Lomača za Jelenu Perović?

Za Antenu M piše: Đorđe Šćepović

Već četiri godine slobodno i nadasve nezavisno Specijalno državno tužilaštvo, predalo je u četvrtak Specijalnome odjeljenju Višeg suda u Podgorici optužnicu za više krivičnih djela protiv Jelene Perović, bivše direktorice Agencije za sprečavanje korupcije. Ako sam dobro sabrao navodne grijehe Jelene Perović, oni iznose 65796 eura. Za toliko je, kaže slobodno i nezavisno SDT, Jelena Perović oštetila Državu. Ako ste zaboravili, to je ista Jelena Perović koju su do zuba naoružani milicajci spektakularno uhapsili pred kamerama, uz direktan prenos, reflektore, i lisice na rukama. Valjda je bukagija manjkalo, pa su je bez njih ugurali u taze ćirilično auto za zlikovce.

Kad bi SDT zaista bilo slobodno i nezavisno, i kad Jelena Perović već godinama ne bi bila na stubu srama, iliti na naslovnicama i novinskim stupcima režimskih glasila, vjerujem da bi svaki građanin ove zemlje, gromoglasno pozdravio Justiciju. Rimsku boginju pravde, koja je na crtežima zavezanih očiju, s mačem u jednoj, i terazijama u drugoj ruci. Justiciju, Jupitera šćer. Ili Saturna, jer očinstvo nikad nije dokazano. Ali, ali, ali, znamo da SDT voli švedski sto, pa s njega uzme ono što mu stomak ište. Zalogaj koji može da proguta. Ili ipak ne može, a varaka se da može? Je li Jelena Perović kriva? Možda. Je li Jelena Perović Vito Đenoveze te je mora hapsiti bataljon milicije, uz, naravno, prigodan spektakl? Ne čini se da jeste. Ali, Jelena Perović jeste se drznula da vlastodršcima zaište imovinske kartone. I jeste se neoprostivo drznula da prkosi režimu i tužiocima režima. Je li Jelena Perović kriva? Možda. A jesu li možda, samo možda, krivi, recimo, ministar odbrane Dragan Krapović i dvoje bivših ministara – Filip Adžić i Olivera Injac, koji su, ako je vjerovati budžetskoj inspekciji, sebi i zapošljenima u Ministarstvu nezakonito podijelili više od 3,2 miliona eura? Ili, kako je utvrdila budžetska inspekcija: „Isplatom novčanih sredstava u decembru 2021, 2022. i 2023... izvršena je nenamjenska i nezakonita potrošnja u ukupnom iznosu od 3.219.220 eura".

Dakle, SDT-u matematika nije jača strana, pa je 60 hiljada više od tri miliona, a samim tim i prioritet u činjenju? Takoreći, slučaj vijeka! Ili su zapravo pitagore, ali im se za pravdu, da prostite – j... Zašto SDT, onako kako znade, sa sve scenografijom i sinopsisom, ne naloži hapšenje ministara vojnih, koji su po nalazu budžetske inspekcije, državni budžet olakšali za više od tri miliona eura? Ili čovjeka koji je uprkos sudskim presudama i dalje generalni direktor Javnog servisa? I koji je, osim progona novinara, lažnih vijesti, služenja ruskoj i srpskoj političkoj eliti, od Javnog servisa načinio propagandnu platformu Moskve i Beograda. I koji uprkos sudskim presudama, koje nedvosmisleno potvrđuju njegov nezakonit izbor, i dalje nezakonito prima pozamašnu platu. Zar su procesi i hapšenja privilegija Crnogoraca? Zašto SDT diskriminiše ostale? Što je dozvoljeno Jupiteru, nije volovima? Ili, ako bismo sebi dali za pravo da iznova prevedemo ovu drevnu mudrost, i da je upodobimo okolnostima: „Što je dozvoljeno ljudima režima, nije Crnogorcima?“ Amfilohije Radović je, baveći se lingvistikom, ustvrdio da su „volovi“ i „Crnogorci“ sinonimi. Tako da se naš prijevod oslanja na Radovićevo istraživanje jezika. Jezika mržnje dabome. A što je, recimo, SDT učinilo povodom slučaja Vesne Bratić? Zbog čije bi nezakonite śeče direktorskih glava Država mogla izgubiti 300 hiljada eura? Mnogi od sporova su već izgubljeni, i naplaćeni. Nama, ne Vesni Bratić. Tužilaštva i sudovi, s adresama u Crnoj Gori, sve su samo ne crnogorski.

I dok u sudnici u kojoj sam se obreo zbog tužbe konkubina svih režima, sudiji objašnjavam stilske figure, besprizornu krađu, i da moj želudac nikako ne vari eufemizme, pa je onaj koji je ukrao lopov, a onaj koji slavi Dražu Mihailovića ili Antu Pavelića fašista, pitam se kako je uopšte moguće da je čovjek bez duše i časti, zahvaljujući naklonosti suda u prilici iznuditi novac za duševnu bol i povredu časti? Zar se može nauditi nečemu čega nema, ni u tragovima? Je li naša tišina uslov? Ako govorimo svi ćemo završiti u sudnicama? Svaku istinu o zlom i naopakom pratiće tužbe, optužnice, hapšenja? Po ugledu na diktature kojima se aktuelni režim ekstatično divi. A ako režim utamniči onoga ko je ogolio korupciju od dna do vrha vlasti, onda nema razloga za brigu? I Agencija za sprečavanje korupcije konačno pripada režimu? A to je ključno. Kao na filmu: „Za trpezom se okupila srećna porodica, i više niko ne narušava svečani mir“. Ipak, mnogo je bludnih sinova i šćeri, i zato uzalud sav taj silni napor, i uzalud treniranje strogoće – vaš strah neće ući u naše kosti. Istina o bagri svakojakoj ostaće zapisana, jer „rukopisi ne gore“. Uostalom, pitajte Bulgakova, ako meni ne vjerujete.