Četnička posla

Piše: Zoran Piperović

Ideal je nedostižan, a sreća je samo i uvijek, negdje na polovini sudbine.

To je dokaz da kroz istoriju nema konstante. Osim jedne. Da ništa nije i ne može biti zauvIjek konstantno. Posebno u istoriji politike i političkog nadmetanja.

Hoću da Vam kažem kako je narativ - tekovine 30. avgusta, koji je još u začetku bio protiv logike procesa neumitnog mijenjanja društva i zajednice, protiv apsurdnog poricanja promjena mišljenja, stavova populusa kroz vrijeme shodno onome što kolokvijalno zovemo evolucijom svega, pa i socio-političkog rezona, tupavo izmišljeni diskurs za betonizaciju moždanih ćelija građanina kome se uzima pravo da na izborima presuđuje shodno kretanjima u društvu.

Takav rezon svodi glasača na idiota.

Vidi on što se vremenom dešava, vidi boljitak ili nazadovanje, njegovo je da ponavlja svoj politički izbor iz vremeplova.

Prosto, antisociološki.

Nema toga Maksa Vebera koji bi sve to mogao da opere.

Da ne bude dileme.

Ako neko i pomisli da ovim stavom guram položaj DPS-a - da saopštim:

Od 650 hiljada Crnogoraca, da je nužda, na večeru kod DPS-a, samo ja pozvan ne bih bio.

Zarad kolumni napisanih u periodu 2012-2020.

Kada sam upravo zavrijedio od njih kolokvijalni nadimak - četnik.

A glasao ih.

I znali su i to.

Četnička posla.

Šta me ponukalo da se u par rečenica osvrnem na 30. avgust koji dobija oreol tekovina francuske buržoaske revolucije ili tekovina Garibaldijevog pokreta - Italija iredenta.

Naime, sada je jagma za Milatovićem. Oni koji ne mogu da ga smisle, ali bi on odlukom poljuljao "tekovine".

Iako znaju, da Milatović zna, da bi jedini cilj te koalicije bio da ga dodatno urnišu (neće ga valjda ojačavati), oni ga uporno zovu.

Totalno mi je svejedno.

Isuviše imam godina da bi neka gradska uprava bilo šta mogla da mi pomogne. Ili, odmogne.

Ali znam.

Ako bi Milatović svoje kokoške utjerao u kokošinjac da mu ih čuvaju lisice ovih te ga zovu.

Zna ishod druženja.