Srbija je umorna od sebe same

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Srbija dobija novu Vladu, sveže rekonstruisanu, na čelu sa mandatarom Đurom Macutom, reproduktivnim endokrinologom. Šta je preporučilo lekara, profesora Medicinskog fakulteta da ga Aleksandar Vučić prekomanduje u politiku, gde će igrati ulogu fikusa, to nije lako dokučiti. Jasno je samo da ga pokornost, lojalnost, bespogovorna poslušnost, manjak skrupula i amputirana savest preporučuju za karijeru pod okriljem naprednjačkog režima, Pokreta za narod i državu, a pre svega pod palicom jedinog čoveka koji se za sve pita – predsednika Srbije.

Macut je prvo pristao da glumi naprednjačku marionetu tako što je govorio na mitingu SNS-a u Jagodini, a potom i u Pionirskom parku, takozvanom Ćacilendu, improvizanoj nastambi u centru Beogradu, uzurpiranoj javnoj površini koju su okupirali naprednjački batinaši, siledžije, krimosi i slični aktivisti. Napredni skakavci se lažno predstavljaju kao “studenti koji hoće da uče”, pa su dr Macutu tokom govora skandirali povicima “Doktore, doktore!” Valjda su bili njegovi pacijenti, šta li, očigledno je da kod njega nisu studirali, a ni bilo gde drugde.

Sin naroda i ljubitelj roda

Dr Macut Đuro spada među retke univerzitetske profesori koji su se stavili na stranu nenarodnog, autoritarnog, pljačkaškog, kriminalnog i zločinačkog režima, protiv svojih studenata koji su se pobunili protiv zla što predugo uništava srpsko društvo. Budući da na mestu premijera treba da bude persona sa retkim kvalitetima, moglo bi se reći da je mandatar taj kriterijum ispunio. A takav kriterijum bi još više zadovoljio neki masovni ubica, pošto su takvi primerci ljudskog roda još ređi. No, kad nema džekova trbosekova, dobar je i Đuro, poslužiće svrsi, pomoći će Vučiću da još malo ostane na vlasti.

Pripremio je novi mandatar i ekspoze, kako i priliči, pa ga je izložio pred poslanicima u Narodnoj skupštini. Na početku izlaganja mandatar je odmah krenuo grlom u jagode, rekavši za sebe da je “sin svog naroda”. Baš celog naroda? Malo su mu otac i majka, nego bi da bude sin nekoliko miliona ljudskih bića, od kojih mnogi još nisu dostigli reproduktivnu zrelost. Bojim se da veći deo Macutovog naroda neće prihvatiti to roditeljstvo, ako treba tražiće i DNK analizu, samo da se utvrdi kako nikakve veze nemaju sa mandatarom.

Potom je Đuro dr Macut rekao da je “ljubitelj našeg roda”. To čega je mandatar ljubitelj, da li voli poštanske marke, skuplja salvete, navija za neki fudbalski klub ili je vatreni fan kakvog benda – to je njegova privatna stvar. Usput budi rečeno, rod je taksonomska kategorija u klasifikaciji živih organizama, pa je mandatar mogao da precizira kog je to roda ljubitelj, te koje su mu familije i vrste životinja i biljaka posebno drage.

Neprijatelj nikad ne spava

Patriotski izlivi oveštalih frazetina poprimili su konkretnije obličje kad je dr Macut prešao na stvar, pa udario da hvali predsednika Vučića, boga oca stvoritelja koji ga je izvukao iz naučničke anonimnosti na svetlost dana. Ispevao je mandatar predsedniku panegirik, odu i slavopojku u najboljem udvoričkom maniru. Pomoću trećeg oka, šestog čula i viska dr Macut je utvrdio da se “nalazimo u dobu nacionlnog i ekonomskog poleta”, iako to zlobnici negiraju, sasvim bezuspešno.

Ne sumnjam da se dr Macut nalazi u dobu ekonomskog poleta, kao i njegova supruga, koja radi na istoj klinici sa bratom Dritana Abazovića i partnerkom Ane Brnabić, u znamenitom Beogradu na vodi. Najveći deo Srbije nikako da oseti taj nevidljivi ekonomski napredak, valjda zato što su previše zauzeti sastavljanjem kraja s krajem, krpljenjem rupa u kućnom budžetu i preživljavanjem, pa su im čula otupela i ne mogu da dožive privredni procvat kako dolikuje.

Uglavnom, Srbiji ide nikad bolje, ali – normalno – “Srbiju koja grabi ka uspehu pokušavaju da destabilizuju centri moći koji nam ne žele ništa dobro”. Ponovo su se svetski centri moći urotili, opet su se udružili CIA, Vatikan, masoni, zelena transverzala, ljubičasta sinusoida, Marsovci, Jupiterijanci, ljudi-reptili, ljudi-žabe, Hrvati, Bošnjaci, Albanci, Crnogorci, Slovenci, cela Evropa i Zapada (osim Trampa), samo da bi satrli našu ponosnu, slobodarsku, ekonomski naprednu zemlju.

Neprijatelj nikad ne spava, ništa drugo ti stranci i ne rade osim što nam rade o glavi. I to iz čiste zavisti, jer smo mi nebeski narod koji ima Vučića, Vučevića, Vučićevića i dr Macuta, narod koji ima ovakve velikane jednostavno mora da izazove mržnju svih ostalih jadnih narodića koji nemaju tu sreću da među njima poniknu ovakvi div-junaci.

Belosvetska zavera

Slušamo tu priču o belosvetskim centrima moći i zaveri protiv Srba već 40 godina, pričaju nam je razni nitkovi i razbojnici, ubeđuju nas da smo ugroženi, a dok nam pričaju te bajke mirno nas džepare, otimaju nam pare, dostojanstvo, normalan život, društvo, sadašnjost i budućnost. Kako teoretičari zavere zamišljaju da deluju ti svetski centri moći? Jednostavno, tako što ubede građane Srbije da su nezadovoljni vlastima. Na primer, padne nadstrešnica u Novom sadu, usled korupcije, nekompetentnosti i bahatosti režimskih kriminalaca, pobije 16 ljudi, osakati još dvoje – i šta se onda desi.

Građani iz nekog nerazumljivog razloga pobesne zbog masovnog ubistva, umesto da hvale naprednjački režim koji je ljdue pobio. Podlaci, nitkovi i razbojnici koji nas kradu, mlate i ubijaju misle da mi treba mirno da podnosimo njihov zulum, bez roptanja, da ćutimo i trpimo dok nas pljačkaju i satiru.

Ako se pobunimo, to je odmah znak da su nas neki zli ljudi iz tuđeg sveta ubedili da nam nije dobro pod režimskom čizmom. Svaku težnju za slobodom, demokratijom, ravnopravnošću, vladavinom zakona razbojnička družima tumači kao posledicu lošeg uticaja srpskih neprijatelja iz inostranstva. Pa tu sumanutu retoriku ni pas s maslom ne bi pojeo, sve i da umire od gladi.

Ima nade za mlade

Pošto već neimenovani centri moći rade na destabilizaciji i rušenju Srbije, dr Macut Đuro je rešio da to spreči, pa je najavio kako će zavesti red. Za početak, mora da se reformiše obrazovanje u Srbiji, a to je “prvenstveno neophodno zbog toga što su ključni činioci obrazovanja učenici i studenti”.„Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična, sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da poštuju univerzalne vrednosti, a to su autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student, a ko profesor“, istakao je, naglasio, podvukao i potcrtao Đuro dr Macut, pseudo-mandatar ovdašnji.

U svakom društvu ima budala, gluposti pune medije svakog božjeg dana, ali malo je zemalja u kojima su beslovesne idiotarije gotovo jedini sadržaj javnog života, a ponajviše izlaze iz usta onih koji su zaseli u fotelje. Kao da niko osrednje razuman, minimalno inteligentan nema šanse da postane neki faktor u društvu. Za dr Macuta su univerzalne vrednosti “autoritet starijih i njihova životna iskustva”, i to studenti moraju da poštuju. Dakle, godine i iskustvo su vrednost po sebi, i to univerzalna, opštevažeća. Zanimljivo.

Dakle, mladi bi trebalo da poštuju autoritet Vojislava Šešelja, Nikole Šainovića, Ratka Mladića, Radovana Karadžića i sličnih uglednih zločinaca, jer su oni stariji. Takođe, treba poštovati i njhovo životno iskustvo klanja, streljanja, opsade, proterivanja i genocida. Takođe bi trebalo da poštuju i sve one ratne huškače i profitere koji su se dobro potkožili i karijere napravili na brdima leševa. I da poštuju njihovo životno iskustvo, kao i pouku izvučenu iz bogate empirije, koja glasi: Zločin se isplati.

Mladi za sada poštuju samo veterane, tvrde da oni nisu zločinci, već heroji koji su se borili za slobodu, mada za takvo šta nema dokaza. Takođe, poštuju i zvaničnu autoviktimizirajuću priču o NATO bombardovanju – udariše belosvetski zločinci na jedan miran, slobodarski narod koji nikome zla nije naneo, pogotovo desetinama hiljada civila koje je pobio i milionima koje je raselio. Ima nade za mlade, javite Macutu.

‘Umor u glavi

Ključna poruka novog mandatara glasi: „Srbija umorna od podela i blokada“. Ako vam nije do podela, a vi lepo pohapsite kriminalce, odnosno sami sebe, pa da se ujedinimo u poštovanju zakona. Usput, podele su normalna stvar u svakom društvu sačinjenom od ljudskih bića, jer su ljudi različiti, pa su zato zajednice pluralistične. Društvo je složeno, a ne složno, o prestanku podela, antagonizama, različitosti, te njihovom ukidanju u žuđenom jedinstvu sanjaju samo totalitarni umovi.

Srbija je toliko umorna od blokada da je tokom marta širom zemlje održano skoro 1.700 protesta. Kako javlja Crta, samo za nedelju dana, u periodu od 6. do 13. aprila održano je najmanje 473 protesta, u 167 naselja, kao i 145 zborova u 96 naselja. Na protestu u Beogardu 15. marta bilo je više od 300.000 ljudi. Kao što vidimo, Srbija nije umorna od protesta, mada bi politička artikulacija i malo više slovesnosti dodatno pojačali brojnost i osokolili ljude, ali je zato režim umoran. Zašto kažeš Srbija, a misliš na Vučića i naprednjačku oligarhiju? Pitanje je retoričko, tako funkcioniše vladajuća ideologija, grupa na vlasti sebe izjednačava sa državom i nacijom, svi ostali su izdajnici, izrodi i neprijatelji. Macut dr Đuro je upravo postao deo režima, pa se ponaša dosledno.

Pismo Bogdana Bogdanovića

A od čega je Srbija stvarno umorna definisao je još 1987. godine Bogdan Bogdanović u pismu Slobodanu Miloševiću i Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije. Zbog te poslanice Bogdan je potom godinama proganjan, zlostavljan, stavljan na stub srama, proglašavan izdajnikom i neprijateljem. Prošle su skoro četiri decenije, a njegova dijagnoza je i dalje na snazi. Evo šta je pisao veliki arhitekta, pisac, mislilac, graditelj u svom pismu, Varirajući izjavu Dušana Čkrebića da je Srbija umorna od lidera (mislio je na Ivana Stambolića).

“Srbija je stvarno umorna, ali ne samood lidera (ako je pravih i mudrih učitelja i predvoditelja ikada i imala),umorna je od polu-lidera, i od lidera, polutana, a njih je uvek bilo uzadivljujućim (i zadavljujućim) količinama, i nikada joj nisu zafalili.Umorna je ta naša Majka Srbija od lidera kojih nema i od njihovogpripovedanja i od njihovih ‘ribanja i ribarskih prigovaranja’ i koja je, ibez svoje volje, ogrezla do preko uma svoga. Umorna je, kakvog ličuda, i od sopstvenog umornog razuma, od svog ‘narodskog’ zdravograzuma koji ne razume više ništa...”

I još: “Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groševe dnevne politike. Umorna je od svoje istorije koju ne razume i nad kojom se čudi. Umorna je od teških, tragičnih, možda i nesmislenih ratova koje je vodila, a još je umornija od sulude apoteoze tih ratova i od truba i doboša koji, i na uzmaku dvadesetog stoleća, još odjekuju u njenom duhu i sluhu.Srbija je umorna od svoga straha od apstrakcija, od višihapstrakcija, pre svega, umorna je od svog uprošćenog rezonerstva, odsvog konkretizma... najnekonkretnijeg na svetu. (...)

Srbija je umorna od svoje palanačke samodestrukcije

Srbija na istoku, Srbija na marginama civilizacije, umorna je od civilizacije koja je nikada nije valjano ni dodirnula. Srbija je umorna od sebe same, od svoje palanke, od svoje palanačke samodestrukcije… Ne, nije to ‘dekonstrukcija’ već nepovratno samorazaranje, samouništenje panikom od drugog i drugih, samouništenje nepovratnom zavadom sa drugim i drugima. (…) Srbija je umorna od nepotrebne snage podivljalih reči koje je zavađaju samu sa sobom i svetom u kojem živi”.

Na kraju: “Srbija je umorna od svoje zavade sa Evropom koju ne poznaje i ne razume, od zavade sa Srednjom Evropom koju nipodaštava i prezire, umorna je od svoje neobjašnjive i komične austrofobije… devedeset i devet godina posle svega… umorna je od svoje istočne opcije, od svoga narodnjaštva, od svoga slavjanofilstva, od svoje mini-mesijanske sveslobodarske opsesije, umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja, od svog večitog pravoverja, od svoje političke i svake druge ortodoksije…”

Kad Bogdanovo pismo bude prolegomena za ekspoze o uzrocima srpskog sunovrata, na osnovu čega bi se moglo doći do nekih smernica za istinsku promenu društva, imaćemo o čemu da razgovaramo. Dotle, nema mnogo nade da će živnuti zajednica do balčaka ogrezla u dobrovoljno izabranu samodestrukciju. Sami pali, sami se umorili.