Kada poslije ogromnih priprema, koje su prethodile toj vrsti napora, vi uspijete u toj namjeri, onda šta drugo nego da vrištite gore od sreće i zadovoljstva, iako nije bilo lako, već izuzetno zahtjevno - kazala je u emisiji Srećan dan, na Televizi E, nutricionistkinja Snežana Fatić.
Jedanaest dana je trajao pohod na Kala Patar, planinski vrh u nepalskim Himalajima, 5644,5 m nadmorske visine, uspješno popet vrh, kaže Fatić, i neizmjerna sreća.
"Kada poslije ogromnih priprema, koje su prethodile toj vrsti napora, vi uspijete u toj namjeri, onda šta drugo nego da vrištite gore od sreće i zadovoljstva. Ali, nije bilo lako, ovog puta, zaista, nije bilo lako, i ja sam, mogu zasigurno reći, sa onim problemom, sa kojim se ljudi suočavaju, da li odustati ili ne. Ja ovakva ne! Nikada neću! Mene može samo da pokosi visinska bolest da bih odustala, ali bilo je jako teško. Jednostavno je nemoguće to objasniti. I fizički i psihički, to uvijek ide u paketu. Jednostavno, ako imate snagu te jedne strane, onda ćete se na to okomiti i ustrijemiti, da vas izbaci, ali ovoga puta je pritisak bio obostran, ne samo meni, jer je to neka druga atmosfera, to je druga vlaga vazduha, to je velika stud. Znate, kad mene pitaju je li gore hladno, ja kažem samo stud. Zamislite kad vam neko kaže da je stud, preko toga nema. Ali sam baš srećna što sam probila taj jedan momenat” - rekla je Fatić.
Na tim visinama fali vazduha, objašnjava Fatić, 35 posto dobija organizam i bori se tako, dodaje ona, što povuče svoje mogućnosti da zaštiti, kako kaže, tri osnovna organa, srce, pluća i mozak.
Za sagovornicu emisije Srećan dan je ovo do sada najizazovnija ekspedicija, čak izazovnija, ističe ona, od Kilimandžara koji je visočiji, ali je sada, kako kaže presretna i sada zna da može na Akonkagvu, ističe ona, i 7.000 nadmorske visine.
"Informativno se opskrbite i znate onda šta vam je raditi na temperaturi od -25°, ne možete laički poći gore, i odnosi se na sveukupnu odjeću, od cipela koje moraju da budu vrhunske, onda čarape, pa pantalone, pa rukavice puta tri, troje rukavica na sebe, znate, vi ne možete kosu da pomjerite od silne nadušenosti oko vas koja je, ali vas to jedino štiti. Priprema je jaka“ - ističe Fatić.
Tokom cijelog ljeta je radila da detoksikaciju, prisjeća se Fatić, da bi pripremila tijelo za tako izazovan poduhvat, te je, kako kaže, jela kaše od bobičastog voća u jutarnjim satima.
,,Onda se priprema organizam, ne samo fizički, nego se i racionalno očisti, kad otkloni sve te toksine koji su u vama, a bilo ih je, jer sam radila ljetos zahtjevan posao u mom restoranu. U svakom slučaju bilo je malo i tih stresnih situacija, ali sam to opet otklanjala svakodnevnim plivanjem, jakim, po dva sata. Stalno sam držala organizam u balansu, malo dodam stresa, malo se oslobodim, tako uglavnom” - naglasila je Fatić.
Podršku tokom cijelog poduhvata penjači imaju od Šerpasa, objašnjava Fatić, plemena sa himalajskih sela, koji su se zbog te vrste turizma spustili niže, ističe ona, i stalno su nudili vodu i sve što treba, i, kako kaže, filigranski su tačni i precizni.
Sto metara pred sam kraj penjanja, prisjeća se Fatić, bio je najizazovniji momenat nam toj ekspediciji.
,,Vi krenete u 15 do 3h ujutru, mrak je, svi imamo čeone lampe i onda vidite samo tu ,,zmiju” kako ide. Tu smo se već penjali Japanci, mi, Francuzi i dva, tri Mađara. Bili smo.svi zajedno u ekipi i krenuli gore, i onda vidite tu ,, zmiju” znate. I kad dođe trenutak kao šta da radim sada, teško je, sve je teško, sve je naporno, vadite malo ono psihološke snage iz sjećanja, to je samo snaga volje. Ja sam bila stroga prema sebi i govorila trebaš, stalno sam to sebi govorila i tako sam izašla” - zaključila je Fatić.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR