„CRNOGORSKA CRKVA JE NEZAVISNA” – ruski izvještaj iz 1832. godine

Piše: Vladimir Jovanović

Aleksandar von Rojc (Александр Магнус Фромгольд [Александр Фёдорович] фон Рейц, ili Alexander Magnus Fromhold von Reutz, 1799–1862) je savjetnik ruskoga dvora, doktor nauka, istoričar ruskoga prava.

Autor klasične studije „ Опытъ исторiи россiйскихъ государственныхъ и гражданскихъ законовъ” (1836). Profesor Univerziteta u Dorpatu (sada Tartu, Estonija). Jedan iz plejade rusifikovanih Njemaca koji su minulih stoljeća u raznim sferama dali neprocjenjiv doprinos razvoju Rusije.

U maju 1832, kako je pisao dr Jevto Milović, „Aleksandar Rojc je, bez svake sumnje, pośetio Crnu Goru sa naročitim zadatkom“. Da se ne bi naśelo intrigama – zapisaće Ratko Đurović – tj. „ponovilo ono što se zbilo sa Petrom Prvim“, Rojc je prikupio podatke „od interesa za političko procjenjivanje stanja u zemlji, s posebnim zadatkom da spozna i obradi ulogu i poziciju arhimandrita Petra Petrovića Mlađega“.

Rusi su, poznato je, odbili crnogorsku molbu da svojevremeno zavladiče Petra I Petrovića-Njegoša, pa je on, po narčitome odobrenju austrijskoga cara, rukopoložen 1784. u Karlovačkoj mitropoliji. Postojala je ideja u austrijskim krugovima da se i mladi Njegoš za episkopa rukopoloži u Sremskim Karlovcima; ali je, navodi dr Dragoje Živković, austrijski car „odbio iz bojazni da bi to ozbiljno moglo poremetiti odnose sa Rusijom“.

Opciju arhijerejske hirotonije Njegoša u Rusiji sondiraće savjetnik Aleksandar von Rojc. On će o boravku u Crnoj Gori podnijeti nadležnim ruskim vlastima referat. Vjeruje se da su činjenice i procjene iz referata Rojca dijelom uticale na odluku mjerodavnih Rusa da prihvate crnogorski zahtjev i avgusta 1833. u Petrogradu hirotonišu Njegoša za episkopa.

O svojoj misiji u Crnoj Gori, Rojc će objaviti trodjelni članak u ruskome časopisu na njemačkome jeziku „Dorpater Jahrbücher für Litteratur, Statistik und Kunst, besonders Russlands”.

Između ostaloga, Rojc precizno utvrđuje rang i status tadašnjega arhimandrita Petra II Petrovića-Njegoša i Mitropolije crnogorske – Crnogorske pravoslavne crkve; Rojc je kraće imenuje: Zernagorische Kirche (Crnogorska crkva).

Milović i Đurović pišu da je Rojc „proučavao Cetinjski ljetopis i istorijsku građu iz Cetinjskoga manastira” i „hrisovulje Ivana Crnojevića”; Njegoš mu je „dopuštio da sa sobom odnese i neka crnogorska dokumenta”. Rojc će saopštiti kako je „našao istorijska dokumenta koje je tražio”, etc.

Od značaja je i tačno zapažanje Rojca da posvećenjâ crnogorskih arhijereja na strani – uzrokovana teškim položajem Crnogorske crkve u kojem najčešće nema istovremeno najmanje dvojicu episkopa da bi, shodno kanonima Svetih Apostola, mogla sama u slobodnoj Crnoj Gori rukopoložiti novoga episkopa – nikako ne znači njezinu potčinjenost bilo kojoj drugoj pravoslavnoj crkvi.

Zapise Aleksandra von Rojca prvi je preveo i prije nekoliko decenija objavio akademik Jevto Milović. Nijesu, ili ne bi trebalo da su nepoznati, makar užim naučnim krugovima; ali držim da ih je vrijedno ponoviti i za najširu savremenu javnost…

Kakav je, dakle, 1832. status naše Crkve i njezina tadašnjega predstojatelja, Njegoša? Rojc je posvjedočio:

„Crnogorska crkva je nezavisna. Ne stoji pod vlašću ni patrijarhâ ni nekih drugih crkvenih poglavara, nego je arhimandrit poglavar manastirâ i mirskih sveštenika – što se on posvećuje izvan svoje zemlje, to zavisi od okolnosti i posmatranja na stara crkvena pravila, a to nikako ne znači da je on nekome potčinjen”.

U originalu:

„Die Zernagorische Kirche ist selbstständig. Sie steht unter keinem Patriarchen oder andern kirchlichen Häuptern, sondern der Archimandrit ist das Haupt über Kloster – und Weltgeistlichkeit; dafs er die Weihe aufserhalb Landes empfängt, liegt in den Umständen und Beobachtung der alten Kirchenregel, begründet aber keine Unterordnung”.

Objavljujem dio naslovnice članka dr Aleksandra Rojca „Die freien Landgemeinden von Zernagora (Montenegro), Poglizza und andere” („Dorpater Jahrbücher für Litteratur, Statistik und Kunst, besonders Russlands [1]”, br. 2, Riga – Dorpat, 1833, str. 101) i faksimil s gornjim citatom (str. 117)…