Za Antenu M piše: Đorđe Šćepović
„Đura će ti oprostiti što te je tukao!“, uvjeravao je Ilija Čvorović u „Balkanskom špijunu“ pretučenog čovjeka, ili – Oprostiće vam Boris što je tri godine mimo zakona generalni direktor Javnog servisa.
Oprostiće vam i platu od nekoliko hiljada eura, koju godinama nezakonito prima.
Ma oprostiće vam i vašu obavezu da njega i njegov bahati i politički nacrtani Savjet privedete k poznaniju prava. Jeste, ljut je nezakoniti Raonić, jer ste se, dragi tužioci, drznuli da konačno počnete raditi svoj posao.
Toliko mu idete na jetru vašim dosadnim izviđajnim radnjama da je kao i svaki na pravdi Boga optuženi čovjek kazao: „Tužioci koji su podnijeli optužnicu protiv Drljevića i članova Savjeta imali kontakte s kriminalnim grupama“.
Da ste pri prvom gaženju zakona zaustavili čizmu koja gazi zakon, da ste tad zaustavili namjere gnjevnog Raonića, danas vam ne bi lupao šamare, i prijetio rukom pravednika.
Znate, uvrijedili ste starog, da ne kažem drevnog liberala Raonića i njegov lični Savjet. A to vam drevni liberal u službi velikosrpskog nacionalizma neće halaliti!
Niti njegovih 12 gnjevnih ljudi! Dobro, nije da ih je 12 kao u Lumetovom filmu, ali ih ima taman koliko treba da godinama učestvuju u bezakonju i blagosiljaju svaku anomaliju u tzv. Javnom servisu.
Ipak, nije kriv onaj koji se ogriješi o zakon, koliko oni koji mu to dopuste. Dopuštaju. U kontinuitetu.
Direktorka ASK je spektakularno, sa sve kamerama, reflektorima, i lisicama na rukama, uhapšena poput ozloglašenih vođa narko kartela, i javno obilježena, iako njena krivica nije dokazana. Iako je njeno hapšenje očito posljedica političke odmazde režima.
Dok bi pak „slučaj Raonić“ morao biti jasan i sudskom pripravniku, jer presude crnogorskih sudova nedvosmisleno ukazuju na krivicu.
Bez konkursom propisanog radnog iskustva, bez školske spreme, bez i dodirne tačke s novinarstvom, Raonić je biran za direktora Javnog servisa.
A onda je sve to ponovio nekoliko puta. Osvjedočeni povratnik u kršenju zakona.
Dakle, kriv je. Kriv je i njegov privatni Savjet, na njegovom privatnom, a Javnom servisu. Ali kriv čovjek se i dalje ne kaje, već poriče svoju krivicu, pritom prijeteći Tužilaštvu, i najavljujući da će po ko zna koji put Javni servis upotrijebiti za svoje lične interese. Za svoje lične obračune.
Da će on, nezakonit od glave do pete, razotkriti strašne veze tužilaca i mafije! To Korado Katani vaskrsava pred našim očima?!
Ako ste pomislili da će se Raonić baviti novovićima, šoškićima, i drugima koji targetiraju novinare, neće, baviće se onim tužiocima koji su konačno odlučili da skinu povez s očiju i ogole bezakonje u Javnom servisu. A zašto i ne bi?
Toliko je razloga za srdžbu, da bi valjalo napisati „Raonijadu“, i homerovski urliknuti: „Srdžbu mi, boginjo, pjevaj Borisa, režimskoga sina!“ Toliko je razloga za njegovu srdžbu, a jedan do njih moralo bi biti i ćutanje Tužilaštva na Raonićevu lažnu vijest da je na Belvederu pucano na policiju.
Ili, progon novinara u Javnom servisu. Ili, sve ostalo na što je Tužilaštvo moralo reagovati, a nije. Zaista, čini se, da kao što loše đake mrze nastavnici, tako i Raonića mrze tužioci!
Nije do njega, do njih je. Ali, sve i da su Raonićeve ozbiljne optužbe u saglasju s istinom, zašto tek sad upire prst u „tužioce koji su u ljubavi s mafijom“?
Zar nije bio u obavezi (ako je tako kako gordo tvrdi) da to učini ranije, čim je svojim slavnim i nadaleko poznatim istraživačkim radom došao do kompromitujućih saznanja o tužiocima? Ili je trenutak idealan? Optužbom me, optužbom ću te, takoreći– optužba u nužnoj odbrani? Još jedna upotreba Javnog servisa u svrhu ličnih interesa i agendi?
Jer i prenos popovskih sahrana, poslaničkih crkvenih vjenčanja, šovinističkih trabunjanja Jovana Mićovića, takođe su njegov lični interes.
Obračun s Crnogorcima u Javnom servisu, takođe su njegov lični interes, i duboka frustracija uzrokovana neznanjem i slabošću pred onima koji su zapravo Javni servis.
Pred ljudima koji su u Javni servis ugradili svoje živote. Da bi danas njime vladao neko ko se vaktile lažno predstavljao kao pravnik, a onda nastavio tradiciju tvrdeći da je generalni direktor Javnog servisa.
Nekad NVO parazit i tapšač dužnosnicima bivšeg režima, a danas parazit u najvažnijoj državnoj medijskoj kući, dok dlanovi opet bride od tapšanja, ali ovoga puta aktuelnom režimu.
Dabome, aplaudira se samo aktuelnom! Aktuelnim predstavama, aktuelnim knjigama, filmovima, kompozicijama, i naravno, aktuelnim režimima.
Sve je to u skladu s prirodom čovjeka. Rasrdio se nezakoniti Raonić, vaistinu rasrdio, sve da je i Kafkin Jozef K., osuđeni čovjek bez zločina, mnogo je.
Mnogo je, druže Raoniću. Neko je oklevetao Borisa R.? No, kad završi još jedan ciklus sunovrata Crne Gore, i politički očevi Borisa Raonića završe na smetlištu istorije, tad će i Raonić i njegov korumpirani Savjet položiti račune.
Ali ne živite u iluziji da će kao Kafkinog junaka i naše junake stid nadživjeti, jer u slučaju čovjeka bez stida tako nešto ipak nije moguće.
Čak ni u Crnoj Gori, zemlji čuda, u kojoj lice lopova uhvaćenog u śeči tuđe šume ne crveni, već se mijenja u grimasu bijesa, i opsesivnu želju da se osveti šumaru.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR