Radulović: Turistički pad se nastavlja, neznavena vlast vodi državu u grčki scenario

Suvlasnik Hotelske grupe Montenegro Stars i predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja Žarko Radulović, govori za Standard o tome zašto je Crna Gora prošle godine prvi put registrovala turistički pad, kakva će biti ova godina, zašto Albanija nezadrživo raste u sve jači turistički brend i hit, dok Crna Gora pada, kuda vodi povećanje nameta u turizmu, zašto smo danas neatraktivni investitorima, kakav je odnos vlasti prema turizmu, gdje vode sve veći poreski nameti…

RADULOVIĆ: Prvi i osnovni razlog prošlogodišnjeg pada je što nemamo Montenegro Airlines, a on je jedini mogao da nam izvuče sezonu. Predsezona praktično nije postajala. Sve do početka jula je bilo vrlo malo gostiju. Predsezona je propala upravo zbog toga što nijesmo imali dobru avio dostupnost. A nijesmo je imali jer više nijesmo imali Montenegro Airlines. Bio je tu Air Montenegro, ali je on nedovoljan. To što je on imao nije moglo da nadomjesti manjak avio kapaciteta da bi nam stiglo dovoljno turista u predsezoni. Kad izgubite predsezonu, vi ste već na ulasku u punu sezonu izgubili značajan dio prihoda. Bilo bi još gore, bila bi prošla godina katastrofalna, da nije bila produžena post sezona do kraja oktobra. I to se nije desilo zahvaljujući Vladi Crne Gore, nego sticajem okolnosti.

Ali je bez obzira na to prošla, 2024. godina, bila slabija od prethodne 2023. To je prvi put u 20 godina da se to desilo.
Pored navedenog ključnog razloga imamo more sitnih, malih razloga koji kada se skupe, na gomilu ispada planina.

Mi uopšte nijesmo osposobljeni za normalan turistički promet. Naš, turistički proizvod je dosta haotičan, dosta je improvizacije, dosta je neznanja, dosta je bahatosti, dosta je svega negativnog i to sve zajedno daje rezultat kakav smo prošle godine imali.

STANDARD: Jesu li ovi koji vode državu iz toga i naučili što? Kakva će biti ova godina?

RADULOVIĆ: Ja se bojim za ovu godinu. Jer će se trend nastaviti.

Već je debelo zaživjela priča da Crnu Goru treba izbjegavati u julu ili avgustu. Danas imate internet i društvene mreže, informacije se prenose u milisekundi. Prenijeli su tu priču Trip Adviser i svi vodeći provajderi i oni koji se bave turizmom, da smo mala predivna zemlja, ali ne i na vrhuncu sezone. I ta priča je zaživjela.

Najbolji dokaz u prilog moje teze se dogodio nedavno na sajmu u Berlinu. To je ITB (Internationale Tourismus-Börse Berlin), najveći i najznačajniji turistički sajam na svijetu. On pokaže sve što će se dešavati sljedeće godine u turizmu. I na tom sajmu smo imali veliko interesovanje Njemaca za period od marta do polovine juna i od polovine septembra do decembra.

STANDARD: To nam odgovara da mičemo visoku sezonalnost.

RADULOVIĆ: Da, odgovara nam da nam dolaze kad nemamo dovoljno gostiju. Ali je poražavajuće to da su oni u ta tri ključna mjeseca sezone isključili Crnu Goru.

STANDARD: Što je učinila Albanija pa je napravila proteklih godina turistički bum?

RADULOVIĆ: Albanija je uradila sve ono što mi nijesmo. Sve su drukčije radili od nas. Uz to je Albanija krenula iz minusa kad smo mi bili u debelom plusu.

Kada se 2017. u Draču otvarao jedan hotel, bio je upola manji od Splendida, rekao mi je ministar turizma: Žarko, mi dok ne budemo imali hotel tipa Splendida, mi nemamo što da pričamo o ozbiljnom turizmu. Ali su oni od 2017. do 2025. napravili ne znam ni sam koliko hotela i turističkih nasilja kao što je Splendid. Oni su još tada počeli da kopiraju nas. Što je kod nas valjalo to su vidjeli i uzeli i išli još dalje. Oslobodili su investitore svih taksi. Investitor samo ima obavezu da u određenom roku napravi hotel. I ako to ispoštuje oni ga oslobađaju mnogo tih nameta. Znači da on ima ekonomsku logiku da tamo ulaže. I danas, u ovom trenutku, gradi se dvadesetak rizorta od Drača do Sarande. U Valoni se otvara internacionalni aerodrom sa 15 gejtova. Pretpostavljam da će ovo ljeto početi da lete.

