Ko je omeo u pismenosti direktora Borisa?

Za Antenu M piše: Radmila Tomović

Zamislimo situaciju. Raspisan konkurs, kandidat zna da će sigurno biti izabran, ali ipak treba da preda i nešto što bi trebalo da predstavlja Program razvoja i rada. Reklo bi se – ozbiljan zadatak! Ali, ne... Zašto bi se „siguran kandidat“ previše zamarao takvim banalnostima i dumao šta da stavi na papir?! Ma da, švrljnuće nešto tek koliko da se „oči zamažu“.

Evo i konkretnog primjera. Na zvaničnom sajtu RTCG, naše najveće medijske kuće, objavljen je pisani rad aktuelnog generalnog direktora, na temu „Program razvoja i rada RTCG u mandatnom periodu“. Pitamo se - da li je ovo sočinenije trebalo da bude i neka referenca koja bi objasnila zašto je Savjet odlučio da izabere NjEGA, a ne nekog drugog od prijavljenih kandidata?! Ili, ipak ne. Može li biti da je kandidat smandrljao nešto za pola sata, rezonujući da to svakako niko neće da čita? Pogotovu ne članovi Savjeta.

Tako je, ko bi gubio vrijeme na sadržaj, kad je odluka već donesena.

Dokument je, izgleda objavljen a nepročitan. Osnovano sumnjamo da se ni autor nije potrudio da ponovo pogleda svoj „misaoni napor“.

Ali, avaj... Kad već autor i članovi Savjeta neće da čitaju, dostupnost dokumenta navede i ponekog novinara da malo baci oko i na taj neponovljivi izliv svijesti na papir. Pa, da podijelimo utiske. 

Već na polovini ovog pisanog rada dočekala nas je ingeniozna misao.

„Oduvijek je rukovoditi ljudima, značilo rukovoditi Javnim servisom“. (Boris Raonić)

Tako je! Opšte je poznato da su i stari Grci često znali da kažu – Oduvijek je rukovoditi ljudima, značilo rukovoditi Javnim servisom Stare Grčke. Ovo je sto posto tačno.

E, sad, neko će zlonamjeran možda reći - Kako da ovo shvate rukovodioci ljudima u, recimo, Vodovodu?  Oni misle da su u Vodovodu, ali pošto rukovode ljudima, zapravo to znači da rukovode Javnim servisom... Realno, i Vodovod javno servisira ali više djeluje da su korisnici usluge rukovođeni žeđu, nego direktorom preduzeća. A Raonikije piše da svi koji rukovode ljudima, ustvari rukovode nacionalnom medijskom kućom?! Čak i oni koje javni servis žedne preko vode prevodi. To mu dođe tako nekako.

Uostalom, ko ima neke nedoumice neka pita docenta Drljevića, on sigurno može ovo najbolje da rastumači.

No. da nastavimo prikaz ovog značajnog štiva...

U sljedećem trenutku autor rada konstatuje i velike istine.

„Živimo u vremenu u kome se svijet stalno i brzo mijenja.“ (Boris Raonić)

„Osim formalnog obrazovanja koje predstavlja stub, znanje se mora kontinuirano sticati“. (Boris Raonić)

Šta reći, šta ovome dodati?

Ili samo nastaviti dalje, praveći se neinformisan o nekim činjenicama iz CV autora...

„Nerijetko se finansijski tokovi u poslovnom entitetu porede sa mrežom krvnih sudova u tijelu živog bića, dalja metafora se nameće, novac bi predstavljao pandan krvi u organizmu.“(Boris Raonić)

Svojevrsna poetika ove misli nastavlja se u sljedećoj.

„Organizam RTCG trenutno kuca u ritmu 120/80“. (Boris Raonić)

Kraće bi i efektnije bilo da je ovu medio-medicinsku metaforu autor završio oznakom BO. Ali, da bi taj ritam i dalje bio 120/80, generalni direktor planira „unapređenje novinarskih kapaciteta, kao i unapređenje radnih navika“. Putem softvera.

.

Osim unapređenja novinarskih kapaciteta, radnih navika putem softvera, Raonić zaključuje svoj rad kontemplacijama na kardinalne teme: istina, odgovornost i povjerenje. Pa, evo do kakvih zaključaka dolazi u toj, za njega, barem sudeći po tome kako ih praktikuje, prilično nepoznatoj oblasti. 

Da li i dalje neko još ima dilemu zašto je Raonić ponovo izabran za generalnog direktora? Naravno da ne. Zlo vrijeme ište aktere, što bi rekao generalni, eminentne sebi. I nikog ne treba da čudi što Spajić i Drljević kopaju i nogama i rukama da njihov kandidat obnaša još jedan mandat.

Nas više čudi druga stvar - Pošto mu, evidentno, Drljević i Spajić nijesu mogli biti učitelji u osnovnoj, kako je i da li je direktor našeg Javnog servisa imao prelaznu iz maternjeg jezika u formativnom periodu njegove osebujne sintakse?