Svi visokoškolci neće primati minimalnu platu od 800 eura, jer će se iznos minimalne zarade vezati za radno mjesto, a ne za stručnu spremu radnika.
Tu nedoumicu juče su na javnoj raspravi o nacrtu Fiskalne strategije (FS) od 2024. do 2027. godine otklonili predstavnici Vlade i Ministarstva finansija (MF), koji su kazali da se zarade isplaćuje po osnovu pravilnika o sistematizaciji.
– U tim pravilnicima imate radna mjesta koja zahtijevaju srednju stručnu spremu (SSS) i visoku stručnu spremu (VSS). Prilikom oglašavanja oglasa za radno mjesto jedan od uslova koji je propisan je i stručna sprema. Ako je radnik već raspoređen na mjesto sa VSS, poslodavac nema pravo da ga prerasporedi na radno mjesto sa SSS. Ako radno mjesto zahtijeva SSS, minimalna zarada će biti 600 eura, a ako zahtijeva VSS biće 800 eura – pojasnili su predstavnici Vlade.
Fiskalnu strategiju, koju su na javnoj raspravi do 7. avgusta, kritikovali gotovo svi učesnici javne rasprave. Ekonomisti, profesori, poslanici, sindikalci kritikovali su to što Fiskalna strategija u okviru koje je program "Evropa sad 2" (ES2) nije ispunila obećanja koja je dao premijer Milojko Spajić, a koja se tiču povećanja svih plata za 25 odsto, sedmočasovnog radnog vremena, minimalne zarade od 700 eura, nulte stope nezaposlenosti, te prosječne penzije od 600 eura.
Savjetnik predsjednika države Mladen Grgić kazao je da FS počiva na dvije pogrešne premise. Jedna je da povećanje zarada ne utiče na inflaciju, a druga da agregatna potražnja stimuliše dugoročni rast. On smatra i da je procjena da će, zbog smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) na teret poslodavca i zaposlenog od ukupno 10,5 odsto, pad doprinosa Fonda PIO iznositi 180 do 200 miliona optimistična.
– Kompenzatorne mjere su ispod standarda i loše su prezentovane. Najbolje su predstavljene mjere koje donose najmanje prihoda. Imamo najmanji poreski klin, ali ćemo imati mnogo veću minimalnu i prosječnu zaradu, a naša produktivnost nije vezana za to. Svuda je prisutno povećanje inflacije i smanjenje kupovne moći i mi u toj situaciji povećavamo PDV u turizmu, koji čini 30 odsto BDP-a. Moramo da povećamo efikasnost, jer ovo što sad imamo povodom plata i razlike između plata, stvoriće velike probleme. Inflacija u Crnoj Gori je veća nego u EU. Ako je 2022. godine bio eksterni faktor visoke inflacije, sada je interni – izjavio je Grgić na jučerašnjoj javnoj raspravi.
Direktor Fideliti konsaltinga Miloš Vuković kazao je da je nacrt Fiskalne strategije odstupanje od predizbornih obećanja i kalkulatora koji je od septembra do jula bio na sajtu PES-a.
– U Fiskalnoj strategiji nema minimalne plate od 700 eura, radnog vremena od sedam sati, prosječne penzije od 600 eura, povećanja plata od 25 odsto za zaposlene sa primanjima od preko 565 eura, kao ni pune zaposlenosti, što je sve trebalo odraditi do 1. novembra. Dakle, kada pogledamo brojke 400.000 građana je u junu 2023. godine, njblaže rečeno, iznevjereno. Čestitam jer ste odustali od najavljivanog programa "Evropa sad 2", za koji se znalo da ga nije moguće sprovesti – poručio je Vuković, koji je jedan od najvećih kritičara programa ES2.
Ukazao je da Fiskalna strategija ima nekoliko strukturnih manjkavosti. Prva strukturna manjkavost Fiskalne strategije je njena preuranjenost u odnosu na prethodno potrebnu izradu sektorske politike koja tretira reformu penzionog sistema, druga je kontradiktornost efekata smanjenja poreskog opterećenja na tržištu rada, treća je preambiciozan i nekredibilan plan naplate izvornih prihoda budžeta, prvenstveno PDV-a, a četvrta je nedostatak odgovora na ukorijenjenu inflaciju.
Zaključio je da donošenje ekspanzivne Fiskalne strategije, teške oko 240 miliona ili tri odsto BDP-a, koja 100 posto ide u potrošnju, u periodu nestabilne globalne situacije u kome Crna Gora treba da refinansira tri milijarde eura po visokim kamatama, predstavlja značajan rizik po javne finansije Crne Gore.
– Stoga, FS je potrebno vratiti nazad i prepremiti novi dokument koji će iz ove FS uzeti neka dobra rješenja, odustati od ovako planirane redistribucije doprinosa za fond PIO i napraviti dokument koji će u sebi sadržati mjere za početak diversifikacije CG ekonomije koji će pratiti mnogo više detalja, mnogo više podataka i analitike – zaključio je Vuković.
Izvršna direktorica Mladih sa hendikepom Marina Vujačić kazala je da su mnogi nakon izjednačavanja minimalne penzije sa minimalnom platom na 450 eura odlučili da idu u penziju u invalidsku penziju. Profesorica Branka Bošnjakje kazala da ti primjeri jasno pokazuju da se stimuliše odlazak u penziju, a ne rad.
– Biće velika inflacija, kupovna moć će još značajno da padne, a odbićemo i turiste jer su nam cijene mnogo veće nego u zapadnim zemljama – ukazala je Bošnjak.
Bivši pomoćnik ministra rada za oblast PIO Jovo Pajović je kazao da u FS uopšte nema reforme penzionog sistema. On je ukazao da je trenutna prosječna penzija 495 eura, te da bi trebala da se poveća 21,8 da bi se ispunilo obećanje i da bi iznosila 600 eura.
– U uslovima kad je Fond PIO postao održiv i kada su ste stekli uslovi da se povećaju penzije, u tom ambijentu ne treba smanjivati doprinose na PIO i stvarati deficit Fonda PIO. Smanjenjem doprinosa malo dobija zaposleni, malo više poslodavac, ali dugoročno zaposleni mnogo više gubi. Takođe, penzije bi od 1. januara svakako porasle nekoliko procenata, a ovdje je najavljeno kao da će se povećanje desiti zbog FS – rekao je Pajović.
Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USSCG) Srđa Keković je kazao da FS ne odgovara programu "Evropa sad 2", gdje su svi očekivali 25 odsto veće zarade. Takođe, u FS nismo vidjeli da se radi na smanjenju administracije, već suprotno.
– Protivimo se ukidanju doprinosa za PIO, jer time gubimo mnogo a dobijamo mrvice. Deficit je sada 112 miliona, a kada se smanje biće oko 400 miliona. Mi ćemo ubuduće da dajemo 400 miliona, da izgubimo doprinose, a dobićemo 40 eura veće plate za visokoškolce. Samo oni što imaju 450 eura dobiće povećanje. Fond PIO bi bio skoro održiv da sudse povećale plate. Ukidanjem doprinosa nagrađujemo poslodavce. Ne ukidajte nam doprinose za PIO, uvodite nas u nestabilnost – rekao je Keković i ponovio da je njihov predlog da se plate povećaju kroz veće koeficijente.
Sa povećanjem plata kroz povećanje koeficijenata saglasan je i predsjednik Sindikata javne uprave i pravosuđa Nenad Rakočević, koji je kazao da se bruto plata sa FS smanjuje, a ne povećava.
Filip Lazović iz Unije poslodavaca je kazao da se niko ne bavi time da li je moguće povećati zarade 25 odsto u realnom sektoru, kao i činjenicom da je finansijski atraktivnije raditi u javnom, nego u realnom sektoru, a javni sektor se finansira od novca iz realnog sektora.
– Realnost koju već sada konstatuje tržište rada je minimalna plata od 600 eura. Što se tiče doprinosa, koliko znam, Fond PIO je neodrživ, a pamtim i kad smo plaćali ubjedljivo najveće doprinose i kada nismo imali neoporezivi dio zarada i čak ni tada Fond PIO nije bio održiv. Tako da, slom Fonda PIO je možda moguć, ali ne treba tražiti razlog u tome što će se poslodavcima dati male subvencije – rekao je Lazović i dodao da je važno pozabaviti se optimizacijom javne uprave.
– Malo se bavimo da li je moguće povećati zarade. Svi bi voljeli velike plate, ali želje su jedno, a mogućnost drugo – rekao je Lazović.
Poslanik Miloš Konatar (URA) je kazao da Fiskalna strategija nije ono što su obećavali Milojko Spajić i Branko Krvavac (prim. aut. šef kabineta premijera).
– Javnost treba da zna da radnici sa VSS neće primati 800 eura, jer će to zavisiti od radnog mjesta na kom rade. Nema minimalne zarade od 700 eura, a gdje je sedmočasovno radno vrijeme, puna zapsoelnost? Povećanja penzija će biti od 1. januara, ali ne zbog FS, već će to biti zbog redovnog usklađivanja. Sa ES2 je obećano povećanje plata od 25 odsto, da bi se pred prezentaciju FS izbacio kalkulator sa sajta – ukazao je Konatar.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR