Drvoprerađivači: Javni poziv za davanje državnih šuma na korišćenje ugrožava naša preduzeća

Drvoprerađivači su sa radnog sastanka u Privrednoj komori Crne Gore, održanog 19. novembra 2021. godine, zatražili da se poništi Javni poziv 3 za davanje državnih šuma na korišćenje prodajom drveta u dubećem stanju, saopšteno je iz PKCG.

- Insistiramo na povlačenju Javnog poziva 3 od 05.11.2021 .godine shodno članu 16 tog akta, jer sprovođenje tog poziva ugrožava naša preduzeća. Ukoliko ni to ne da rezultate bićemo prinuđeni da bojkotujemo javni poziv, zbog čega bi morali da otpustimo dio zaposlenih – saopštili su drvoprerađivači.

Radni sastanak predstavnika drvoprerađivača, koji zapošljavaju 90 odsto radnika u ovom sektoru, i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za šume organizovan je u cilju doprinosa rješavanju problema koji otežavaju poslovanje u ovoj oblasti. I pored upućenog poziva, sastanku nije prisustvovao direktor Uprave za šume Srđan Pejović, već je njegove stavove prenijela PR Maja Ječmenica, dodaju u saopštenju iz PKCG.

Prenosimo saopštenje predstavnika drvoprerađivača:

„Preduzeća koja se bave drvopreradom prinuđena su da se ovim putem obrate javnosti zbog problema nastalih u nabavci sirovine za preradu, čime je ugroženo njihovo poslovanje a samim tim i egzistencija zaposlenih. Radi se o preduzećima koja zapošljavaju oko 90% radnika u drvopreradi, koja u svom poslovanju do sada izvršavaju sve obaveze prema državi i svojim dobavljačima, kojih nije mali broj, pa od njihovog poslovanja ne zavise samo zaposleni, već i niz drugih preduzeća koji im pružaju razne vrste usluga i pomoći.

Problemi oko nabavke sirovina počinju još od 2016. godine kada je Vlada sektor drvoprerade iz Ministrastva ekonomije dala u nadležnost Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tada su drvoprerađivači, koji su prirodno pripadali Ministarstvu ekonomije kao industrijska grana, došli u nadležnost Ministrastva poljoprivrede, gdje dominantan uticaj na industrijsku proizvodnju u drvopreradi imaju šumari i šumarska preduzeća. Iz tog razloga pokrenućemo inicijativu za vraćanje drvoprerade pod nadležnost Ministarstva za ekonomski razvoj.

Taj problem se dalje nastavlja sa kreiranjem javnih poziva, na koje dominantan uticaj imaju Uprava za šume i Ministarstvo poljoprivrede u okviru kojeg je drvna industrija zastupljena samo sa jednim zaposlenim, što ukazuje na maćehinski odnos prema toj grani industrije. Samim tim, prilikom određivanja uslova za učešće na javnim pozivima izostaje međuresorska saradnja između ministarstava, čime bi bila izvršena analiza ukupnih benefita koje bi ostvarili, kako država tako i preduzeća, te napravili razvojni programi. Tako bi se unaprijedila industrijska proizvodnja u drvopreradi, a preko Ministarstva ekonomskog razvoja koristila međunarodna podrška među kojima i podrška EU, za razliku od sadašnjeg stanja kreiranih poziva podrške koji ostaju u sjenci poljoprivrede i šumarstva.

Drvoprerada je stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale industrijske proizvodnje a kreiranjem Javnih poziva se dodatno otežava i ovako teška situacija razvoja drvoprerade, nepoštujući odluke Vlade CG za kreiranje ambijenta za brži i veći razvoj drvne industrije i prilagođavanje tržištima EU.

Zbog svega pomenutog u prethodnom, prinuđeni smo da sporimo javne pozive čiji se uslovi mijenjaju shodno željama pojedinaca. Dakle, ne postoji jasna strategija razvoja drvoprerade, po kojoj bi unaprijed bili jasni uslovi učešća na tenderima, čime bi imali sigurnost poslovanja i mogućnost da unaprijed sačinimo biznis planove. Prethodno pomenuti uslovi se prilagođavaju pojedincima i neformalnim grupama, što dovodi u opasnost dalje poslovanje, razvoj i egzistenciju zaposlenih u našim firmama. Zbog toga bi bilo neophodno da se u što skorijem roku donese desetogodišnja strategija razvoja drvoprerade, u kojoj bi bila definisana jasna pravila.

Međutim, sadašnjim načinom rada ne obezbjeđuje se ni minimum uslova za normalno funkcionisanje naših preduzeća, jer se uslovi Javnih poziva mijenjaju od poziva do poziva, što se zaključuje iz upoređivanja uslova iz Javnog poziva 2 od 03.08.2021.god. i Javnog poziva 3 od 05.11.2021.godine, a oba su donijeta po istoj Odluci Vlade CG br.04-3498 od 08.07.2021.

Stoga, predlažemo da kroz institucije sistema zajednički pronađemo adekvatna rješenja na način što bi što hitnije održali sastanak sa ministrom poljoprivrede, direktorom Uprave za šume, kao i ministrom ekonomskog razvoja uz učešće i Privredne komore u vezi nastalih problema, pri čemu unaprijed insistiramo na povlačenju Javnog poziva 3 od 05.11.2021 .godine shodno članu 16 tog akta, jer sprovođenje tog poziva ugrožava naša preduzeća.

A ukoliko ni to ne da rezultate bićemo prinuđeni da bojkotujemo javni poziv, zbog čega bi morali otpustiti dio zaposlenih, kao i da radikalizujemo dalje postupanje, na način što ćemo doći sa zaposlenima i mehanizacijom pred Vladu Crne Gore“, saopštili su drvoprerađivači.

Privrednici su saopštili da je osnovni razlog za iniciranje sastanka opstanak drvopređivačkih pogona, te da su, zbog birokratskih i neizvijesnih procedura za dobijanje sirovine iz državnih šuma, nedostatka radne snage, pandemije kovida, raznih nameta i obaveza prema državi i opštinama, prinuđeni da dobro razmisle o narednim poslovnim potezima.

Posebno su, kako kažu iz PKCG, istakli činjenicu da je Javni poziv za dodjelu šuma na korišćenje prodajom drveta u dubećem stanju za 2021 godinu, sproveden tek u avgustu mjesecu a da su prve ugovore o korišćenju šuma potpisali tek krajem septembra, što dodatno dovodi u pitanje opstanak njihovog poslovanja.

Zatražili su od novog direktora Uprave za šume da čuju njegovu viziju perspektive razvoja šumarstva i drvoprerade, a posebno kako će privrednici u budućem periodu moći da obezbeđuju drvnu sirovinu, zatim odgovore vezane za sertifikaciju šuma kao uslova za priču o finalizaciji proizvoda od drveta, te informaciju kada će sektor drvoprerade imati priliku da jednostavno kupuje drvne sortimente od države.