Iako podržava NATO i vojnu saradnju sa SAD, italijanska premijerka suočava se s unutrašnjim i spoljnim pritiscima, uključujući protivljenje svom koalicionom partneru Ligi prema učešću u EU odbrambenom projektu "ReArm" i izazovima u finansiranju odbrane, pokazuje analiza Reutersa.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni suočava se s delikatnim političkim balansiranjem dok Evropa nastoji da ojača odbranu, navodi se u najnovijoj analizi Reutersa. Nacionalistkinja s dubokim divljenjem prema predsjedniku SAD Donaldu Trampu, Meloni se nalazi u sve većoj razlici između svog ideološkog usmjerenja prema Vašingtonu i strateških veza Italije s Evropskom unijom, objašnjava analiza.
Meloni je privukla pažnju u januaru kada je postala jedini lider EU koji je prisustvovao Trampovoj inauguraciji i pažljivo se klonila kritika prema američkom predsjedniku, čak i dok je on nametao carine Evropi i prijetio da će napustiti Ukrajinu u njenom sukobu s Rusijom.
Iako je Meloni učestvovala u hitnim razgovorima s evropskim partnerima o tome kako se nositi s posljedicama Trampove spoljne politike, njeno učešće ponekad je djelovalo nezainteresovano, što je dovelo do optužbi kod kuće da Italiju izoluje unutar EU.
Uprkos tim napetostima, Meloni je odbacila sugestije da je pod uticajem Trampa dok se pripremala za samit evropskih lidera. "Ne slijedim slijepo ni Evropu ni Sjedinjene Države... U Evropi sam zato što je Italija u Evropi, tako da nije kao da razmišljamo o odlasku negdje drugdje, ali takođe želim da Zapad bude kompaktan", rekla je ona u parlamentu.
Od osnivanja svoje grupe Braća Italije 2012. godine, Meloni je stavila snažne veze sa Sjedinjenim Državama u centar svoje spoljne politike, dok je ublažila početni euroskepticizam. Oštre taktike koje je Tramp primijenio u odnosima s tradicionalnim saveznicima iznenadile su pro-atlantske pristalice i prisilile Evropu da brzo preispita svoje geopolitičke strategije i ojača svoju odbranu.
Međutim, ovaj preokret je odgodio ambicije Meloni da djeluje kao most između Evrope i Bijele kuće. U međuvremenu, nuklearne sile Evrope, Francuska i Britanija, preuzele su vodeću ulogu u kreiranju odgovora na Trampa, dok je Njemačka privukla pažnju zbog svojih ambicioznih planova za povećanje vojnog izdvajanja.
"Meloni nema dovoljno uticaja da igra posredničku ulogu sa Trampom”, rekao je Đovani Orsina, profesor političkih nauka na rimskom Univerzitetu Luiss. "Ako trampizam uđe u drugu, konstruktivniju fazu, ona bi mogla da igra ulogu, koristeći političke i lične afinitete”.
Izvještaj dodaje da je prošlog mjeseca Meloni pozvala na "hitan samit" između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika nakon što je Tramp kritikovao ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog u Bijeloj kući, iako je Vašington ignorisao njen poziv.
Reutersovi izvori iz kabineta Meloni, koji su željeli da ostanu anonimni, otkrili su da italijanska liderka traži sastanak s Trampom krajem marta ili početkom aprila, kada EU planira da uvede kontracarine na američke proizvode u vrijednosti od 28 milijardi dolara, kao odgovor na američke carine na čelik i aluminijum.
U nedavnom obraćanju parlamentu, Meloni je dovela u pitanje mudrost uzvratnih carina i pozvala na nastavak vojne saradnje s Sjedinjenim Državama unutar NATO-a. Takođe je izrazila zabrinutost zbog Trampove sugestije da možda neće braniti članice NATO-a u budućnosti. Kao odgovor, Evropska komisija je predložila planove za povećanje vojnog izdvajanja bloka za 800 milijardi eura, dok je Francuska ponudila da razmotri proširenje svog nuklearnog "kišobrana" na evropske saveznike.
"Pravo je da Evropa opremi sebe, da učini svoj dio, ali je to u najboljem slučaju naivno, a u najgorem – suludo je misliti da to danas može učiniti sama, bez NATO-a”, rekla je Meloni, iako je odbila da precizira hoće li Italija povećati svoj vlastiti vojni budžet.
Italija sada izdvaja samo 1,5% svog BDP-a za odbranu u 2024. godini, što je ispod NATO-ovog cilja od 2% i daleko od 5% koje je Tramp tražio. Ova razlika, prema riječima diplomata, oslabila je njen položaj u Vašingtonu.
Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u koji je radio sa Trampovom prvom administracijom, napomenuo je da je Trampov stav da sve članice NATO-a moraju više doprinositi izdvajanjima za odbranu.
"Vjerovatno će prvo izdvojiti druge zemlje prije nego što dođe do Italije... Ali biće na njegovoj listi”, rekao je Volker za Reuters.
Uprkos pritisku iz SAD, Meloni se suočava s otporom svog koalicionog partnera, krajnje desničarske Lige, u vezi sa učešćem u evropskom "ReArm" odbrambenom projektu.
"Pokušajte pitati naše majke šta misle... Vidjećete, sve će reći isto. 'Ne'," rekao je ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti, visoki član Lige.
Javno mnjenje u Italiji takođe je mlako prema izdvajanjima za odbranu. Nedavna IPSOS anketa pokazala je da je 39% birača protiv ReArm inicijative, dok je samo 28% podržalo, dok su ostali bili neodlučni. Ipak, italijanska odbrambena industrija, koja uključuje velike igrače kao što su Leonardo i Fincantieri, mogla bi propustiti značajne prilike ako Meloni odbije ovaj projekat.
"Šta ljudi treba da shvate je da je sada vrlo važan trenutak za proširenje odbrambene industrije, za rast i stvaranje novih radnih mjesta i bilo bi čudno ako Italija ne razmotri takvu mogućnost”, rekao je evropski komesar za odbranu Andrius Kubilius.
Nataša Toči, direktorica Italijanskog instituta za međunarodne odnose, naglasila je da Meloni ne može dugo da ostane neodlučna između Vašingtona i Brisela.
"Njeno srce je sa Amerikom, ali na kraju će slijediti svoju glavu, koja joj zapravo govori da je Italija u Evropi. Naša ekonomija je isprepletena s Njemačkom i to se ne može promijeniti”, zaključila je.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR