CRNA GORA U RALJAMA „POSTISTINE“

Piše: Milivoj Bešlin

Crna Gora je ovih dana bila u prilici da upozna razorne aspekte jednog novog fenomena. I to baš onog koji je bio ključna reč prethodne godine, pojma koji je bio centralni u vreme Trampove populističke kampanje, ali je nažalost i karakteristika njegovog predsedničkog mandata. Reč je o postistini. Postistina (post-truth), proglašena za novu reč godine za 2016. prema Oksfordskom rečniku definiše se kao stanje u društvu u kome objektivne činjenice manje utiču na oblikovanje javnog mnjenja u odnosu na emocije i lična uverenja. Dakle, primarno je ono u šta neko veruje da se dogodilo ili ono što bi neko želeo, a ne ono što se zaista zbilo.

Crnogorski ministar odbrane, Predrag Bošković, na pitanje srbijanskog državnog Tanjuga, da li bi Crna Gora učestvovala u akcijama Severnoatlantskog saveza bilo gde, pa čak i na Kosovu, racionalno i sasvim očekivano nedavno je odgovorio: „U dogovoru sa našim saveznicima bismo svakako, u bilo kojoj varijanti, učestvovali u bilo kojoj akciji koju NATO definiše kao zajednički dogovor svih 29 članica. Bilo da je to Kosovo, bilo da je to neki drugi dio na zemaljskoj kugli.” Poruka jasna, Crna Gora je kredibilan partner i preuzima svoje obaveze koje proizlaze iz članstva, jednako kao što iz njega izvlači i brojne benefite. Ništa spektakularno, tim pre ako se ima u vidu da je NATO na Kosovu uz pristanak same Srbije (setite se Kumanovskog sporazuma iz 1999) i da su te iste trupe danas u funkciji zaštite srpske manjine i njihovih verskih objekata.
Međutim, iako kod racionalnih ljudi stvari mogu izgledati ovako, postistina, a Srbija živi u njoj još od kraja osamdesetih godina prošlog veka, ima svoju logiku koja je odavno napustila razum. Raspomamljeni, strogo kontrolisani i u velikoj meri već rusifikovani provladini mediji u Srbiji kreću u propagandnu histeriju protiv Boškovića zbog navedene izjave. Međutim, kako je postistina u Vučićevoj Srbiji pročitala jedan u osnovi birokratski i očekivani stav minista odbrane Crne Gore?

Uticajni tabloid Blic piše u naslovu: “Crna Gora okrenula leđa Srbiji” uz tobožnji citat u navodnicima: “Sa NATO bilo kada, bilo kuda” i velikim slovima, “PA I NA KOSOVO”. Drugi režimski tabloid, ALO, iz iste nemačke novinske kuće, izvlači u naslov: “Njegoš se prevrće u grobu – Crna Gora bi zbog NATO ratovala protiv Srbije!” Desničarska i rusofilska beogradska Pravda u naslov izvlači: “Skandal nad skandalima – evo kako je crnogorski ministar obrukao svoju vojsku.” Tiražne Večernje novosti imaju sličan naslov: “Ministar Bošković obrukao vojsku Crne Gore, nudi NATO-u vojnike za rat protiv Srba i Crnogoraca na KiM.” Centralni provladin tabloid Informer izlazi sa naslovom: “ŠOK! CRNA GORA BI RATOVALA PROTV SRBIJE NA KOSOVU AKO TO ZATRAŽI NATO: Režim Mila Đukanovića skinuo sve maske!” Komentare na desetinama (pro)ruskih i desno nacionalističkih portala ovom prilikom zaobilazimo. Jedan koji bi mogao da sažme suštinu svih ostalih je glasio: “Crna Gora preti Srbiji humanitarnom intervencijom!”

I pošto je realna izjava Predraga Boškovića u Srbiji prestala da postoji, postojala je samo imaginarna najava rata koji će Crna Gora da povede protiv Srba, ništa logičnije nego da i novinarka državne i kontrolisane televizije postavi pitanje Aleksandru Vučiću o “objavi rata” koja je stigla iz Podgorice. Na nju, u svom stilu, Vučić, nakon što su njegovi mediji pokrenuli histeriju, odgovara tobožnjom smirenošću, da je za Srbiju najbolje da odgovori ćutanjem. Ali onda, kao i uvek, posle ćutanja sledi pretnja: “Neće Srbe na Kosovu i Metohiji da napada ni NATO ni Crna Gora, ne samo zato što imamo potpisane sporazume i korektne, veoma dobre odnose sa KFOR-om, odnosno NATO-om, već iz još nekih razloga, a neka oni dobro razmisle koji su to razlozi.” Ali da bi upozorenje kao pedagoška mera bilo što uverljivije i dodaje: “Za Srbiju je najbolji način da reagujemo ćutanjem i mislim da i to dovoljno govori srpskom narodu u Crnoj Gori i ma gde da živi.” Na ovom mestu bi trebalo pomenuti, ali zbog nedostatka prostora nećemo, i sve uvredljive i preteće izjave kako vladajućih tako i desno opozicionih političkih struktura iz Srbije na račun Crne Gore, njene Vlade, ministra odbrane i najviše lično Mila Đukanovića.

U čitavoj aferi nekoliko stvari je vrlo indikativno. Zvanični Beograd i njegovi mediji nisu reagovali na izjavu ministra Boškovića, već na interpretaciju te izjave koju je u svom saopštenju izveo proruski i opozicioni Demokratski front. Dakle, politička organizacija protiv koje se u samoj Crnoj Gori vodi istraga zbog pokušaja državnog udara. Lep primer dobrosusedstva. Dalje, zdrava logika bi mogla i da upita, ako bi NATO zaista poveo rat protiv Srbije, kako se sugeriše u svim beogradskim kritikama Boškovićeve izjave, da li bi (ne)učešće Crne Gore u takvoj akciji, zaista, u tom trenutku bio najveći problem Srbije?! Najzad, planira li Srbija sukob sa NATO a da javnost još uvek ne zna?!

Ipak, u analizi mora da se postavi i pitanje, šta je to u Boškovićevoj izjavi moglo toliko da iritira vlast u Beogradu i izazove kolektivnu histeriju. U intervjuu Tanjugu crnogorski ministar je izrazio stav da je učlanjenje u NATO i interes Srbije, ali je otvoreno doveo u vezu proces učlanjenja u EU, ka kome Srbija nominalno teži, sa članstvom u Severnoatlanskom savezu. Obe ove pretpostavke tačne su i to znaju i vlasti u Srbiji, ali istovremeno i baš zbog toga, mogle bi da utiču na snaženje podozrivosti Moskve prema zvaničnom Beogradu, zbog čega se na vreme trebalo ograditi.

U osnovi, teško je reći kada režim u Beogradu nastupa autonomno, a kada samo igra ulogu batine u ruskoj ruci kojom lupa po glavama suseda koji ugrožavaju interese Kremlja na Balkanu. A Rusija je svakako imala snažan motiv da izrazi svoj bes prema Boškoviću, jer je rekao da ruski interesi neće biti od značaja, ako idu u smeru destabilizacije Balkana. Dakle, politika režima u Kremlju neće se bespogovorno slediti, već samo ako bude u interesu samih balkanskih društava. E, upravo zbog toga je trebalo medijski linčovati crnogorskog ministra odbrane, kao primer svima onima koji bi se usudili da na ruske imperijalne bahatosti, pretnje i potcenjivanja odgovore stavom da je vlastiti interes preči od ruskog. A osveta podaničkih ruskih lakeja na Balkanu prirodna je, čak utrobna, reakcija.

Da bi čitava groteska bila okončana u duhu postistine, umesto demarša zvaničnoj Srbiji zbog teških uvreda na račun Crne Gore zbog projektovane izjave, ministar Bošković je pozvao Vučićevog novog minista vojske, Vulina da mu objasni da je njegova izjava izvučena iz konteksta. Ne bi bilo za čuđenje da je Vulin odgovorio u stilu poznate replike iz Balkanskog špijuna: “Đura će ti oprostiti što te je tukao.”