STANDARD: A što smo mi za to vrijeme radili?

RADULOVIĆ: Nazadovali. U zadnjih pet godina je kod nas potpuno zapostavljen turizam. Prvo je to bilo zbog korone, pa onda zbog ove vlade, one vlade, isplivavaju različiti političari na vrlo važne pozicije i određuju sudbinu odvijanja turističke priče u Crnoj Gori. Ti naši političari su uradili u ovih pet godina sve ono što nije trebalo, što nijesu smjeli da urade. I vratili su nas na početnu poziciju, došli smo na nulu. Bili smo atraktivni za strane investitore kad su u pitanju greenfield investicije. Imali ste za sjeverni i centralni dio Crne Gore hotele s 4-5 zvjezdica oslobođene komunalne takse, umanjivan je račun za struju i komunalni otpad i vodu nekih 5 ili 7 godina nakon otvaranja. Tako smo tada bili postali interesantni investitorima.

Ali u se u zadnjih pet godina pojavili novi ljudi koji misle da sve znaju turizmu, a to je najopasnija stvar kad vi mislite da znate ali u stvari ne znate. Mi smo danas došli na poziciju da smo jedna od najmanje atraktivnih destinacija na Mediteranu za strane investicije.

STANDARD: Dakle mi sada nemamo uslove da napravimo to što je uradila Albanija, da neko bude zainteresovan da dođe i napravi ovakav hotel neđe na našoj obali?

RADULOVIĆ: Sada ne. A to je naša greška, tu mi gubimo. Svi. Objasniću na primjeru Splendida. Nama fali još jedno godina i po, maksimalno dvije, da Crna Gora u zbiru dobije od Splendida onoliko novca koliko je utrošeno u gradnju Splendida. A Splendid je svega 18 godina tu. Znači, on je u 18 godina dao Crnoj Gori još toliko novca koliko je uložio da sebe stvori. To je jedna fabrika koja stalno proizvodi i stalno daje neke prihode državi. Splendid svake godine dâ državi pet miliona za doprinose i druge dažbine. A ja garantujem da bi mogao i više. Mi bismo tako povećavali prihode u budžetu, a samim tim bi jačala i država. Dakle, jačali bismo mi, jačala bi država i s treće strane pojačavali bismo destinaciju…

Ali umjesto toga radi se suprotno. A sad zamislite da imamo dvadeset Splendida. Mnogo bi drugačija priča bila, mnogo bi se drugačije svi odnosili.

STANDARD: Pitaju li ovi lumeni koji vode državu kad krenu u donošenje odluka nešto vas koji sipate u državnu kasu novac?

RADULOVIĆ: Ne. Oni kad sa mnom razgovaraju, ja imam takav utisak, to čine s pozicije kao da su oni meni dali ovaj hotel. Kao da su mi ovo poklonili i da ja u stvari treba da budem srećan što uopšte mogu da radim pod bilo kakvim uslovima. A uslovi su svaki dan sve gori, sve teži. I da ja njima moram da budem zahvalan što su oni meni dozvolili da radim. Takav utisak ja imam.

Bio je jedan sastanak s premijerom i ministrom finansija kad su odlučili da podignu PDV na 15%. Razgovarali smo 45 minuta. Bile su s ove strane još kolege iz biznisa, najjači koji rade. Iznijeli smo argumente da je naš utisak jednoglasan bio da će ovi sigurno da spuštaju. Dokazali smo da je suludo uzimati od 75% ukupnog prometa Crne Gore 15% PDV-a.

Kad su to uveli, zvali su me, da ih sad ne pominjem, svi ovi sa sastanka, zvao me svaki ponaosob: Žarko, je li ovo moguće, poslije sve one priče, poslije onih naših argumenata oni nijesu popuštili nego na 15% podigli. A dokazali smo da im nije bio dobar input. Oni su uzeli da je 60% smještaj i krevet, a 40% sve ostalo, hrana, piće i sve što ide uz to. A to je pogrešno, to je za hotele od jedne i dvije zvjezdice koji prodaju jako jeftino krevete i onda prave druge sadržaje tipa fast fooda, narodne kuhinje… Ali hoteli koji s 4-5 zvjezdica koji su lokomotive, bez kojih nema turizma, imaju sasvim drugi odnos. Oni argumente struke ignorišu.

STANDARD: Suprotno od onoga što radi Albanija koja napreduje?

RADULOVIĆ: Sad su na ovom sajmu ITB u Berlinu bili hit. Albanija je bila domaćin toga sajma. Na ITB-u je 2024. bilo najavljeno da će 2025. godine domaćini biti dvije balkanske zemlje Crna Gora i Albanija. Došla je 2025. Albanija je domaćin, a Crna Gora nije. A znam, pouzdano znam, da je milion eura trebalo se uplati za to, za te privilegije.

Hit ITB-a, najvećeg svjetskog sajma turizma bila je Albanija.

Neđe se Crna Gora na tom putu izgubila.

STANDARD: Je li to vezano za promjenu vlasti 2020. ili taj naš pad nema veze s tim?

RADULOVIĆ: Ima veze. Po meni veoma velike zato što se nova vlast odmah na početku nije dovoljno pažljivo odnosila prema turizmu. Bile su joj važnije neke druge stvari, čak i duhovne od strateških i svakodnevnih. Oni su turizam, vjerojatno misleći da se on odvija sam po sebi, po Duhu Svetome, totalno zapostavili.

Evo ja pozivam svakoga ko će ovo čitati da pokuša da se sjeti ko je sve bio ministar turizma od 2020. godine do 2025. Može li ko da se sjedi jednoga imena? Ja ga ne znam. Evo, pojavila se sad nova ministarka koja stvarno pokušava nešto da napravi, ima našu punu podršku, ali su njene sile male jer nju isto ne shvataju ozbiljno. Takav je moj utisak. Ne znaju, ne razumiju što je turizam. Ali njoj svaka čast jer ona ima svoj stav koji korespondira sa našim potrebama.

STANDARD: Na sve to ove godine imamo i više cijene, viši PDV, veće su plate pa su i izdvajana veća. Pretpostavljam da to dalje zida naše cijene u turizmu.

RADULOVIĆ: Pričali smo o Albaniji. Albanija je značajno jeftinija od nas. Zašto jeftinija? Zato jer je njima je PDV na smještaj 6%, a nama je 15%. Podignut je u jednom trenutku za 115%. Plus još plate koje su od 2022. do danas kumulativno 35%.

Mnogo su promašaja napravili. Trudim se da ne spominjem ove njihove pojmove Evropa 1, Evropa 2, to je zabranjena tema, može ako ćeš da aplaudiraš, a da nešto kritički kažeš odmah skaču svi na tebe. Ali je realnost sljedeća: računali su da poslodavcima, kad se podigne cijena rada, više neće biti interesantno da dodaju dio zarade na crno, u kovertu. A toga će uvijek biti. To oni ne razumiju. A zašto ne razumiju? Očigledno, fali iskustva.

A taj problem s kovertama su mogli riješiti jednostavno i efikasno tako što bi Poreska uprava klasifikovala poreske kartone privrednih društava po prometu i po broju radnika. Ja sam godinama plaćao između 33 i 35%, od ukupnog prihoda. Bilo je firmi koje su imale 70% troškove rada. Druga firma koja imala više radnika od mene, a istim poslom se bavi kao i ja, imala je 21%. Kako? A plate imaju kao i naši radnici.

To se, dakle, moglo lako riješiti, ali bi takvo rješenje bilo politički štetno za ovu vlast.

E sad, zaklali smo vola za dva kila mesa, a mesara je na deset koraka od nas. Ovo vrzino kolo je krenulo, njega je teško zaustaviti. Sada imamo 35% povećane troškove zarada, pa imamo ekonomski mnogo slabije firme, cash flow je mnogo manji, jer nam kupovna moć pada. To vidimo svi kad pođemo u prodavnicu. Za 20 minuta dok dođeš do kase, svjestan si da nešto nije u redu, da fali novca.

I sada lažu jedni druge. Ovu državu su suturali. Ne kažem da nije bilo lopova. Bilo ih je. I biće ih uvijek, ima ih i sad. Možda ih je bilo 50, 100 ili 150. Ti si za 150 lopova, oburdao sve. Porušio si što si mogao da porušiš, a još nijedan nije osuđen. A nama je pošla država beestraga.

STANDARD: Poprilično pesimistički. A ipak ste optimista.

RADULOVIĆ: Jesam. Definitivno jesam.

STANDARD: Jesu li optimisti i Vaše kolege, ljudi koji su u turističkom biznisu, ili gube nadu da će ovi nešto naučiti?

RADULOVIĆ: Kako ko. Ja jesam jer ja ne vidim toga kome bih se ja predao. A onda se ne mogu ni predati. Boriću se i dalje. Jer da im se predamo i da počnemo slijepo da ih slušamo – ja to ne mogu. Stvarno ne mogu.

Ja jedan dan mislim oni ovo što rade – rade namjerno. Pa drugi dan mislim da ne znaju. Pa treći dan, ovako, četvrti onako. Teško mi je odrediti što je u stvari. Ali ja znam da kao država ogromne štete trpimo. Mnoge stvari javnost ne zna, ali isplivavaju.

Sada se otvara priča oko Montenegro Airlinesa. Mislim da će doći i do medija, ako se zainteresuju da priča bude ispričana do kraja.

Na današnji dan je Crna Gora izgubila zatvaranjem Montenegro Airlinesa onoliko koliko je Crnu Goru koštao auto-put Podgorica – Kolašin. A još će toliko da izgubi dok ne dobijemo avio kompaniju tipa Montenegro Airlinesa. Treba deset godina da se dođe na nivo na kojem je bio Montenegro Airlines.

STANDARD: Na šta će onda sve ovo izaći?

RADULOVIĆ: Ja 2025. godinu vidim tako, da će stradati budžet. Iz prostog razloga jer je Vlada svojim potezima, nezgrapnim, ponašanjem kao slon u radnji s porcelanom, natjerala ljude, stimulisala ih je, da idu u sivu zonu, da bi spašavali svoj osnovni biznis. Ne zato što hoće da krade, nego da spasi svoj biznis.

Ovi koji vode državu su se suočili s mnogo manje prihoda u budžetu nego što su oni to računali na papiru.

Tu je osnovni problem. I od toga sve počinje. Ti ljudi su naučili teoretski, ali je falilo iskustvo. I oni sad ne znaju što će do kraja da bude s tim proračunom njihovim na papiru. Ja prognoziram da će ove godine imati ogromne budžetske probleme. Da li će se to moći nadomjestiti milijardama novih kredita ja to ne znam. Ali vidim da mi idemo ka jednom scenariju koji je zastrašujući za sve nas.

STANDARD: Pa na čemu onda bazirate optimizam?

RADULOVIĆ: Na tome da je ovo još uvijek moguće popraviti. Ali se bojim da možemo doći u situaciju da više nema popravke. A to je ta situacija ka kojoj mi idemo velikom brzinom. To je grčki scenario. E tu više popravke nema. Nego da se spremimo da naša đeca ili unuci za 15 ili 20 godina idu u Albaniju da rade. Ne znam da li da šegaju drva ili da konobarišu, ali je to realno ako se nastavi ovim putem.

Zašto sam optimista? Prvo zato što neću da se predam. Drugo jer sam uvjeren da imamo šanse i da u Crnoj Gori postoji pametnih i svjesnih ljudi, da će i ovo teško vrijeme izroditi neke jake ljude. To je bilo i devedesetih godina, biće i sada.

STANDARD: Kako ćemo prepoznati taj ključni trenutak kada smo krenuli da beznadno potonemo, ili kada smo preokrenuli pad u uspon?

RADULOVIĆ: Kad vidimo ljude koji u jednom momentu preuzimaju odgovornost i kreću u promjene spremni ako treba i da politički žrtvuju sebe odnosno da izgube izbore, ali da krenu da preokreću to i da stvore bazu za dalji napredak. Mi smo mali sistem može se to napraviti. Kada ovo govorim sjetim se svoga jednog izleta u politiku. Bio sam u Budvi 2016. nosilac liste SD-a, to je bilo ono vrijeme kad je SDP zastranio s DF-om. Tada je Budva bila dužna 43 miliona.

I to se problematizovalo od DF-a i Demokrata, te elite naše političke, sve doktor do doktora, a nemaju mjesec dana radnog staža svi zajedno. Ja sam govorio da 43 miliona za Budvu nije nešto nesavladivo. Budva generiše pola prometa turizma Crne Gore. Može se to riješiti da se u prve dvije godine vrati i da treće idemo u suficit. Ali za to treba dobar domaćin, treba neko ko ima iskustva. Nijesu slušali. Tada sam vidio što je politika i digao ruke. Nikad više dok sam živ. To je najgori posao, to i narko dileri.

Što se definitivnog kraja tiče sada pripremaju populistički zakon o uvođenju sedmočasovnog radnog vremena. Ako to naprave onda je to bukvalno kraj, i onda više ja neću biti optimista. To je onda kraj za turizam Crne Gore.

Zašto? To meni direktno podiže troškove plata za 2.103.000 eura. U cent izračunato. Ako uzmem da sam prometovao i radio koliko sam radio prošle godine. Još 1.400.000 eura mi je PDV ovaj od 15%. To je tri i po, četiri miliona. Ja imam 30 miliona prometa. Sa ova 3,5 – 4 miliona novih nameta moram da imam 40 miliona prometa samo da to zatvorim. To nije realno, to je onda kraj.

Mi smo od 2020. do 2022. odnosno do 2023. živjeli u covidu, gdje smo debelo gubili. A nas se tretira kao da covida nije bilo i traže od nas kao da smo došli iz Francuske iz tog sistema, sa tim parama, ovdje da radimo. Možda su ti zakoni primjenjivi na Francusku ili Norvešku u, ali na Crnu Goru ne.

STANDARD: Može li se što učiniti da se proces preokrene, da krenemo opet u uspon?

RADULOVIĆ: Ovim zakonima koje donose, ovo u što su krenuli silom na sramotu, samo stimulišu sivu ekonomiju, tjeraju ljude da bježe u sivu zonu. Poslodavcima je to jasno, a i narod to sve bolje vidi. Mnogi su se polakomili podržavali tu politiku, računajući dobiću 200 eura plate više. Ali su se u međuvremenu opametili. Vide da tu nešto nije u redu, sve više i bolje vidi narod kuda ovo vodi. I svi su zabrinuti Ja to vidim iz dnevne komunikacije sa raznim ljudima. Ja to vidim iz mojeg kolektiva. To je 500 – 600 ljudi. Nijesam obraćao pažnju na to, ali otprilike vidim da ih ima što iz DF-a, Demokrata, PES-a. Oni su mi barometar. Ja ih pitam kako ide, a oni kažu da su zabrinuti. A đe nećeš bit zabrinut.

Vide ljudi da ovo divljačko podizanje nameta odokativno donijetih, bukvalno divljački, śekirom presječenih, da to nas vodi u propast. Kad bi to spašavalo ovu državu i ovaj narod, ja sam patriota, prvi bih gledao da ako treba radim godinu dvije tako dok se ovi nešto ne nauče, dok ne shvate, dok ne počnu da popravljaju takve stvari. Ćutao bih jer bih znao da je to za spas države. Ali to što su digli PDV na 15%, to njima daje novca u budžetu toliko da mogu da kupe tabletu za zub koji ga boli da ga ne boli od osam ujutro do podne. A popodne će ga još više boljeti, ali neće imati para popodne za tabletu.

Ono što se može napraviti, što bi trebalo da napravi neka pametna vlada koja bi imala korektan odnos sa svim medijima, koja ne bi nikoga favorizovala, mogla bi da krene u jednu široku edukativnu akciju. Prvo za sebe, da sami nauče, pa onda i za cijeli narod Crne Gore. S obzirom na to da je turizam strateška grana, da smo bez njega nastradali skroz, treba da se edukujemo o turizmu. Jer oni koji odlučuju o tome malo znaju. Tako je ovih pet godina, do zadnje ministarke, ti koji su vodili turizam nijesu pojma imali, nijesu znali tehnologiju turizma. Oni ne razumiju kako se to odigrava, kako se dešava taj proces od dolaska do povratka gosta s destinacije, da je priča kako da ga ti animiraš da on uopšte dođe ovamo. Pa što kad dođe. Kako da bude zadovoljan.

I kada to budu shvatili onda će prvo shvatiti da nam je presudan avio prevoznik.

Pa će onda da shvate da moraju da srede policiju. Nama auto gost dođe od Hamburga do Crne Gore da ga niđe niko ne zaustavi, a onda ga od Debelog brijega do Budve zaustave pet puta u „redovne kontrole“. Nikakav prekršaj nije napravio, a oni ga maltretiraju, traže dokumenta. Ja ovo kad kažem ne karikiram. Često se to dešava.

Onda će da shvate da s taksistima moraju nešto uraditi. To postaje svaki dan sve veći problem. Nama gost dođe, bude zadovoljan, a onda ode razočarani zbog taksista koji ga pljačkaju i bukvalno im prijete fizički ako neće da plate koliko taksista odredi.

Shvatiće da se na plažama događa nešto sumnjivo. I uključiće se ti koji treba da se uključe, da vide što se tamo dešava. Ja ne bih o tome dalje. Samo da je sumnjivo.

Svatiće što znači čistoća.

Svatiće svaki građanin da je on dio te prestave koja se zove turizam, da je njegovo dvorište dio te turističke ponude, da je on sam dio te turističke ponude. Da mora da stane na pješački prelaz da pušti pješaka, da je i to turizam, da je turizam zapravo doživljaj, emocija, da svaki osmijeh, svaka topla riječ, topli gest pretvara tebe od obične ili srednje destinacije u vrhunsku. Gost to zavoli i želi da se vrati i animira druge da dođu i da se vraćaju.

Svega toga nema.