Evropska centralna banka već dugo zagovara ideju digitalnog eura kao ključnog koraka u modernizaciji evropskog finansijskog sistema, ali njegovo uvođenje se odlaže – svake godine iz novih razloga.
Za Antenu M piše: Ana Nives Radović
Kao digitalna valuta centralne banke (CBDC), digitalni euro mogao bi da unaprijedi način plaćanja, poboljša finansijsku inkluziju i pruži Evropljanima stabilnu i sigurnu alternativu gotovini i privatnim platnim uslugama, međutim, nedavni događaji – uključujući veliki pad ECB-ovog platnog sistema Target 2 (T2) i sve izraženiji skepticizam među donosiocima odluka – doveli su u pitanje izvodljivost, pouzdanost i stvarnu potrebu za ovim ambicioznim projektom.
Osnovni pojmovi
CBDC (Central Bank Digital Currency – digitalna valuta centralne banke) je digitalni oblik zvanične valute neke države ili monetarnog sistema, koji izdaje i reguliše nadležna centralna banka.
Digitalni euro je predložena CBDC Evropske centralne banke, osmišljena u cilju pružanja sigurnog i efikasnog digitalnog načina plaćanja u eurozoni.
Digitalni euro nije kriptovaluta, jer ga izdaje ECB, za razliku od decentralizovanih kriptovaluta poput bitcoina, koje nemaju takav oblik institucionalnog upravljanja.
Šta je digitalni euro?
Digitalni euro je planirana elektronska verzija novca koju bi izdavala i za nju garantovala Evropska centralna banka. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, poput bitcoina, koje su podložne tržišnim oscilacijama i ne kontrolišu ih regulatorne institucije, digitalni euro bi funkcionisao kao stabilna državna valuta. ECB ga vidi kao dopunu gotovini, omogućavajući građanima i preduzećima brza i sigurna plaćanja putem digitalnih novčanika.
Digitalni euro bi bio dostupan svim stanovnicima zemalja eurozone i koristio bi platnu infrastrukturu kojom upravlja ECB. Za razliku od depozita u komercijalnim bankama, koji su izloženi riziku od bankrota, digitalni euro ne bi nosio kreditni rizik jer bi bio potpuno podržan od strane centralne banke, što bi ga moglo učiniti atraktivnijim načinom čuvanja vrijednosti, naročito u vremenima finansijske nestabilnosti.
Problemi s platnim sistemom ECB kao upozorenje
Krajem februara, ECB-ov sistem T2 – koji banke koriste za međusobna plaćanja – doživio je ozbiljan kvar, što je dovelo do potpunog prekida transakcija širom Evrope na jedan dan. Banke nijesu mogle da obrađuju plaćanja, što je pogodilo hiljade domaćinstava i trgovaca, a situaciju je dodatno pogoršala početna pogrešna procjena problema tehničara ECB-a, što je usporilo otklanjanje kvara.
Ovaj incident pojačao je sumnje u sposobnost ECB da upravlja digitalnom valutom, jer se polazi od pretpostavke da će građani postavljati pitanje kako ECB planira da upravlja digitalnom imovinom ako ne može da osigura ni nesmetano funkcionisanje svakodnevnih operacija, uz naglasak na to da ECB prvo mora da dokaže da je u stanju da održava stabilnu i sigurnu finansijsku infrastrukturu prije nego što digitalizuje valutu.
ECB je, međutim, nastojala da razjasni razliku između T2 sistema i svoje instant platne usluge TIPS (TARGET Instant Payment Settlement). Za razliku od T2, TIPS obrađuje milione manjih transakcija dnevno i pokazao se kao veoma pouzdan. Prema ECB, digitalni euro bi bio zasnovan na modelu sličnijem TIPS-u nego T2, što bi omogućilo brže, efikasnije i stabilnije transakcije.
Svijest raste, ali interesovanje stagnira
Posljednjih godina javna svijest o digitalnom euru značajno je porasla. Istraživanje koje je ECB sproveo u 11 zemalja EU pokazalo je da, iako je informisanost o projektu veća, stvarni interes potrošača za korišćenje digitalnog eura nije se značajno promijenio.
U avgustu 2022. godine, 28% ispitanika je izjavilo da bi razmotrilo korišćenje digitalnog eura, a taj broj je do sredine 2023. porastao na 45%, ali se od tada nije povećavao. Istraživanja koja je sprovela ECB sugerišu da informativne kampanje mogu privremeno da povećaju spremnost javnosti za prihvatanje digitalnog eura, ali da taj efekat nestaje nakon nekoliko mjeseci.
Jedna od glavnih prepreka za uvođenje digitalnog eura jeste zadovoljstvo potrošača postojećim načinima plaćanja. Većina Evropljana već koristi digitalno bankarstvo, debitne i kreditne kartice i privatne platne aplikacije poput PayPala i Apple Paya, zbog čega mnogi ne vide dovoljno jak razlog za prelazak na digitalni euro, posebno ako ne nudi značajne prednosti u odnosu na aktuelne opcije.
Stav Trampove administracije o digitalnim valutama
Rasprava o digitalnim valutama centralnih banaka nije ograničena samo na Evropu. U Sjedinjenim Američkim Državama, predsjednik Donald Tramp obećao je da će blokirati svaki oblik pokušaja uvođenja digitalnog dolara, nazivajući CBDC-ove „opasnom prijetnjom slobodi“. On tvrdi da bi državna digitalna valuta mogla da bude iskorišćena za praćenje i kontrolu finansijskih aktivnosti građana, što otvara pitanje privatnosti i lične finansijske autonomije.
Ovaj stav dijeli i njegov ministar finansija, Skot Besent, kao i drugi konzervativni političari koji CBDC vide kao alat za pretjeranu kontrolu države nad ekonomijom. Iako su regulatorni okvir i politički pejzaž u Evropi drugačiji nego u SAD, zabrinutost zbog moguće finansijske kontrole putem digitalnih valuta nije prisutna samo u Americi. Slične debate sve su češće i u Evropi, naročito među poslanicima Evropskog parlamenta koji strahuju od pojačanog finansijskog nadzora.
Ekonomski i finansijski uticaj digitalnog eura
Ukoliko bude uspješno implementiran, digitalni euro bi mogao da donese brojne koristi. Omogućavanjem trenutnih transakcija bez posrednika, poboljšao bi efikasnost i sigurnost platnog sistema. Takođe, mogao bi podstaći finansijsku inkluziju, pružajući bankarske usluge osobama koje nemaju pristup tradicionalnim finansijskim institucijama.
Pored toga, digitalni euro bi smanjio oslanjanje na privatne platne sisteme i predstavljao bi balans protiv dominacije neevropskih tehnoloških kompanija, jačajući finansijski suverenitet Evrope. Takođe, prekogranična plaćanja unutar eurozone mogla bi da postanu jeftinija i efikasnija, smanjujući troškove transakcija za preduzeća i potrošače.
Ipak, uvođenje digitalnog eura nosi i određene rizike. Komercijalne banke strahuju da bi klijenti mogli da povuku depozite i prebace sredstva u digitalne novčanike koje podržava ECB, što bi smanjilo njihovu sposobnost kreditiranja i potencijalno narušilo finansijsku stabilnost. Osim toga, projekat zahtijeva ogromna ulaganja u bezbjednu infrastrukturu koja bi spriječila sajber napade i osigurala neometano funkcionisanje sistema, čineći njegovu realizaciju istovremeno tehničkim i finansijskim izazovom.
Hoće li digitalni euro uskoro biti uveden?
Budućnost digitalnog eura i dalje je neizvjesna, s obzirom na to da je ECB prvobitno planirala da zakonski okvir bude usvojen do jeseni 2024. kako bi se omogućila formalna odluka o pokretanju projekta, ali bi političke i tehničke prepreke mogle dodatno da odlože ovaj proces.
Za naredne korake biće potrebna značajna dostignuća u nekoliko ključnih oblasti. Prije svega, neophodno je dalje tehničko usavršavanje kako bi se osiguralo da digitalni euro funkcioniše sigurno i efikasno, bez narušavanja postojećeg finansijskog sistema. Regulativa će predstavljati još jednu važnu prepreku, jer će poslanici morati da donesu zakone koji će uspostaviti pravni okvir za digitalni euro, što bi moglo biti komplikovano zbog otpora pojedinih članova Evropskog parlamenta.
Takođe, biće potrebno da se sprovedu pilot projekti kako bi se testirale funkcionalnosti digitalnog eura u stvarnim uslovima, uz identifikaciju i ispravljanje eventualnih nedostataka. Zbog toga će od presudnog znaćaja biti i uključivanje javnosti u proces – kroz informativne kampanje koje će pomoći građanima da razumiju prednosti digitalnog eura, ali i osigurati da su njihove brige oko privatnosti i sigurnosti u potpunosti uzete u obzir, a razlozi za njih otklonjeni.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR