Rast indeksa i prometa

Rast indeksa i prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Odbor direktora Instituta "Simo Milošević" odobrio Vladin plan restrukturiranja te kompanije.

Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 1,4 odsto na 1.080,02 poena, koliko je skočio i MONEX na 16.315,37 bodova.

Promet je ove sedmice iznosio 54,4 hiljade EUR i bio je 35,5 odsto veći od prošlosedmičnog.

Ojačale su akcije Poslovno logističkog centra Morača 11,1 odsto na pet EUR, Jugopetrola 1,1 odsto na skoro 14 EUR i Crnogorskog elektroprenosnog sistema blago na 1,4 EUR, dok je Crnogorski Telekom ostao na prošlosedmičnom nivou od 2,15 EUR.

Trgovano je i akcijama Zetatransa i Veleprodaje Nikšić, koje su u petak koštale 1,05 EUR, odnosno 25 EUR, a Zeta filma 1,2 EUR. Dionice Plantaža su sedmicu završile na 19,7 centi, Port of Adrie na 20 centi, a Luke Bar i Polieksa na po 26 centi.

Ove sedmice je trgovano i dionicama fondova, pa je Trend na kraju trgovanja koštao 4,5 centi, a Eurofonda 0,36 centi.

Sedmicu je obilježila informacija da je Odbor direktora Instituta "Simo Milošević" odobrio plan restrukturiranja o kojem će konačna odluka biti donijeta 9. januara na Skupštini akcionara.

Predsjednik Odbora direktora Instituta, Predrag Dragojlović, rekao je da je plan restrukturiranja takav da mora biti usvojen u svom izvornom obliku.

„Mislim da postoji prostor za razgovor, ali to nije na Odboru direktora, već na vlasnicima kapitala. Mi smo usvojili plan restrukturiranja i kao takav on će biti predat Skupštini akcionara na usvajanje", naveo je Dragojlović.

Vlasnik HTP Vila Oliva i dijela akcija Instituta, Žarko Rakčević, saopštio je ranije da manjinski akcionari nijesu zadovoljni planom restruktuiranja i da ga neće podržati na Skupštini akcionara.

On je dodao da Vlada planira da proda kompletnu prvu fazu Instituta, a da su rekonstrukciju druge faze planirali po cijeni od 1,27 hiljada EUR po kvadratnom metru.

„Plan restrukturiranja sa nerealno procijenjenom predimenzioniranom investicijom u drugu fazu, prodajom prve faze i vjerujemo moguće neturističke valorizacije zemljišta Instituta poslije konačnog povraćaja i usvajanja planskih dokumenata, nećemo podržati na Skupštini akcionara. Pozivamo većinskog vlasnika i autore plana da još jednom sagledaju naše predloge i da partnerski i fer postavimo Institut na zdrave noge“, rekao je Rakčević na konferenciji za novinare.

Vlada je pozvala manjinske akcionare Instituta, koji su zabrinuti za prodaju dijela imovine, da ulažu i zajedno sa državom doprinesu spašavanju te jedinstvene ustanove za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju.

Građanski pokret URA u četvrtak je najavio da će tražiti konsultativno saslušanje premijera Milojka Spajića i ministra prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Slavena Radunovića, povodom plana restruktuiranja Instituta i prodaje polovine njegove imovine.

Šef poslaničkog kluba URA, Miloš Konatar, kazao je da Spajić nastavlja sa obmanjivanjem javnosti i sakrivanjem činjenica, ovaj put u vezi sa planom restruktuiranja Instituta Igalo.

„Spajić je kazao da neće prodati Institut, a od javnosti sakrio namjeru i plan o prodaji prve faze, solitera i dječjeg odjeljenja, što je polovina njegove imovine“, rekao je Konatar.

On je naveo da je URA protiv takvog predloga premijera, koji podrazumijeva prodaju prve faze Instituta i da će zbog toga tražiti konsultativno saslušanje Spajića i Radunovića u Skupštini, a kojem bi prisustvovali i autori plana restruktuiranja, kao i predstavnici manjinskih akcionara Instituta.

„Javnost mora biti upoznata sa svim detaljima i činjenicama u vezi sa Institutom Igalo“, poručio je Konatar.

Sedmicu je obilježila i informacija da će Vlada bivšim radnicima „Radoja Dakića“ na ime neizmirenih zarada isplatiti preko 7,7 miliona EUR.

Vlada je, nakon utvrđenih izmjena i dopuna Zakona o budžetu za ovu godinu, zaključila da su se stekli uslovi za ispunjenje svoje pozitivne obaveze izvršenja konkretnih nespornih pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka donijetih u korist ostalih bivših radnika „Radoja Dakića“, a po osnovu kojih su potraživanja priznata u stečajnom postupku.

Potraživanja nijesu isplaćena u cjelosti za 1,5 hiljada radnika.

U čtvrtak je Odbor izvršnih direktora Grupacije Svjetske banke (SB) odobrio zajam u iznosu od 31 milion EUR za podršku Crnoj Gori u njenim naporima da dekarbonizuje energetski sektor i ubrza tranziciju ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljen-dioksida.

Kako je saopšteno iz SB, cilj Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore je, prije svega, poboljšanje energetske efikasnosti javnih zgrada, s posebnim fokusom na Univerzitet Crne Gore (UCG) i nekoliko administrativnih zgrada.

Pored toga, cilj je i omogućavanje integracije dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora energije u elektroenergetsku mrežu Crne Gore, uz poboljšanje pouzdanosti mreže i njene otpornosti na klimatske promjene.

Ove sedmice je objavljeno i da je ukupan promet na Montenegroberzi u novembru iznosio 255,13 hiljada EUR i bio je 43,32 odsto niži u odnosu na oktobar.

„U poređenju sa novembrom prošle godine, promet je niži 64,29 odsto. Prosječan dnevni promet u prošlom mjesecu iznosio je 13,43 hiljade EUR”, navodi se u Biltenu Montenegroberze.

U novembru je trgovano 19 dana, a zaključeno je 116 transakcija.