Rusko „ничего“ i špansko „nada“

Za Antenu M pišu: Đorđe Šćepović, Adnan Čirgić, Aleksandar Radoman

Na posljednjim podgoričkim izborima DPS je osvojila 19 mandata, i time potvrdila da je bez sumnje najsnažnija opoziciona partija.

I ne samo opoziciona, već i partija koja je osvojila više mandata nego koalicije partija na vlasti. Dakle, jedna partija je uspjela pobijediti svaki koalicioni paket partija režima.

U danima koji su uslijedili mogli smo čuti muziku koju slušamo svakodnevno, već godinama: „Nećemo s DPS-om“. Očekivana naracija partija od kojih bi, ukoliko biste im odstranili beskonačna ponavljanja da ne žele s DPS-om, ostao samo vazduh. I to prilično kontaminiran.

Uprkos svim državnim i gradskim resursima, koje su bjesomučno rabili u svrhu lične promocije i izbornog procesa, na koncu su ipak izgubili.

Vrijeme je da DPS konačno izvrši drugačiju podjelu uloga u ovome dramskom tekstu.

Oni moraju biti ti koji će odbaciti bilo kakvu moguću ponudu aktuelne vlasti. Zapravo, onih partija koje mogu uticati na formiranje nove podgoričke vlasti.

Naravno, uz izuzetak političkih subjekata koji nijesu pod kontrolom zvaničnog Beograda. Dakle, DPS mora biti partija koja će jasno i nedvosmisleno kazati: „Mi nećemo s vama“.

S vama koji već četiri godine sistematski i sistemski razarate Crnu Goru.

S vama koji ste Beogradskoj patrijaršiji poklonili crnogorsku sakralnu baštinu. S vama koji kanite izmijeniti Ustav, a nakon toga i službeni jezik, a onda redom, zastavu, himnu, i sve ono što vam je odavno dato kao zadatak i obaveza.

S vama čiji je cilj asimilacija nacionalnih Crnogoraca i pretvaranje Crne Gore u tzv. Republiku srpsku na moru.

S vama čija su usta puna partijskog zapošljavanja uhljebila i potonjeg hodočasnika na veličanstvenim litijama. S vama čije nacionalističke uši para ime Nermina Abdića, pa ste valjda zato i pisali i objavili fašističke pamflete na ruskim i srpskim propagandnim platformama.

„Mi nećemo s vama takvima.“ To je rečenica koju DPS mora izgovoriti. Ukoliko ne želi ponoviti vlastitu grešku, a u vezi s podrškom vladi Dritana Abazovića.

U kojoj je SDP imao dvojicu ministara. Ukoliko ne želi ponoviti grešku SDP-a, koji je na Cetinju napravio pakt s rušiteljima Crne Gore.

Ukoliko ne želi razočaranje, buku i bijes javnosti, zapravo, onih koji su i osvojili 19 mandata. I, ukoliko ne želi isti tretman kakav je imao SDP kad je učinio ono što nije smio učiniti.

Ukoliko ne žele slijediti put Bošnjačke stranke, koja je zarad ličnih interesa ušla u kolo s negatorima srebreničkog genocida. DPS je posljednjim izborima dobio mnogo, a bilo kakvim savezom s eksponentima politike Aleksandra Vučića – izgubiće. Mnogo. Ni po koju cijenu ne smiju dozvoliti ucjene, i čekati milost onih koji ih proglašavaju kužnima. Jer, stvarnost nas uvjerava da aktuelni režim gubi tlo pod nogama.

Da aktuelni režim gubi podršku onih koji su ih 2020. doveli na vlast. A onda shvatili svoje zablude. Ponuda, koja bi podrazumijevala bilo kakve gradske funkcije, namještenja i privid ravnopravnosti u mogućem aranžmanu, a zauzvrat dala legitimitet antigrađanskoj i anticrnogorskoj vlasti, nije prihvatljiva.

Zato, da bi ih politički oponenti sasvim razumjeli, na eventualne pozive u savez s poslugom zvaničnog Beograda i Moskve, moraju jasno i glasno kazati, baš poput Miloša Crnjanskog, da će od svega toga biti – i rusko „ничего“, i špansko „nada“.