Piše: Dragan Banjac
Prvo - pa muško, kaže narodna, koja bi mogla da se prizove i povodom možda ne prvog, ali svakako intervjua nove srpske premijerke Ane Brnabić koji je odjeknuo, a i dalje ječi u Srbiji i okruženju. Jeke je, one pozitivne, bilo i u Briselu i Vašingtonu, a one drukčije u Moskvi.
"Ako bude morala, Srbija će izabrati Evropsku uniju, a ne Rusiju", rekla je, pored ostalog, američkoj agenciji Blumberg.
"Evropska unija je mesto gde idemo, to je jasno. Imamo emotivne veze sa Rusijom zbog tradicije, kulture i religije. Mnogo ljudi u Srbiji vidi Rusiju kao našeg velikog brata, našeg zaštitnika. Iako ta osećanja ne mogu da se zanemare naš strateški put je EU", rekla je srpska premijerka.
Deo uticajne međunarodne javnosti izjavu srpske premijerke ocenio je kao "do sad najjasniji stav u vezi sa pravcem kojim Srbije ide".
Objašnjavajući da je njen prethodnik (Aleksandar Vučić) "koristio prednost pozicije između Rusije i EU", obavezujući se na reformu pravosuđa i privrede i prihvatanje vrednosti Unije i, u isto vreme, prihvatajući investicije i oružje iz Moskve, Brnabić kaže da je Vučić odbio da sledi EU u sankcijama nametnutim Rusiji zbog Ukrajine. Ipak, američkoj agenciji nije mogla da potvrdi da li će i ona nastaviti tako, ako to bude ugrozilo pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
"Ne mogu to sada da komentarišem, jer je na Balkanu veoma teško obavezati se na bilo šta. To je težak region", rekla premijerka.
Rusofili 'zabrinuti'
U zemlji su njenu izjavu dočekali "na nož", posebno stranke i njeni predvodnici koji se, s malo razloga, pišu u opoziciju. Naročito su glasni rusofili kojih dosta ima u i samom premijerkinom kabinetu (Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, Branko Ružić, Nenad Popović...), ali i dežurni podupirači ovog opredeljenja iz redova brojne bratije - "istaknutih javnih radnika", analitičara i raznih funjara koje vrebaju svaki pogodan trenutak da se javno oglase zarad sitnog ličnog ćara.
Boško Obradović (Pokret Dveri) uveren je da će ovo biti vlada koja će "pristati na sve ucene sa zapada, zarad ulaska u EU u koju nikada nećemo ući jer do 2020. nikakvih proširenja EU nema. Dakle, oni nas sve vreme lažu, traže nam ustupke, a zauzvrat čak ni to nećemo dobiti nikada".
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić požurio je da kaže kako Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku. U kolopletu nejasnoća politike koja bi se slobodno mogla opisati kao tandara-mandara (zbrka, bez reda i smisla) ministar inostranih poslova je potom otkrio da je suština te politike da se "ne dozvoli da Srbija dođe u dilemu EU ili Rusija".
Bivši portparol Slobodana Miloševića i njegov naslednik na partijskom tronu, nastavlja sa zbrkama i "pojašnjava": "Jasno je da idemo evropskim putem, ali je isto tako jasan naš odnos sa Rusijom, čija je podrška od ključnog značaja za teritorijalni integritet Srbije".
Tako likujući Ivica slavodobitno zaključuje da je Vlada Srbije "uspela da u poslednjih pet godina izdrži sve pritiske i da ostane na evropskom putu, a da ne pokvari odnose sa prijateljima, pre svega, Rusijom i Kinom".
Tako to izgleda u mašti, a u stvarnosti je sasvim drukčije: Rusija je odavno, avgusta 2015. (istina za sportiste i učesnike nekih međunarodnih konferencija recimo, za početak) priznala pasoš Republike Kosovo, a novostvorenu nezavisnu državu na Balkanu od 18. februara 2008. godine (kada su to učinile SAD, Albanija, Velika Britanija, Turska, Francuska i Kostarika) do 27. jula prošle godine (Surinam) priznalo je 109 zemalja. Toliko o podršci za teritorijalni integritet.
'Veliki brat' ili Evropa?
Osim poslovične zbrke reakcija domaće političke vrhuške su i (namerno?) nedorečene.
"Srbija ide ka Evropskoj uniji, ali se ne odriče odnosa sa Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama", reči su potpredsednice vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
Zašto bi se Srbija odricala odnosa sa bilo kojom zemljom, osim trenutno sa Kosovom?
Njenoj ne-jasnoći pridružio se i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, koji ponavlja da je suština "mudre politike" da se ne dozvoli da Srbija dođe u dilemu - EU ili Rusija.
U naprednjačkoj matici pak, Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, navodno su najzabrinutiji, traže da predsednik Srbije hitno reaguje i optužuju ga da, zapravo, on stoji iza svega.
"Ako on odobri ovo što je ona rekla ili ako prećuti ovu njenu izjavu, onda je očigledno da je to zapravo njegov stav, a da je ona samo neko ko to s mesta premijera, umesto njega govori", rekla je jedna od najradikalnijih šešeljevki, Vjerica Radeta, radikalke koju Haški tribunal traži (izručenje) jer je "u postupku protiv lidera radikala Vojislava Šešelja pretila, zastrašivala i nudila mito svedocima da bi uticala na njihovo svedočenje".
Čedomir Jovanović (LDP) u svemu vidi zahtev zapada (EU plus SAD) za jasnim stavom, odnosno izjašnjavanje Srbije kuda stremi.
"Ono što je uradila Ana Brnabić je, po mom mišljenju, jedino moguće reći u ovom trenutku. To nije fiktivno pitanje, niti je to kvazi odgovor, to je poruka koja ima veliku težinu", kazao je Jovanović i podvukao da ona (izjava Ane Brnabić - p.a.) nije slučajna i da je sinhronizovana sa Vučićem. Konačno je i Jovanović na trenutak podsetio na svoje bolje dane.
Rusi, stenogram i On
Biranje između Evropske unije i Rusije je suvereno pravo Srbije, ali Moskva iskreno želi da Beograd ne bude pred tim izborom, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja kao da je na tu poziciju stigla jakom preporukom sa druge godine studija.
Rusi su, dakle, za početak reagovali preko megafona. Ipak, neki glasovi iz Moskve upućuju na skeptičnost zvanične Moskve prema izjavi Ane Brnabić. Pomenuta Zaharova ne negira da je ovakav odabir suvereno pravo Srbije, ali da oni (Rusija) ne žele "ni Anu, ni bilo koga pred izbor: ili-ili".
Zatim je bilo malo ponižavanja. Neko je iz Moskve zvao svog ambasadora (koji već deceniju slovi za upravnika Srbije), on je Nekoga pozvao u Beogradu, a taj Neko je pozvao premijerku i "zamolio" je da ugosti ruskog diplomatu i objasni mu šta je zapravo rekla američkoj agenciji. Premijerka je, jasno se vidi na video zapisu, predala ruskom ambasadoru Aleksandru Vasiljeviču Čepurinu stenogram intervjua i uverila ga da su njene reči pogrešno protumačene.
Na kraju se oglasio i On, Aleksandar Vučić i po običaju "pravio se Toša".
"Ne znam da li je ko davao bilo kakve transkripte. Niti me to zanima. Znam šta Ana misli, znam šta želi. Znam na kakvom putu se nalazi Srbija i uveren sam da će takvu politiku vlada Srbije voditi. Postoji većina u Vladi i u Skupštini. Srbija se nalazi na evropskom putu".
Ovo je bilo za domaće uši, Rusima će reći nešto drugo.
Nekoliko dana kasnije lansirao je još jedan biser rekavši da Amerikanci na teritoriji Srbije već imaju vojnu bazu, Bonstil, misleći na kosovski gradić Uroševac/Ferizaj.
Vesternizacija Balkana
Srbija i Rusija podsećaju na mladića i devojku (muža i ženu) koji nerestano jedno drugom govore da se vole, iako je teško pronaći i zrnce ljubavi među njima. Stoga je, može bit(i), realnija tvrdnja političkog analitičara iz Moskve, Konstantina von Egerta koji je krajem prošle godine rekao da Rusija "teško može da dugoročno zaustavi vesternizaciju Balkana".
Rusija se nada, kaže Von Egert, da može da makar delimično zadrži Balkan izvan zapadne sfere uticaja. Međutim, ta očekivanja su neutemeljena, veli i pominje geografsku blizinu EU i NATO, što je "veoma snažan magnet za balkanske države".
Niko ne sumnja da će sve konce i dalje da vuče novi/stari ceremonijal majstor Aleksandar Vučić, ali zapad neće još dugo da trpi njegovo taktiziranje u stilu "dajte mi još malo vremena", "nije trenutak"...
Na Kosovu su sasvim izvesni novi izbori, govorka se o hapšenju i albanskih grešnika koji bi mogli u rubriku "krupne ribe", u Srbiji izmena Ustava i nešto što se neće zvati priznanjem, ali hoće pružena ruka Prištini. Otuda je, tvrdi izvor blizak vlasti, Ana Brnabić dobro utuvila šta treba da kaže i za šta da se zalaže.
Vučiću za sada sve odgovara, pogotovo da neko drugi izjavi ono što je on davno trebalo da kaže jer je to navodno obećao zapadnim silama. Kada je u pitanju srpski izbor (Rusija ili EU) on je to (preko Ane Brnabić) osmislio u stilu one stare, valjda crnogorske - moje te oči ne gledale, moja te puška ubila. Ili tako nekako.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR