Piše: Boško Jakšić
Iranski predsednik Hassan Rouhani obezbedio je drugi mandat koji osigurava nastavak njegove politike detanta sa Zapadom, ali i obazrive socijalne reforme u sistemu konzervativne klerikalne vladavine.
Rouhani, jedini kandidat reformističkog bloka, ubedljivo je porazio Ebrahima Raisija, glavnog predsedničkog pretendenta konzervativaca, koji je imao podršku Vrhovnog vođe ajatolaha Ali Khameneija, neprikosnovenog autoriteta vlasti u sistemu koji je mešavina šiitskih moćnika i izabranih zvaničnika.
Ključni kapital pragmatski orijentisanog Rouhanija je ispunjeno obećanje da će zemlju izvući iz decenijske izolacije – što je ostvario potpisivanjem istorijskog nuklearnog sporazuma sa šest svetskih sila pre dve godine.
“Ovde sam još jednom za Iran, islam, za slobodu i više stabilnosti u ovoj zemlji... Od danas, zaštita nuklearnog sporazuma je jedan od mojih glavnih ciljeva na političkom i ekonomskom planu”, izjavio je Rouhani.
Nuklearni sporazum je istovremeno bio Rouhanijeva ranjiva točka, jer milioni nezadovoljnih Iranaca očekuju brže poboljšanje svakodnevnog života. Ajatolah Khamenei odobrio je ugovor, ali se uoči izbora pridružio konzervativcima čiji je argument bio da politika kompromisa nije smanjila opasnost od “senki rata” i da postupno ukidanje sankcija nije donelo očekivani oporavak ekonomije.
Rouhanijev Iran
Rouhani je uzvraćao da Iran danas izvozi dva miliona barela nafte dnevno, a da bi bez sporazuma izvozio deset puta manje. Pominjao je strane investitore i njihov kapital koji postupno ulazi u Iran. Istovremeno je obećao da će ukinuti unilateralne sankcije koje su Sjedinjene Države nametnule zbog iranskog raketnog programa, stanja ljudskih prava i optužbi Washingtona da Teheran podržava terorizam.
Kako će to ostvariti kada Vrhovni vođa, koji ima pravo veta na sve političke odluke, odbacuje svaku mogućnost normalizacije odnosa sa SAD-om? Jasno je da će Rouhani u nameri da reformiše Iran biti suočen sa istim preprekama koje su ga onemogućile da isporuči socijalne promene tokom svog prvog mandata.
Pred Rouhanijem je i neizvesna budućnost koja se tiče upravo nuklearnog sporazuma za koji je američki predsednik Donald Trump rekao da je “jedan od najgorih ugovora ikada potpisanih” najavljujući njegovu reviziju.
Da izazov bude veći, Trump je upravo u poseti najvećem regionalnom rivalu Irana, Saudijskoj Arabiji, gde se ugovaraju američke prodaje oružja vredne 100 milijardi dolara.
Uprkos svih otpora i neizvesnosti, Rouhani raspolaže kreditom ubedljive većine od 41 miliona Iranaca koji su izašli na izbore i omogućili mu da trijumfuje već u prvom krugu, kao i pre četiri godine kada je u prvom brojanju osvojio više od 50 odsto glasova, dok ni jedan drugi kandidat nije imao više od 17 procenata.
Animiranje birača
Visoka izlaznost išla je u prilog Rouhaniju, šiitskom svešteniku koji ne pripada konzervativnim vrhovima iz svetog grada Koma. On je uspeo da animira birače koje je zahvatila apatija zbog sporog napredovanja reformi, ali i straha da bi Raisi zemlju mogao da vrati na put konfrontacije sa svetom.
Za Rouhanija su se mahom izjasnili mladi iz urbanih sredina i svi oni koji su poslušali apel dosadašnjeg potpredsednika Eshagha Jahangirija pre nego što je uoči izbora povukao kandidaturu i stao iza Rouhanija: “Dragi narode Irana, šta želite? Da li želite ograničenja ili više sloboda? Da li želite međunarodnu tenziju ili mir? Izolaciju ili integritet?”
Kampanja je u zemlji u kojoj se ne dovode u pitanje principi koje je posle revolucije 1979. postavio njen osnivač, ajatolah Khomeini, imala političke dimenzije, ali se mahom ticala ekonomskih i socijalnih pitanja.
U završnicu kampanje ušla su šestorica kandidata koji su se pred biračima najjasnije legitimisali tokom burne tročasovne TV debate, sasvim nove u praksi Islamske Republike. Žestoka rasprava svedočila je o visokom stepenu dinamike unutrašnjeg političkog života, mada kritičari iranskog sistema – jedinstvene simbioze republike i teokratije – tvrde da demokratija u Iranu traje nekoliko dana uoči izbora a da se posle toga vraća autokratska svakodnevica.
'Svete krave'
Rouhani se nije ustručavao da otvoreno napada “svete krave” kao što su sudstvo ili Revolucionarna garda, elitna vojna formacija koja je stekla pravo da se politički odredi pa je stala iza konzervativaca.
Garda kontroliše glavne tokove nacionalne privrede, pre svega nafte.
“Gospodine Raisi, možete da me vređate koliko hoćete. Kao sudija verskog suda možete čak da izdate nalog za moje hapšenje, ali molim da ne zloupotrebljavate religiju zbog vlasti”, rekao je Rouhani svom najvećem rivalu Raisiju
Raisi, proteže Vrhovnog vođe, jedan je od šerijatskih sudija koji su 1988. naređivali masovne egzekucije političkih zatvorenika, a sada je uticajan zvaničnik islamskog sudstva i nalazi se na čelu prebogate verske fondacije koja je zaštitnik najsvetijeg šiitskog hrama u gradu Mashadu. Iranski mediji pominju ga i kao mogućeg naslednika ajatolaha Khameneija koji je na vlasti od 1989.
“Pristup da treba da čekamo strane investitore i strance da reše naše probleme je pogrešan”, tvrdio je Raisi. “Principalisti”, kako su u Iranu poznati konzervativci iz političkog i verskog establišmenta, optužuju Rouhanija i njegovu “vladu aristokrata” za nezaposlenost, nedostatak finansijske transparentnosti, stagnaciju, korupciju, rast cena, gašenje 250.000 malih firmi.
Podrška sa raznih strana
Rouhani je uoči izbora obezbedio podršku sa različitih strana. Za njega su se izjasnili uticajni konzervativac, predsednik parlamenta Ali Larijani i opozicioni lider Mehdi Karroubi, koji je u kućnom pritvoru od 2011. Iza njega je stao i brat Vrhovnog vođe Hadija Khameneija, kao i vodeća figura manjinskih iranskih sunita Molavi Abdol Hamid.
Možda i najvažnija podrška stigla je od 50 vodećih ekonomista, koji smatraju da zemlja još plaća visoku cenu administracije koju je od 2005. do 2013. predvodio Mahmoud Ahmedinejad, kada su državne kase ispražnjene, finansijska kriza se pretvorila u sistemsku, a beležio se negativan privredni rast.
Eksperti su otvoreno upozoravali da će se, ukoliko Rouhani ne dobije drugi mandat, problemi u privredi umnožiti, socijalne razlike produbiti, inflacija uvećati a devizno tržište destabilizovati – izazivajući opštu nesigurnost. To bi oborilo sadašnji rast privrede koji je za ovu godinu procenjen na 5,2 procenta i ugrozilo 10 milijardi dolara vredne ugovore sa stranim investitorima koji su potpisani tokom fiskalne godine završene 20. marta.
Populista sa desnice, gradonačelnik Teherana Mohammad Baqer Qalibaf, bivši komandant Revolucionarne garde, povukao se u poslednji čas kako bi ojačao Raisijeve šanse. Preostala dvojica kandidata bili su bivši ministar kulture Mostafa Mirsalim i bivši potpredsednik Mostafa Hashemi-Taba. Na izbore je, uprkos upozorenju Vrhovog vođe, pokušao da izađe i Ahmadinejad, ali je njegovu kandidaturu osporio konzervativni Savet čuvara (revolucije).
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR