Evropske zemlje se prilagođavaju povratku Donalda Trampa u Bijelu kuću. Prema analizi Washington Posta, lideri širom kontinenta, iako još uznemireni zbog Trampove retorike „Amerika na prvom mjestu“ i skepticizma prema NATO-u, pokazuju iznenađujuću spremnost da se prilagode promjenama u transatlantskim odnosima.
Tokom nedavnih sastanaka u Parizu i Berlinu, preovladavao je pragmatičan ton. Francuski ministar za evropske poslove Benjamin Hadad sažeo je ovo raspoloženje tokom diskusije u francuskom ministarstvu vanjskih poslova, Kve d’Orseju, gdje je izjavio: „Radili smo s prvom Trampovom administracijom, i radićemo s drugom... Morate emocionalno ostati neutralni prema stvarima koje ne možete kontrolisati“.
Jedna od glavnih tema ovih razgovora bila je Trampov stav prema ratu u Ukrajini. Hadad i drugi su upozorili da bi bilo kakvi ustupci Rusiji od strane SAD mogli imati katastrofalne posljedice po evropsku bezbjednost. Istovremeno, evropski lideri su oprezno optimistični nakon nedavnih razgovora s Trampom, primjećujući njegovu neuobičajenu pripremljenost i otvorenost tokom razgovora s liderima poput njemačkog kancelara Olafa Šolca i drugih.
Tramp i evropski izazov u Ukrajini
Mogućnost pregovora između SAD i ruskog predsjednika Vladimira Putina izazvala je zabrinutost širom Evrope. Stručnjaci tvrde da Trampov pristup Ukrajini mora biti u skladu s evropskim interesima kako bi se obezbijedio trajan mir. Mark Rute, novi generalni sekretar NATO-a i bivši premijer Holandije, neko je od koga se očekuje da odigra ključnu ulogu u oblikovanju Trampove strategije.
Nazvan „Trampovim šaptačem“ zbog svoje sposobnosti da komunicira s bivšim predsjednikom, Rute uskoro planira da posjeti Trampovu rezidenciju Mar-a-Lago. Njegov cilj biće zalaganje za mirovni sporazum koji podržava suverenitet Ukrajine, a istovremeno sprečava buduće sukobe. Kako je jedan njemački zvaničnik rekao, Tramp mora riješiti rat „na način koji te neće progoniti tokom tvog mandata“.
Na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu, Rute je naglasio potrebu da Evropa direktno komunicira s Trampom.
„Nemojte ogovarati Trampa. Pozovite ga i uključite ga“, rekao je, ističući da je povećanje izdvajanja za odbranu ključno za suprotstavljanje ruskoj agresiji. Upozorio je da bi neuspjeh na tom planu mogao ohrabriti Moskvu i povećati dugoročne troškove evropske bezbjednosti.
Pripreme za novu transatlantsku realnost
Kompleksan odnos Evrope s Trampom odražava i anksioznost i nužnost. Na visoko profilisanim okupljanjima u Parizu i Berlinu, diplomate i stručnjaci za bezbjednost postavljali su niz pitanja o novoj administraciji. Pitali su se o ulozi Ilona Maska, spekulisali o Trampovim spoljnopolitičkim potezima na Bliskom istoku i u Aziji, i izražavali strahove od eskalacije tenzija s Rusijom ako bezbjednost Ukrajine ne bude čvrsto osigurana.
Uprkos nelagodnosti, Evropa prepoznaje svoju zavisnost od američkog liderstva, posebno usljed unutrašnjih političkih i finansijskih izazova u Francuskoj i Njemačkoj. Kako je jedan bivši evropski ministar vanjskih poslova sumirao: „To je najgori evropski košmar: na istoku imperijalni agresor; na zapadu Amerika koja više nije transatlantska; a u sredini slaba Evropa“.
U narednim mjesecima, ključni test biće kako će Tramp i Evropa zajedno raditi na rješavanju ukrajinske krize i jačanju budućnosti NATO-a. Ulog, kako evropski lideri znaju, nikada nije bio veći.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR