AUTOKEFALNA Crnogorska pravoslavna crkva, to nije bauk reći

Piše: Vladimir Jovanović

 „Crna Gora i pitanje autokefalije” – tema je završne večeri manifestacije „Svetođurđevski dani” održane 2019. u Somboru. Predavač je Petar Dragojlović, tada jeromonah, a sada arhimandrit, iguman iz Šumadijske eparhije Crkve Srbije (SPC). Nastupio je, kako je naglašeno, s blagoslovom Irineja Bulovića, episkopa bačkoga, i onda i sada člana Sinoda. Audio zapis je objavilo nekoliko medija SPC, uključujući i „Svetigoru”.

 Predavanje ne bi pobudilo bogzna kakvo naše interesovanje, da Dragojlović u somborskoj varoši, tj. daleko od Crne Gore, nije izrekao ponešto oponirajuće teze aktuelnoj propagandi SPC – u kojoj se, silom na sramotu, krivotvore ili ignorišu očigledne, dokumentovane, provjerljive i kanonski neporecive činjenice iz crkvene istorije Crne Gore.

 „Ovde ću biti malo slobodniji nego što su, dosta puta, ljudi koji gore o ovoj temi”, priznao je Dragojlović.

 Suština postojeće SPC konfabulacije crnogorske crkvene istorije je relativno novijega datuma. Jer naša tradicija autokefalije nije, za iole ozbiljnijega autora, makar i Srbina, otprilike do kraja 1980-ih uopšte predmet spora. Kontaminacija SPC propagandom je napravljena pamfletom „Crnogorska mitropolja nikad nije bila autokefalna”, koji je 1991. publikovala SPC, a autor joj je laik, bivši službenik Patrijaršije Srbije, filolog i bibliotekar, autošovinista Ljubomir Durković-Jakšić.

 S tim u vezi, Dragojlović kao da nudi svojim predavanjem teze za nešto nalik „refreširanom” propagandnom konceptu: eto, SPC priznaje postojanje istorijske i kanonske autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve, ali s zaključnom tvrdnjom kako je ona bila srpska – jer, biva, srpska je bila i ondašnja Crna Gora.

 Dragojlović (51) je iz Kraljeva. U Cetinjskome manastiru ga 1997. zamonašio Amfilohije Radović, docnije rukopoložio za sveštenika. Diplomirao 2008. crkvenu istoriju na Moskovskoj duhovnoj akademiji. Iguman Vranjinskoga manastira na Skadarskome jezeru, do 2016, kada se vratio u Srbiju.

 Iako se i dalje poziva na brojne konfabulacije – a u pojmu autokefalije, na primjer, pokušava da nađe „nivoe”, „minimalne” i „maksimalne”, što u kanonskome pravu i sveštenoj praksi Istočno-prvoslavne Crkve uopšte ne postoji – Dragojlović ipak tačno i (provjerljivo) navodi da autokefalnu Mitropoliju u Crnoj Gori saborski i liturgijski prepoznaju, kako svete Patrjaršije Istoka – Carigrad, Aeksandrija, Antiohija i Jerusalim, tako i Ruska crkva – i  da se Mitropolitu naše Crkve obraćaju kao autokefalnome poglavaru.

 Drugim riječima, priznaje da nije činjenično moguće opovrgavati da su Mitropoliji crnogorskoj – Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, nakon 1766. godine, priznale autokefaliju sve pomjesne crkve.

 Navodi kako je priznanje, krajem 18. vijeka, dok je poglavar naše autokefalne Crkve bio Sveti Petar Cetinjski, najprije stiglo iz Carigrada – od Majke-Crkve Vaseljenske patrijaršije.

„Tako je Carigrad, sticajem istorijskih okolnosti, kasnije sâm priznao baš SAMOSTALNOST Mitropolije crnogorske”, kazao je Dragojlović. „Ovde ću biti malo slobodniji nego što su, dosta puta, ljudi koji govore o ovoj temi – nekako opterećeni da dokazuju da Crna Gora, Mitropolja, nikada nije bila, makar u nekom blagom smislu, u nekom minimalnom smislu – AUTOKEFALNA”.

„I zaista, pročitajte ‘Sintagmu’, Ralis- Potlisovu iz Carigrada, iz 1855. godine”, nastavio je Dragojlović. „Videćete tamo da je Mitropolija crnogorska na devetom mestu i da je zabeležena kao AUTOKEFALNA. To nije ništa strašno. Pa šta ako je AUTOKEFALNA!

 Opet moram da kažem da autokefalija ima razne nivoe. Ja sam ovde zapisao šta bi morala biti puna autokefalija, a to dosta često nije u praksi. Evo, sad su ovi, tzv. Pravoslavna crkva Ukrajne, dobili neku autokefaliju, ama, ljudi, to je autonomija; ali, eto, oni to zovu autokefalija i niko ih, hvala Bogu, ne priznaje”. (Napomena: netačna Dragojlovićeva tvrdnja, ukrajinsku autokefaliju priznaju Vaseljenska i Aleksandrijska patrijaršija, kao i Grčka i Kiparska crkva, zasad).

 „Za autokefaliju treba imati jasnu teritoriju, sa kanonskim episkopatom i sveštenstvom”, rekao je Dragojlović. „Crna Gora je dobila tu jasnu teritoriju. Ima jedno pismo Carigradskog Patrijarha, odmah negde krajem 18. veka, mislim baš Svetom Petru Cetinjskom, gde se kaže da Crna Gora se poštuje od Carigrada kao NEZAVISNA CRKVA i da može imati NEZAVISNOST U GRANICAMA SVOJE DRŽAVE. Crna Gora je tada imala neku svoju državu, koja je malo rasla, malo padala, ali u svakom slučaju je bila država…”

Potom se dotakao Dragojlović i našeg Svetog Sinoda:

„Kojeg Sinoda? Sinoda AUTOKEFALNE CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE! I to treba slobodno reći. Nikakav to nije bauk. Kao, svi se nešto potresu kad to treba reći.

 To je zaista bio, od 1903. godine. U početku, on je imo samo jednoga člana, to je bio Mitrofan Ban, poslije 1909. došao je Kirilo Mitrović; 1912-1913, pošto se Crna Gora proširila na Metohiju, dolazi Gavrilo Dožić, mitropolit pećki. I već ima tri episkopa taj Sveti Sinod, sa još nekoliko arhimandrita i protojereja. To je orgnizovana Crkva.

 Ne samo da ih Rusi i Carigrad priznaju kao AUTOKEFALNU Crkvu – CRNOGORSKU AUTOKEFALNU CRKVU! To nije ništa strašno reći, Crna Gora je u to vreme srpska zemlja; pa to je isto kao kad bi ste se vi sad bunili zašto Kipar ima autokefalnu Crkvu, ili zašto Atina ima autokefalnog arhiepiskopa, ili zašto su autokefalni Jerusalim i Aleksandrija – sve su grčke. To su, dakle, bile dve srpske autokefalne crkve; nekad dve, nekad tri”.

„I sad u čitavom tom konglomeratu autokefalnih pravoslavnih crkava na Balkanu, koje su po svojoj suštini srpske, sad se nešto od ljudi, pogotovo mi Srbi, u Srbiji, pa čak i Crnoj Gori, dosta puta čuje – jao, kako smeš da kažeš da su bile autokefalne? Ma, ljudi bile su autokefalne. Nije to puna autokefalija. Ali priznate od svih.

 Ako te neko u svetu saborski prepoznaje, liturgijski prepoznaje, i obraćaju ti se kao autokefalnom poglavaru – kao što imate na desetine pisama Jerusalimskog Patrijarha, Ruskog Patrijarha, Carigradskog Patrijarha, Antiohijskog Patrijarha – direktno Mitrofanu Banu, gde ga oslovljavaju kao AUTOKEFALNOG POGLAVARA CRNOGORSKE CRKVE!”, rekao je Dragojlović.

 „Pa šta mi hoćemo? Da budemo nekorektni, hoćemo li malo da lažiramo istoriju? Autokefalija, pa šta! Ništa to nije strašno. Autokefalija je prirodno nastala u Crnoj Gori, to je sasvim normalni tok događaja”…