Izvršna direktorica Crnogorskog ženskog lobija Aida Petrović, govoreći o slabostima normi, institucija i društva zbog kojih su tragedije, poput ubistva Šejle B. moguće, u emisiji Drugačija radio veza kazala je da se ne dešava prvi put da su institucije upozorene, a da je, ipak, došlo do tragedije.
Ona navodi da su instutucije 26. avgusta dobile prijavu da je Šejla uplašena i da se boji za svoju bezbjednost, a mjesec kasnije desila se tragedija.
Ono što je žalosno, ističe Petrović, je da su za skoro tri decenije urađene stotine hiljada seminara, konferencija, osnovane radne grupe i koordionaciona tijela, ali je sve to bilo uzalud.
Petrović je navela da su za veliki broj ljudi iz institucija, nažalost, sve te edukativne sesije bile samo "u prolazu".
“Ništa što će oni shvatiti ozbiljno. Mi smo 24 sata sa žrtvom koja se otvara i priča priču, sve podatke uz saglasnost žrtve naravno, mi smo davali policiji i tužilaštvu. Nasilje se u društvu ne doživljava ozbiljno, a institucije takođe smatraju da to nije toliko ozbiljno, da se preuveličavaju ti problemi”.
Podsjetila na događaj u Nikšiću, prije nekoliko godina.
”Sjećamo se žene koja je bila razvedena i živjela sa djecom koju joj je dodijelio sud, ali njen bivši suprug nije joj dao mira, na šta se ona žalila. Na kraju bila je ubijena na sred ulice”, kaže Petrović.
Ona smatra da se ni poslije slučaja sa Šejlom B. neće mnogo toga proimijeniti! Pogotovo stoga što, od kada je došla nova vlast, nema pomena o nasilju nad ženama!?
To što su se zvaničnici oglasili nakon četiri dana od tragedije u Tuzima, smatra Petrović, je žalosno i nedopustivo.
Odgovarajući na pitanje da le se vraćamo u tradicionalistički ambijent u kojem je nasilje muža nad ženom prihvatljivo, kaže da se ne vraćamo, nego smo se za ovih godinu već vratili.
Petrović smatra da su, znajući da se u Šejlinom slučaju nije pravovremeno reagovalo, žrtve sada obeshrabrene, te da će nastaviti da trpe.
"Onog momenta kada je Šejla rekla ne, kao i mnoge šejle, nasilnik je dao sebi za pravo da je ubije, i to u rođenoj kući pred njenim roditeljima. Da je na filmu, bilo bi strašno”!
Nema odgovor na kontroverzne izjave da je, navodno, bila izrečena mjera zabrane uznemiravanje Šejle B. a da policija tvrdi da nije znala za to, ni na pitanje kako je mouguća takva neusklađenost u državnim institucijama!?
“Kako je došlo do toga, blago rečeno, nesporazuma, u svakom slučaju smatram da treba što hitnije objelodaniti uz argumente. Da vidimo zašto se nije na adekvatan način djelovalo u ovom slučaju, ko je odgovoran. To ne znamo mi ni građani, ali pretpostavljam da institucije rade na tome da otkriju ko je zatajio”, kaže Petrović.
Ona ističe da u mnogim slučajevima, kada se donese mjera zabrane uznemiravanja, nasilnik nastvalja da uznemirava tu osobu, jer se ta mjera slabo sprovodi.
Navodi da je bilo slučajeva kada su nasilnici osuđeni i iz zatvorskih ćelija mjesecima uznemiravaju suprugu, i ona kada to prijavi on prelazi na djecu, šalje poruke, zove..
Petrović je u našoj emisiji istakla i da je preventivno djelovanje ključ svega.
“Prevencija je nešto što bi trebalo da bude kontinuirano, neke organizacije imaju uslova da odrade dobro te kampanje i preventivne mjere. Da se pošalju poruke ženama ali i da ako neko nešto zna, to i prijavi. Prevencija jeste početak smanjenja nasilja, ali i mnoge duge mjere, a to je u prvom redu sankcionisanje nasilnika”, smatra ona.
Ona objašnjava da se često dešavalo da se u nedostatku dokaza nasilnik oslobađa, pušta da se brani sa slobode, jer nema elemenata krivičnog gonjenja, da su te odluke su bile katastrofalne, jer su se zene osjećale bespomoćno.
“Ovo su neka druga vremena nažalost, u kojima je preovladala svijest da žena kao u neka davna vremena treba da trpi. Neće proći samo od sebe, počinioci se moraju kazniti, sankcije treba da se pojačaju i primjenjuju. Nasilnicima treba da se pošalje jasna poruka”, kaže Petrović.
Petrović je navela da se nasilje dešava i aktivistkinjama, te se osvrnula da njen primjer od prošle godine.
“Krajem oktobra, bila je jedna verbalna i neverbalna invazija, došlo je do toga da su duboko zadirali u moju porodičnu intimu, da su govorili da sam izbjeglica, nazivali su me fašistknjinjom i vrlo ružnim imenima. Pominjli su, takođe, običaje po kojim je sahranjem moj preminuli brat, i kako je ubijen moj muž. Prijavljivala sam te slučajeve, i u jednom slučaju to je otišlo na sud i počinilac takvih verbalnih napada na mene je kažnjen sa 100 eura kazne i 30 eura sudskih troškova”, objašnjava Petrović.
Sudija joj je, kako ističe, rekao da više ne prijavljuje takve slučajeve, jer su oni država i jači od nje, ali to je, kako kaže, nije obeshrabrilo.
Govoreći o komentarima koji su kružili povodom ubistva Šejle te jedne poruke koja je glasila - što se oni bune i protestuju zbog ubistva jedne šiptarke, Petrović navodi da se u tragičnim situacijama nađu i takvi komentari.
“Znam da kod ljudi to izaziva zebnju i strah, razmišljaju mi jesmo manjina bolje da se povučemo i ćutimo. Cilj takvih komentara je jasan, postiže se taj cilj kod velike većine, posebno kod žena, da se povuku. One razmišljaju “ne znam šta mi se može desiti bolje da ćutimo, mi jesmo manjina”, kaže ona.
Petrović je dodala da što se tiče organizacija civilnog sektora, zna da je svako pijavljivanje nasilja diskretno i anonimno. Kaže da je svaki slučaj koji je prijavljen anoniman, te da su razgovori povjerljivi, bilo da su obavljeni telefonskim putem ili uživo.
“Kada osoba odluči da se to procesuira dalje mi nalazimo načine, advokate...što se tiče dalje anonimnosti i oni im je garantuju. Istina da često postoji neko ko će to iznijeti u javnost, posebno ukoliko je priča interesantna za širu javnost. To je već odluka samih institucija i tu ne mogu da kažem ništa.
Mogu samo da ohrabrin žrtve i pošaljem poruku da mi nećemo odustajati, da ćemo kao i ove 24 godine biti tu i nadalje i uraditi sve što je u našoj moći, čak i više od toga”, zaključila je Petrović.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR