Novo udomljavanje Nikolića

Piše: Dragan Banjac

Krajem maja u Srbiji je osnovan Nacionalni savet za saradnju sa Rusijom i Kinom, vladina kancelarija na čijem čelu će biti donedavni srpski predsednik Tomislav Nikolić. U vladinoj uredbi navodi se da će kancelarijom Nacionalnog saveta rukovoditi direktor kojeg vlada postavlja na pet godina - na predlog premijera, da će imati zamenika, koga sam imenuje, kao i pomoćnika, preneli su beogradski mediji.

Četnički vojvoda (Knežina na Romaniji, 13. maja 1993. godine) očito nije bio zadovoljan penzijom od 785 eura i onim što mu Zakonom o predsedniku pripada (kancelarija, savetnik, sekretar, obezbeđenje, službeni automobil, status počasnog predsednika i diplomatski pasoš...), već je od vlade, pre nego što je (31. maja) predao dužnost Aleksandru Vučiću i zahtev za odlazak u starosnu penziju/mirovinu, zaiskao da u novi ured udomi tevabiju koja broji 40 duša. Odobreno je deset manje. Udvorički srpski mediji, valjda da se ne zamere vojvodi Nikoliću, njegovu novu fotelju ne zovu direktorskom, već predsedničkom. Svikao čovek, a i mediji.

Za novo udomljavanje Nikolića najzaslužniji je njegov naslednik Vučić, kojeg Nikolić, pak, smatra dužnikom. Dugogodišnji najbliži saradnici još jednog četničkog vojvode, Vojislava Šešelja, u odsustvu svog lidera (Haški tribunal 24. februar 2003. - 12. novembar 2014. godine), dugo su, iako je lider Nikolića postavio za zamenika, zajedno predvodili Srpsku radikalnu stranku, sve dok (oktobra 2008). godine nisu osnovali Srpsku naprednu stranku. Posle 17 godina, deo radikala, sa Nikolićem i Vučićem na čelu, navodno se odrekao megalomanskih zahteva svog lidera, a novoosnovana stranka brzo je postala druga politička patija u zemlji i za samo četiri godine (2012) potisnula demokrate. Nikolić iste godine postaje predsednik Srbije, a mladom Vučiću ostavlja stranku, vladu i većinu u parlamentu.

I kum Šešelj se uključio

Čaršija beogradska tvrdi da je dramolet počeo odmah nakon Vučićevog preuzimanja liderske pozicije u SNS-u. Istina, obojica su izjavljivali da konflikt ne postoji, pogotovo Nikolić ("Nećete me posvađati sa Vučićem..."), ali su iz njegovog kabineta povremeno odapinjane otrovne strelice (uglavnom od savetnice za medije Stanislave Pak), na koje Vučić, kako bi kazali Bokelji, nije uopšte obadao.

Naš izvor blizak srpskom tronu kaže da je sve postalo ozbiljnije pre dve godine, kada je koncem aprila Nikolić, u prazničnom broju Večernjih novosti, obelodanio da je okončao rad na Platformi za Kosovo i izjavio da će se ona "posle praznika naći na premijerovom stolu". Tako je i bilo, a njegovo čedo je tri nedelje kasnije izjavilo da je reč o obimom i ozbiljnom tekstu i da će, posle sagledavanja "koliko je realističan i može li da se sprovede u delo, izaći u javnost". Vučić je, povodom Nikolićeve platforme, osim u državnom vrhu, najavljivao razgovor sa istaknutim intelektualcima, javnim radnicima, pravnicima... Na tome je i ostalo.

Isti izvor tvrdi da su u vladi rezignirani, odnosno "pomireni sa onim što je neizbežno", ravnodušni, kako se pojam pojašnjava u rečniku s/h književnog jezika, i da se Nikolić kasno probudio. "Nema više čekanja, Priština postepeno formira svoje institucije, Albanci instistiraju na pitanjima koja se tiču i državnosti i eliminišu srpski uticaj na Kosovu u pogledu vlasništva nad imovinom, energetikom, ignorišu dogovor o o zajednici srpskih opština, pokreću se pitanja o 'velikoj Albaniji'..." Otuda i rezigniranost u vladi, da Nikolić gore navedeno pominje sedam godina pošto je Kosovo (17. februar 2008. godine) proglasilo nezavisnost.

Nikolić i Vučić zamalo da proletos ukrste koplja. Ovaj prvi je dobro procenio (ili ga je neko posavetovao) da najavi svoju kandidaturu za još jedan predsednički mandat, iako je bio svestan da su mu šanse realno između osam i deset procenata. Time je dobio priliku da, zarad odustajanja, od jedinog konkurenta iskamči što više. U početku se pominjalo da vlast (čitaj: Vučić) ne pokreće pitanje Nikolićeve ekspresno stečene fakultetske diplome (na čemu insistira Nikolićev kum Šešelj), rušenje bespravno izgrađenih kućerina uz levu savsku obalu, nekoliko stanova u Beogradu, nepotizam u kragujevačkoj vlasti i vrhu SNS-a... a kasnije je ovaj veliki državnik dodao i Nacionalni savet za saradnju sa Rusijom i Kinom.

Za 30 zaposlenih 12 miliona eura

Da, na spisku Nikolićevih zahteva kod svog "dužnika" bilo je i vraćanje onoga što mu je ostavio odlaskom na predsedničku funkciju - vođenje stranke. Naravno, to nije dolazilo u obzir, ali je Vučić ipak popustio i svom prethodniku dozvolio da de facto vodi deo poslova Ministarstva za spoljne poslove.

Od sedamdesetak bivših članova koji su ga opsluživali u uredu, Nikolić namerava da gotovo polovinu njih udomi u Nacionalnom savetu za saradnju sa Rusijom i Kinom. Iako se još ne zna sastav ove svite, spekulacije upućuju da će se tu naći bivši ministar inostranih poslova Ivan Mrkić, savetnik Oliver Antić (bivši profesor Pravnog fakulteta i nekad žestoki radikal), šefica PR službe Stanislava Pak, Nikolićev šurak Miroslav Latinović... Osim renoviranja zgrade (u centru Beograda, u Vasinoj ulici), 30 stalno zaposlenih Nikolićevih saradnika i on koštaće poreske obveznike Srbije više od 12 miliona evra godišnje.

Reakcije javnosti su podeljene. Dragan Dobrašinović (Koalicija za nadzor javnih finansija) kaže za Blic da je u pitanju besmislica i da se za političke penzionere ne izmišljaju dodatna zanimanja koja će da plaćaju poreski obveznici. "Ako im je dosadno i ako Toma Nikolić hoće hobi, može da sadi cveće, okopava baštu i radi sve druge poslove, ali nijedan na račun državnog budžeta", osmelio se Dobrašinović.

Starije čitaoce valja podsetiti da je nešto slično postojalo i u Jugoslaviji za Titovog vremena. Stariji zaslužni kadrovi raspoređivani su u Savet Federacije, koji je postojao i na republičkoj razini. Tu su i dalje odlazili "da rade", umišljali da su i dalje važni, a zapravo su bili sklonjeni u debelu hladovinu. Neki su samo telefonirali, ili čitali novine koje im je u torbama mastilo burek pogačice sa čvarcima ili senf sa parom kobasica u zemički, koje Beograđani još pominju sa setom. Jedan broj tih "sedih glava" pisao je memoare, u kojima su tvrdili da su bili ono što nisu i da su (u)radili ono što nisu, a trebalo je.

A supruga Dragica?

Poznavao sam neke od tih zaslužnih likova. Jedan od "saveznih" je govorio da im je Tito obezbedio da ostanu značajni do kraja života, ponekad govore za medije i lakše stignu do značajnijih lekara. Nekolicina se povremeno (leti) vraćala u rodni kraj radi obnavljanja starih i gradnje novih kuća, za šta je trošak išao tamošnjim opštinama ili građevinskim firmama tamo gde su postojale. Hercegovački borac i narodni heroj Vlado Šegrt pričao mi je, kritikujući ono što je bh. rukovodstvo napravilo u Neumu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, da je i njemu nuđeno parče obale, ali su mu taman bile njegova rodna kuća u Aranđelovu (kod trebinjske Lastve) i astal u sarajevskom hotelu "Central".

Na bivšem jugoslovenskom prostoru jedino se slovenački predsednik Milan Kučan vratio "u narod" i živi mirnim penzionerskim životom, špancira ljubljanskim ulicama bez obezbeđenja i svite. U hrvatskoj javnosti svojevremeno se podigla buka u vezi sa uredom, koštanjem i ovlašćenjima bivšeg predsednika Stjepana Mesića, Boris Tadić je tražio kancelariju i nije mu dodeljena. Uz ostale beneficije, kao Zoran Lilić i Milan Milutinović, ima samo obezbeđenje ("zbog mogućih reakcija šefova mafije, koji su hapšeni u vreme mog mandata"), iako su za hapsane bili i mnogi njegovi najbliži saradnici.

U svetu je drukčije. Smena vlasti je "bezbolna" i vlade im ne izmišljaju nacionalne savete, komitete i slične paradržavne institucije. Nikolić bi, nema sumnje, da se i dalje zamišlja važnim i moćnim i čudi me što nije tražio i nekakav nacionalni savet za svoju suprugu Dragicu. Darežljivi Vučić bi mu i tu želju, iz samo njima poznatih razloga, ispunio. Ovako ostaje da se na račun Tomine tevabije umanji broj uposlenika u Dačićevom ministarstvu i da se uverimo hoće li neki ruski ili kineski gost najpre kod Nikolića, a potom kod šefa diplomatije, premijera(ke) i predsednika. A slutim da bi Nikolićev naslednik kroz koju godinu mogao da osnuje savez za saradnju sa Urugvajem, recimo.

Ni ime saveta nije adekvatno. Bolje bi pasalo da Šešeljev vojvoda od Bajčetine predvodi "vojvodstvo".