Budžetski deficit Crne Gore 32,1 milion eura

Crna Gora je tokom januara i februara ove godine ostvarila budžetski deficit od 32,1 milion eura, što je 71,4 miliona eura bolje od plana, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Prihodi budžeta iznosili su 335 miliona eura, bilježeći rast od 1,2% u odnosu na prošlu godinu, dok su rashodi dostigli 367,2 miliona eura. Najveći doprinos prihodima dali su porez na dodatu vrijednost i akcize, dok su doprinosi i ostali prihodi zabilježili pad. Ministarstvo finansija ističe da je manji deficit rezultat bolje naplate prihoda i racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava.

“To je 71,4 miliona eura bolje ostvarenje od plana, koji predviđa ostvarenje deficita od 103,5 miliona eura”, navodi se u izvještaju o izvršenju budžeta za februar.

Iz Ministarstva su rekli da su prihodi budžeta za dva mjeseca iznosili 335 miliona eura ili 4,2 odsto procijenjenog BDP-a, što je 3,8 miliona eura ili 1,2 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine.

“U poređenju sa planom za posmatrani period, prihodi budžeta su manji 7,6 miliona eura ili 2,2 odsto”, dodaje se u saopštenju.

Sve glavne kategorije prihoda budžeta ostvarile su značajan rast u odnosu na isti period prethodne godine.

“U tom smislu, porez na dobit preduzeća ostvaren je u iznosu od 9,1 milion eura, što je 1,4 milion eura ili 18,3 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine i neznatno ispod plana za navedeni period”, precizirali su iz Ministarstva.

Porez na dohodak građana ostvaren je u iznosu od 11,5 miliona eura, što je 3,3 miliona eura ili 40,5 odsto veće u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja i blagi rast u odnosu na planirane za dva mjeseca ove godine.

“Porez na dodatu vrijednost ostvaren je u iznosu od 187,1 milion eura, što je 13,5 miliona eura ili 7,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, prihodi budžeta po osnovu poreza na dodatu vrijednost niži su od plana za posmatrani period u iznosu od 4,2 miliona ili 2,2 odsto”, navodi se u saopštenju.

Na dinamiku naplate prihoda od poreza na dodatu vrijednost u neto iznosu, kako su objasnili, utiče dinamika povraćaja PDV-a koja je od početka godine ubrzana od Poreske uprave.

“U tom smislu, povraćaj PDV-a za dva mjeseca ove godine iznosio je 22,8 miliona eura, što je čak 14 miliona više u odnosu na posmatrani period prošle godine. Navedeno u značajnoj mjeri utiče na stimulisanje poslovnog ambijenta i ukidanje biznis barijera u privredi.

“Akcize su ostvarene u iznosu od 49,1 milion eura, što je 4,1 milion ili 9,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i 1,4 miliona eura ili tri odsto veće u odnosu na plan”, rekli su iz Ministarstva.

Sa druge strane, doprinosi su ostvareni u iznosu od 52 miliona eura što je 12,8 miliona eura ili 19,8 odsto manje posmatrano u odnosu na uporedni period i 2,5 miliona eura ili 4,6 odsto manje posmatrano u odnosu na plan.

Osim toga, kategorija ostalih prihoda naplaćena je u iznosu od 5,2 miliona eura, što je 5,1 milion eura ili 49,4 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Naime, negativno odstupanje rezultat je činjenice da je u istom periodu prošle godine evidentiran prihod po osnovu ekonomskog državljanstva u iznosu od 3,1 milion eura, kao i uplata dobiti od Centralne banke (CBCG) za 2022. godinu u iznosu od 2,6 miliona eura. Navedena kategorija prihoda budžeta ostvarena je u iznosu većem u odnosu na plan, i to 1,1 milion eura ili 27 odsto.

“Samo u februaru naplaćeno je ukupno 178,3 miliona eura, što je dva miliona eura ili 1,1 odsto manje u odnosu na isti mjesec prethodne godine. U odnosu na plan za februar prihodi budžeta manji su 8,2 miliona eura ili 4,4 odsto”, kazali su iz Ministarstva.

Izdaci budžeta za prva dva mjeseca iznosili su 367,2 miliona ili 4,6 odsto procijenjenog BDP-a. U odnosu na isti period prethodne godine, izdaci su veći 14,9 miliona ili 4,2 odsto i dodatna potrošnja iskazana je u okviru potreba većeg izdvajanja troškova mandatornog karaktera. U odnosu na plan ove godine, izdaci su manji 79 miliona ili 17,7 odsto, i odraz su dinamike pristizanja obaveza u ovom periodu.

“Tekući izdaci u tekućem budžetu u posmatranom periodu ostvareni su u iznosu od 136,99 miliona eura, što predstavlja 83,3 odsto plana. Manje ostvarenje je zabilježeno dominantno kod rashoda za tekuće održavanje i rente”, navodi se u saopštenju.

Transferi za socijalnu zaštitu ostvareni su u iznosu od 176,52 miliona eura što predstavlja ostvarenje 97,5 odsto plana i u odnosu na isti period prethodne godine veći su 26,42 miliona eura ili 17,6 odsto.

“Transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru iznosili su 34,06 miliona eura i manji su od plana 22,05 miliona eura ili 39,3 odsto. Izvršenje na ovoj poziciji očekivano je da će imati bržu dinamiku potrošnje u narednom periodu, u skladu sa dinamikom izmirenja obaveza po ovom osnovu”, rekli su iz Ministarstva.

Kapitalni budžet, koji uključuje budžetske pozicije kapitalnih izdataka, u posmatranom periodu ostvaren je na nivou od 11,3 miliona eura i u odnosu na isti period prethodne godine njegovo ostvarenje je veće 1,22 miliona eura ili 12,1 odsto.

“U februaru kapitalni budžet je ostvaren na nivou od 11,19 miliona eura što predstavlja ostvarenje od 99,1 odsto plana i u odnosu na isti mjesec prošle godine njegovo ostvarenje je veće 3,58 miliona eura li 31,9 odsto”, dodaje se u saopštenju.

Posmatrajući februar, izdaci iznose 212,8 miliona eura i manji su 22,1 milion eura ili 9,4 odsto od plana. Odstupanje od plana se dominantno odnosi na niže ostvarenje sveukupno za tekuće izdatke koji su ostvareni u iznosu od 74,95 miliona ili 88,3 odsto, zatim rezerve koja je ostvarena u iznosu od 210 hiljada eura što je 7,84 miliona niže u odnosu na plan uz napomenu da je viši iznos planiranih sredstava na tekućoj budžetskoj rezervi bio neophodan u cilju stvaranja pretpostavki za realizaciju zaključaka Vlade, odnosno kupovinu objekta Dječjeg odjeljenja Instituta Igalo, što je pokrenuto u februaru, ali finalizovano u martu.