In4S - Rektorova promocija fašizma

Za Antenu M piše: Adnan Čirgić

Jutros je na rusko-velikosrpskom portalu osvanuo tekst izvjesnoga Malovića "Bez djece". Nije riječ ovoga puta o promociji svetosavsko-velikosrpske ili proruske ideologije te negiranju crnogorske samosvojnosti. Ako je suditi po tome tekstu, portal rektora Božovića s uskonacionalnih tema prešao je na promociju univerzalnih fašističkih vrijednosti. Jedna od takvih je i iskrivljena, patološka slika porodice i roditeljstva koju rektorov kolumnist Malović promoviše. Bilo bi pravo čudo da u današnjem profašističkom crnogorskom društvu kolumnist Malović dogodine ne poluči Trinaestojulsku nagradu - poput kolumnista Koprivice koji ju je ove godine zamiritao.

A evo što u svome skarednom tekstu Malović piše o "socijalnim invalidima", kako on naziva žene i muškarce koji nemaju đece: "Људи без дјеце никад нису фотографисали ручицу у руци, пољубац у фонтанелу, ножицу, обрашчић, људи без дјеце никад нису прошетали своју бебу корзом, дали јој да љети лизне први сладолед, никад нису казивали види море, види небо, види мјесец, никад је нису крстили и били с њом на литургији, никад нису постали власници колекције комплимената како је само лијепа та беба, то дијете, никад нису чули да личи и на оца и на мајку, али да има и од бабе и ђеда, никад нису могли да је науче да плива, вози бицикл, да напише своје име прво ћирилицом, па латиницом." Svoj nebulozni uradak u fašističkome duhu Malović nastavlja: "али све наше искуство казује да је дијете предуслов да би човјек постао више од мушкарца и био отац, а жена била виша тиме што је постала родитељица."

Da je riječ samo o stupidarijama s uzaludnim književnim pokušajima, kako to inače Malović čini, ni na ovaj se njegov uradak ne bi trebalo osvrtati. Riječ je ovđe međutim o direktnoj promociji fašističke doktrine nevješto umotane u pelene blaženoga roditeljstva. Polemika s Malovićevim glupostima kako niko ko nema đece nije prošetao bebu, poljubio je u ruku ili u glavu zahtijevala bi mentalno srozavanje. Jer sve ono što on opisuje kao nepoznato "bezdjetnim socijalnim invalidima" poznato je svima koji su ikad bili u kontaktu s bebom - tuđom ili svojom, svejedno. Ośećaji i iskustva koja rektorov kolumnist opisuje kao nepoznata ljudima bez đece zapravo su počesto nepoznata biološkim roditeljima koji su odbačili svoju đecu, a koja roditeljsku pažnju, ljubav i njegu dobijaju u hraniteljskim ili usvojiteljskim porodicama "socijalnih invalida" koji nijesu mogli ili nijesu željeli dobiti svoju biološku đecu.

No, kako bi to inače moglo i biti na rektorovu portalu, za socijalni "invaliditet" o kojem je riječ kriv je Zapad: "Западни мушкарац је данас једва плодан, жена једва фертилна. Кампања да се живи што дуже у уживању, да тјелесни гушти никад не престану, да еволуирају у ЛГБТитд. wаy оф лифе, кампања да се до пред сам крај живота ради за отплату кредита, да жена сама одгаја дијете, да жена никад не има дијете, да мушкарац, ако нема пара, никад не пресијече економску пупчану врпцу с родитељима, или једним од њих, не иде наруку пројави будуће дјеце." Nasuprot toj slici Malović daje sliku tradicionalnoga crnogorskog društva iz svoje izopačene perspektive: "Удоба моје младости дјеца су гледала своје са мушкарцем упарене мајке, своје са женом упарене очеве. Дјеце је било скоро па у сваком браку.

С руком на срцу, не памтим да је неко био бездјетан, како се то у народу немилосрдно каже (као што се каже да је неко ћорав, ћопав, ћелав, ћосав…), између осталог и зато што дијете махом преко својих другова из вртића или школе долази у контакт с особама које су их направиле и родиле." Možda je Malović zbilja u mladosti gledao uparene roditelje, možda mi je promaklo da su u doba naše mladosti invalidima smatrani muškarci i žene bez djece, možda Zapad podstiče sterilitet, ali kad bih se kao roditelj dvoje đece našao pred izborom da ostanem "socijalni invalid" ili da mi đeca budu Nikola Malović, mislim da bih ostatak života lakše proveo s tim "socijalnim invaliditetom".

Ovakva nehumana profašistička pisanija na portalu rektora jedinoga državnog univerziteta zahtijeva adekvatan odgovor organizacija za ljudska prava, Ministarstva kulture, ali i svih državnih nadležnih instanci koji vjeruju da u Crnoj Gori i ljudi bez đece imaju pravo biti tretirani kao osobe bez invaliditeta.