transformacije već su se događale, za vreme Drugog svetskog rata, o čemu je pisao Marko Ristić u zapisima na marginama rata "Hacer Tiempo". U toj knjizi Ristić piše o izdaji "nacije od strane nacionalista koja je u čitavoj okupiranoj Evropi došla do tako bestidno očevidnog izraza u svima kvislinškim, petenovskim ili nedićevskim režimima ili u nakaznoj varijanti izdaje koju kod nas simbolizuje Draža Mihailović. Nacionalisti su postali defetisti, a internacionalisti patrioti".
Predratni nacionalisti i veliki Srbi tada su postali saradnici okupatora, a levičari i internacionalci, oklevetani da su izdajnici, postali su borci za slobodu. Danas smo svedoci sličnog preobražaja, srećom u manje dramatičnim okolnostima, ali suština je ista.
Srpski nacionalisti su, sledeći logiku sopstvenog svetonazora, neminovno stigli u ćorsokak, do težnje da svoju voljenu državu pretvore u rusku guberniju. Taj put ima svoju neumoljivu logiku i govori mnogo o suštini nacionalističke ideologije. Nacionalisti nikad nisu bili slobodni ljudi, već sluge u potrazi za gospodarom, svejedno da li se on zove Slobodan Milošević, Radovan Karadžić ili Vladimir Vladimirovič Putin.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR