STEGA: Crnoj Gori hitno potrebna fiskalna konsolidacija

Ekspertska grupa STEGA upozorila je predsjednika Vlade Crne Gore Milojka Spajića na ozbiljne fiskalne izazove, uključujući rastući budžetski deficit, visoki javni dug i nisku kreditnu ocjenu, koji ugrožavaju ekonomsku stabilnost zemlje. Tim ekonomista je na okruglom stolu "Izazovi javnih finansija: Hoće li dug pojesti budućnost?" naglasio potrebu za hitnim fiskalnim konsolidacijama i reformama, smanjenjem javnih rashoda, unapređenjem naplate poreza, kao i strateškim zaduživanjem za projekte s visokim povratom ulaganja. Takođe, preporučuju diversifikaciju izvoza i poticanje domaće proizvodnje kao ključne mjere za dugoročnu stabilnost i ostvarenje investicionog kreditnog rejtinga.

Ekonomski tim okupljen u kreiranju Strategije ze evropsku i građansku Crnu Goru – STEGA obratio se premijeru povodom ključnih fiskalnih izazova i rizika s kojima se Crna Gora suočava. Oni upozoravaju na negativne efekte tekuće fiskalne politike i ističu hitnu potrebu za ekonomskim zaokretom.

"Takva, bolja i ambicioznija fiskalna politika treba da ima za cilj značajno jačanje fiskalne snage zemlje, eliminaciju budžetskog deficita, znatno smanjenje javnog duga i dostizanje investicionog kreditnog rejtinga", poručuje STEGA.

Prema njihovom viđenju, to bi dovelo do pozitivnih efekata na investicije, povećalo otpornost zemlje na ekonomske šokove i osiguralo dugoročnu stabilnost. Oni smatraju da je neophodno otvoreno govoriti o aktuelnom fiskalnom kontekstu, predložiti mjere konsolidacije i postaviti jasne ciljeve ka jačanju finansijske pozicije države.

"Naglašavamo trenutni rizični i negativan fiskalni kontekst i trend. Dajemo i određene preporuke za hitnu fiskalnu konsolidaciju i fiskalne reforme, kao i neke ciljne fiskalne parametre kojima smatramo da bi Crna Gora trebalo da teži", dodaje se u otvorenom pismu premijeru.

Rastući deficit i javni dug
STEGA smatra da su visok budžetski deficit i velika potrošnja dugogodišnji problemi koji ozbiljno ugrožavaju fiskalnu stabilnost zemlje. Oni upozoravaju da je nakon kratkotrajnog suficita 2023. godine, budžet za 2024. ponovo u deficitu.

"Prema članu IV Izvještaja MMF-a za 2024. godinu, pogoršanje ukupnog budžetskog deficita od 2023. do 2024. godine iznosilo je četiri procentna poena BDP-a, i to prije najnovijih povećanja plata i penzija", naglašava grupa eksperata.

Oni se zalažu za odgovornu fiskalnu politiku, ističući da bi bez pomenutih povećanja MMF projektovao deficit za 2025. godinu na 3,5% BDP-a. No, uz dodatna izdvajanja i moguće ekonomske udare, taj deficit bi mogao biti još veći, što bi dodatno povećalo javni dug.

"Kamatna plaćanja iz budžeta već iznose nekoliko procentnih poena, što je snažan crveni alarm", dodaje se u pismu.

Prema njihovom mišljenju, visoka izdvajanja za plate, penzije i kamate smanjuju fiskalni prostor za ključne investicije u zdravstvo, obrazovanje i razvoj privrede. Ističu i zabrinutost zbog rasta javnog duga, koji već prelazi 60% BDP-a i nastavlja da raste, uz visoke troškove zaduživanja.

"Trenutni trend je veoma nepovoljan. MMF projektuje povećanje duga ka 65%, odnosno 66% BDP-a, i to u scenariju bez novih udara, povećanja plata, penzija i drugih troškova – od kojih su se neka već materijalizovala", upozorava STEGA.

Oni smatraju da bi Crna Gora, kao mala i ranjiva ekonomija, trebalo da cilja niži nivo javnog duga kako bi osigurala finansijsku stabilnost i poboljšala kreditni rejting.

"Postoje zemlje koje su bankrotirale i sa nivoom duga ispod 60%, posebno uz značajan rast kamata na dug", ističe se u otvorenom pismu premijeru.

Potrebne hitne mjere fiskalne konsolidacije

Ekspertska grupa STEGA u otvorenom pismu premijeru Crne Gore naglašava alarmantnu situaciju u zemlji koja se, prema njihovom mišljenju, pogoršava zbog niza ekonomskih faktora. Stručnjaci ukazuju na drastičan porast plata i penzija koji je povećao jedinični trošak rada crnogorskih proizvođača, čineći ih manje konkurentnim u odnosu na okruženje i konkurentne privrede. Ova situacija, kako smatraju, negativno se odražava i na konkurentnost crnogorskog turizma, koji je prošle godine bio suočen sa značajnim izazovima. Takođe, kontinuirani višak u uvozu u odnosu na izvoz postaje alarmantan, što je znak da ekonomski fundamenti zemlje nisu održivi.

STEGA naglašava da je sadašnji kreditni rejting Crne Gore izuzetno nizak, ispod minimalnog investicionog nivoa, što ograničava pristup povoljnim finansijskim izvorima. Sa rejtingom Ba3 (Moody's) i B+ (S&P i Fitch), Crna Gora se nalazi u donjoj trećini svih zemalja koje imaju rejting, sa zemljama kao što su Senegal i Ruanda. Oni naglašavaju da ovaj rejting odražava globalnu percepciju investitora o sposobnosti zemlje da vrati dugove i odgovorno upravlja svojim javnim finansijama.

Oni smatraju da sadašnja praksa zaduživanja, koja se velikim dijelom koristi za vraćanje starih dugova, jasno pokazuje pogoršanje finansijske situacije zemlje. Ako se ovakvo zaduživanje nastavi bez kontrole, to može dovesti do potencijalne nesolventnosti države. U otvorenom pismu premijeru navode da novo zaduživanje za vraćanje starih dugova već predstavlja ranu fazu nesolventnosti i snažan signal krize duga. Ovaj razvoj događaja je direktno povezan sa niskim kreditnim rejtingom, koji se ocjenjuje prema rizicima otplate i održivosti javnog duga, opštem fiskalnom okruženju i kredibilnosti makroekonomske politike.

Zbog toga, kako naglašava grupa eksperata, već sada postoje urgentne potrebe za hitnim i snažnim mjerama fiskalne konsolidacije, koje moraju biti ambicioznije od onih koje su postavljene u fiskalnoj strategiji. STEGA ističe da je fiskalna konsolidacija od suštinskog značaja za budućnost Crne Gore, kako bi zemlja ušla u Evropsku uniju sa pozicije fiskalne snage, a ne slabosti. Oni dodaju da će ovakav pristup doprinijeti kredibilnosti crnogorskog puta u EU, jer bi pokazao da zemlja može odgovorno i održivo upravljati svojim javnim finansijama, što je ključna poluga ekonomske politike.

Prema njihovom viđenju, međunarodni ekonomski kontekst i rizici koji se sada pojavljuju mogu imati ozbiljan uticaj na privredu, posebno u svijetlu rasta carina na globalnom nivou. Eksperti predviđaju da će to negativno uticati na evropsku privredu i usporiti oporavak sa ivice recesije. Iako je trenutna veličina i dinamika ovih efekata neizvjesna, kako naglašava grupa eksperata, jasno je da će se ovi negativni uticaji brzo odraziti na privrede Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru. Stoga, smatraju, biće neophodno da se u narednim mjesecima revidira srednjoročni ekonomski okvir i budžet, kako bi se odgovorilo na promjene u ekonomskom okruženju.

Pored toga, kako dodaje STEGA, moguće je dodati i rizik odliva kapitala i migracija, što bi dodatno pogoršalo finansijsku situaciju. Oni poručuju da je stoga od esencijalne važnosti da se odmah počne jačanje fiskalne snage zemlje, kako bi Crna Gora bila spremna da odgovori na izazove koji neminovno dolaze.

Fiskalna disciplina i održivost duga

STEGA smatra da je kontrola rashoda ključna za fiskalnu stabilnost. "Smjernice uključuju smanjenje broja službenih vozila i korišćenje javnog prevoza, kao i smanjenje nepotrebnih putovanja i velikih delegacija", navodi se u pismu.

"Smanjenje diskrecionih i režijskih rashoda u svim ministarstvima i agencijama za 20 posto, uz inspekcijski pregled nemandatornih rashoda, pomoći će u smanjenju nepotrebnih i neproduktivnih troškova tokom 2025. godine", ističe STEGA, dodajući da će smanjenje ovih troškova doprinijeti racionalnijem upravljanju javnim sredstvima bez negativnih efekata na ukupnu potrošnju.

Oni se zalažu za unapređenje naplate prihoda kroz digitalizaciju poreske uprave uz pomoć eksperata Svjetske banke.

"Unapređenje sistema PDV-a, koji bi obuhvatio sve privredne aktere, od malih do velikih, uz jedinstvenu nisku opštu stopu i minimalni broj izuzetaka, takođe je važan korak ka fiskalnoj konsolidaciji", smatraju eksperti.

Strateško zaduživanje, kako naglašava grupa eksperata, treba bda bude ograničeno na projekte s visokim povratom ulaganja, dok se postojeći dugovi moraju otplaćivati s produženim rokovima. Ovaj pristup doprinosi održivosti duga i smanjenju fiskalnog rizika.

Investicije i javne politike

STEGA predlaže da se unaprijedi planiranje i selekcija produktivnih javnih investicija.

"Sistemska upotreba cost-benefit analiza i usmjeravanje investicija na projekte sa niskim troškovima i velikim benefitima, poput razvojnih inicijativa na sjeveru i konektivnih infrastrukturnih projekata, ključni su za ekonomski rast. Javne investicije treba da budu fokusirane na društvenu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i tehnologiju, a naročito na primenu vještačke inteligencije", navodi se u pismu.

Eksperti takođe naglašavaju značaj inovativnih mehanizama zaduživanja.

"Razmatranje mogućnosti tzv. Green bonds, zelenih obveznica, kao i uslovnih kreditnih linija poput CAT DDO (catastrophic deferred drawdown option, odosno uslovne kreditne linije koja se stavlja na raspolaganje odmah nakon katastrofalnih događaja), može pomoći u obezbjeđivanju potrebnih sredstava za krizne situacije", dodaje STEGA.

Postizanje uravnoteženog platnog prometa

Pored fiskalnih mjera, STEGA se zalaže za diversifikaciju izvoza i podsticanje domaće proizvodnje, posebno u sektoru IT-a, poljoprivrede i industrijske proizvodnje. Takođe, naglašava se potreba za podrškom stranim investicijama kroz pojednostavljenje administrativnih procedura, kao i podsticanje turističke diverzifikacije.

Makroekonomska stabilnost i institucionalne reforme

Za postizanje investicionog kreditnog rejtinga, STEGA smatra da je ključno održavanje makroekonomske stabilnosti, sa niskom inflacijom i stabilnim cijenama.

"Održavanje fiskalne discipline, uz smanjenje javnog duga, ključni su faktori za jačanje ekonomske stabilnosti", dodaje grupa eksperata.

Pored toga, važno je usmjeriti pažnju na institucionalne reforme, kao što je osnivanje nezavisnog fiskalnog savjeta sa stručnim članovima za praćenje fiskalne politike.

Kritike i izazovi

STEGA je svjesna izazova koji prate implementaciju ovih preporuka.

"Neophodna je snažna i kontinuirana politička volja za sprovođenje reformi", navodi se u pismu. Takođe, izazovi poput efikasne implementacije i mogućih vanjskih šokova moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja dugoročnih fiskalnih strategija.

Usvajanjem sveobuhvatnog programa fiskalne konsolidacije, Crna Gora bi mogla ostvariti niz ciljeva, uključujući postizanje nultog deficita i smanjenje javnog duga na 40% BDP-a u narednih pet do šest godina. Takođe, ekspertska grupa smatra da bi zemlja mogla postići investicioni kreditni rejting u roku od četiri do pet godina, što bi značajno doprinosilo njenoj dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i prosperitetu.

"Vaša predanost ovim ciljevima biće ključna za dugoročnu ekonomsku stabilnost i prosperitet zemlje", zaključuje se u pismu premijeru, na koje on, još nije odgovorio.