Svetosavski portal: Nad dušom Amfilohijevom njegova duhovna braća i nasljednici čine zločin

Srpski svetosavski portal „Borba za veru” objavljuje niz teških optužbi na račun dijela SPC i Mitropolije crnogorsko-primorske kojom administrira episkop budimljansko-nikšićki Joanikije Mićović.

„Iznijeli smo i očekivanja da će se cirkus koji Amfilohiju posmrtno priređuju njegova braća nastaviti, što se i događa”.

„Mitropolija crnogorsko-primorska produžava da ‘na divlje’ kanonizuje pokojnoga Amfilohija, objavljujući čudne i prelesne molitve njegovih idolopoklonika – ne poštovalaca, jer poštovanje je jedno, a idolopoklonostvo nešto drugo”.

„U tim prelesnim i duhovno štetnim sočinjenijima”, navodi „Borba za veru”, „nalaze se pozivi pokojniku da narodu ‘oprosti grijehe’, koje prašta samo Bog, a on se (Amfilohije) naziva ‘zastupnikom ostroškim’, kao da je Sveti Vasilije, slava mu i milost, neđe otišao, a nije, eno ga u svetome ćivotu”.

„Takođe, za očekivati je da neće proći dugo vremena, a na njegovom (Amfilohijevom) grobu će početi da se događaju ’čuda’, mada im čuda nijesu ni potrebna, jer su ga već proglasili svetim, zatim će biti ‘obretenje’ njegovih ‘netruležnih moštiju’ teatralnosti radi i slično”.

Portal tvrdi da su veći broj prisutnih episkopa SPC „režiranom predstavom oko pokojnikove smrti, sahrane i ‘kanonizacije’ napravili presedan po kome će i oni biti sahranjivani i proglašavani za ‘svece’”.

Prilikom pomena Amfilohiju 6. decembra u Podgorici, piše „Borba za veru”, „izvedena je jedna od tačaka u ovoj predstavi”.

„Crkvom je ustanovljeno da se četrdesetodnevni pomen pokojniku vrši  tačno u četrdeseti dan. Ako je Amfilohije umro 30. oktobra, kao što tvrde Beogradska patrijaršija i mitropolija, u neđelju (6. decembra) je bio 38. dan od njegove smrti, a ne četrdeseti!”

Prema tvrdnji portala, pomen je baš 6. decembra u hramu u Podgorici i širom Crne Gore održan da bi se „naštimovao” sa crkvenim praznikom Svetoga Amfilohija Ikonijskoga (Αμφιλοχίου του Ικονίου, živio u 4. vijeku).

„Ali, pošto oni kažu da je pokojniku 6. decembra bila četrdesetnica, to znači da je Amfilohije umro 28, a ne 30. oktobra!”

„Pa kao što mu smrt nije ’slučajno’ pala u tri dana sa Svetim Petrom Cetinjskim i Njegošem (‘Nije slučajno, kao što i nema ništa slučajno u našim životima’, reče Bulović tim povodom na Amfilohijevoj sahrani), tako mu ni četrdesetnica nije slučajno pala na Svetoga Amfilohija Ikonijskog.  Atanasiju Jevtiću, Irineju Buloviću, Ignjatiju Midiću, Joanikiju Mićoviću i ostalim amfilohijepoklonicima bilo je potrebno da Amfilohija ‘pred Prijesto Božiji privede lično njegov veliki imenjak Sveti Amfilohije Ikonijski’, kako reče Atanasije Jevtić”.

„Nad dušom Amfilohijevom njegova duhovna braća i nasljednici čine zločin. Duša svakog pokojnika ište molitve, i to po onom redu i poretku od Crkve ustavnoljenom – a ne slavu i pohvalu zemaljsku. A kanonizacija ne ide po novotarskome – ljudi proslavljaju, a Bog saglašava, već – Bog proslavlja, a ljudi se saglašavaju”.

„Međutim”, zaključuje „Borba za veru”, „zašto ne reći istinu: Amfilohiju posmrtno biva kako je i zaslužio (i htio). Ono što je za života posijao, to sada i žanje”.