PLAN ZA ORGANIZACIJU MISTERIOZNE PROPAGANDE – arhivski dokument o četničkim planovima za širenje dezinformacija

Za Antenu M priredio: Boban Batrićević

Nagli razvoj masovnih medija u XX vijeku uticao je na strateško planiranje i organizovanje propagandih centara zaduženih za distribuciju različitih sadržaja i informacija koji su trebali uticati na formiranje stavova i javnoga mnjenja. Bilo da se radilo o autokratskim, totalitarnim ili demokratskim društvima, propaganda će kroz formu tzv. „odjeljena za državnu propagadnu“ postati važna za gotovo svaku razvijenu državu. Kad se to kaže, gotovo se odmah pomisli na Sovjetski savez, nacističku Njemačku i fašističku Italiju, ali su i sile poput Velike Britanije, koja je već 1934. godine osnovala propagadnu ustanovu „Britanski savjet“, te Sjedinjenih Država vrlo brzo shvatile značaj organizovane državne propagande.

Drugi svjetski rat bio je i veliki propagandni rat. SAD su 1942. godine osnovale „Kancelariju za ratne informacije“ u kojoj su bile objedinjene sve propagandne ustanove, a njena zaduženja ogledala su se u organizovanju tajne propagande, subverzivnih akcija i promociji opštih strateških kampanja Saveznika. U njoj su radili stručnjaci iz različitih oblasti, od lingvistike, sociologije, psihologije i psihoanalize, do stručnjaka za filmsku i pozorišnu umjetnost, reklame i menadžerstvo. Denacifikacija poslijeratne Njemačke i izbijanje Hladnoga rata učiniće propagandu jednim od najvažnijih oružja koja su suprostavljeni tabori imali.

Četnička propaganda pratila je modernizaciju u informisanju i dugo parirala Narodnooslobodilačkome pokretu u Jugoslaviji. Zahvaljujući podršci jugoslovenske Vlade u egzilu koja je imala kontakte sa Saveznicima, četnicima je dugo uspijevalo da se antifašističkoj propagandi nametnu kao jedina antifašistička snaga u Jugoslaviji. No, kako su misije zapadnih Saveznika pośećujući jugoslovenska bojišta jasnije uviđale da četnici vode prevarnu taktiku i ne ratuju protiv okupatora onako kako Saveznici žele, njihova podrška Draži i vojvodama prestaće nakon Teheranske konferencije 1943. godine.

U svojoj izuzetnoj knjizi Istoriografija i revolucija u dijelu „Štampa o Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu kao istorijski izvor“, istoričar Branko Petranović daje vrlo iscrpan pregled pisane propagande tokom rata u Jugoslaviji. O četničkoj kaže: „Četnički pokret je posvećivao veliku pažnju propagandi, koja je sadržavala antikomunističku komponentu eksploatisanja zločina radi pribavljanja političkih i moralnih koristi i prednosti za pokret pripisivanjem ovih komunistima, njihovoj 'bezrazložnoj borbi' sa stanovišta interesa naroda ... Četnička vrhovna komanda imala je posebnu ustanovu u svom sastavu zaduženu za organizaciju propagande, a ova se masovno prenosila posredstvom ravnogorskih odbora ... U propagandnom odseku četničke Vrhovne komande radili su Dragiša Vasić i Stevan Moljević, a kasnije i Đura Đurović.“ Četnička propaganda koristila je obilato do 1943. godine zvanične kanale jugoslovenske vlade, budući da je ona kao dio savezničke koalicije imala svoje mjesto u antihitlerovskoj kampanji.

U Državnome arhivu Crne Gore, u fondu Narodnooslobodilačke borbe među građom kolaborantske provinijencije pohranjen je nepotpisani dokument naslovljen kao „Plan za organizaciju misteriozne propagande“ koji svjedoči da su četnički propagandni štabovi osmišljavali i drugi vid propagande, onaj koji spada u sektor tajne propagande. U ovome planu (ili prijedlogu) date su smjernice na koji način treba vršiti aktivnosti među narodom i data hijerarhijska struktura organizacije s jasno preciziranim profilima agenata koje treba zavrbovati. Pored toga u planu su navedeni zadaci i ciljevi organizacije za misterioznu propagandu s propratnim pojašnjenjima i kontekstualizacijom. Dokument prenosimo integralno bez priređivačkih napomena:

PLAN ZA ORGANIZACIJU MISTERIOZNE PROPAGANDE

 I JAVNO MIŠLJENJE I NJEGOV ZNAČAJ

Javno mišljenje je odlučan faktor u formiranju izvesne političke i revolucionarne konstalacije. U demokratskim državama ono je presudno u političko-društvenoj organizaciji države, ali u državama sa autoritativnim režimima javno mišljenje nije bez uticaja na razvitak državne izgradnje.

Diktatori ma kako bili odlučni u sprovođenju svojih težnji nisu mogli računati na neki trajniji uspeh u svojim pothvatima  ako se nisu starali da steknu blagonaklon stav javnog mišljenja, odnosno da svoje postupke i političke radnje, makar i kamuflažom predstave kao zadovoljenje prohteva javnog mišljenja.

Javno mišljenje može se veštačkim putem izvesno vreme prikrivati, ali se nikakvim merama ne da suzbiti. Zbog toga razumljiva je žudnja svih javnih narodnih i državnih trudbenika, predstavnika ideologija i revolucionarnih reformatora da na svojoj strani imaju javno mišljenje jer je to preduslov za postizanje uspeha u postavljenim zadacima. Otuda i grozničavo reklamiranje političkih ciljeva i programa u težnji zadobijanja javnog mišljenja, upravo kao što umesan poslovni svet provlačnim anonsama strvara ubeđenje o neophodnosti i korisnosti svoga espapa.

Snaga javnog mišljenja leži u njegovoj rasprostranjenosti. Činjenica je da javno mišljenje nastaje kao produkat manifestacije nedovoljnih težnji narodnih masa, koji intuitivno i vođeni instiktom zrdavog rasuđivanja primaju samo ono što smatraju korisno , a što prime za onim se i oduševe te iz sopstvenih pobuda rade na ostvarenju onih ideala koje su jednom prihvatili.

Nema sredstava kojim bi se osećanja narodnih masa mogla prikriti, da bi se za duže vreme veštački formiralo javno mišljenje, protivno spontanom narodnom shvatanju. Jer javno mišljenje ne sačinjava kontrolisana ili plaćena štampa  ili poručeni govori onih koji su preduzeli da javnom mišljenju imputiraju težnje koje ono nema, ili da mu nametnu ono što oni žele.

Ono što narod prihvata ili odbacuje to nalazi svoj osnov u dubokom osećanju narodne duše, u njegovim čežnjama i nadama, u njegovoj volji da tako zaista i bude. A to osećanje narodne duše, koje se pojavljuje u mnogostrukim oblicima i javno i tajno, i rečju i pogledom, i grimasmom i čutanjem, i uzdahom i smeškom i to svugde i na svakom mestu, u svakoj prilici ili ne prilici radu ili molitvi, pri veselju i žalosti-to prirodno odabiranje dobra od zla to je temelj na kome se formira javno mišljenje, ono pravo istinsko ne pomućeno i ne izveštačeno, puno moralne i etičke sadržajnosti, nacionalne bujnosti i zdravog političkog rezonovanja. Političke demokratije nastoje da prilagođavanjem svojih programa narodnim težnjama zadovolje narodne želje i potrebe izražene u ovom pravom javnom mišljenju, koje uzimaju za putokaz u svom delovanju. Jer smisao demokratije jeste u tome da idejne narodne želje privede u delo.

Reakcionarni režimi u sprovođenju svojih programa zasnovanih na individualnoj volji pojedinaca ili manjih grupa i klika, često dolaze u sukob sa javnim mišljenjem, a to će reći sa voljom naroda zbog čega takvi režimi ne mogu nikada biti popularni ni stabilni. Pokušaj da se javno mišljenje izveštači odnosno i suzbije, propali su ili su bili kratkog veka. Pri tome nisu pomogle ni nazadnjačke zakonske odredbe, ni rasuti novac jer su to sredtsva koja mogu da pogode ili okoriste samo pojedince, ali ne i narod.

Baš stoga i demokratski i reakcionarni režimi nisu nikada napuštali misao saradnje sa onim pravim javnim mišljenjem. I jedni i drugi cenili su značaj te saradnje: prvi što je demokratija izražaj javnog mišljenja; drugi što je bez podrške javnog mišljenja nestajalo osnova za uspeh preduzetih akcija.

Iz te potrebe - za sticanjem simpatija i podrške javnog mišljenja, malo po malo, stvorena je jedna čitava oblast duhovne radinosti: - ubrizgavanja idejnih -----, rasađivanja težnji i političko-partiskih doktrina u osećanja i dušu naroda. Ta radinost postala je postupno toliko važan faktor da je često šuta davala prevagu izvesnim istoriskim zbivanjima pojedinih naroda.

Taj važan faktor jeste PROPAGANDA.

 II

OPŠTE NAPOMENE O PROPAGANDI

1. Smisao propagande

Pogrešno je shvatanje da je propaganda identična sa reklamom. Reklama je umetnost, a propaganda idejnost. Reklamirati se mogu razna materijalna dobra za fizičke koristi i potrebe pojedinaca, a propagirati samo duhovna i idejna za kolektiv. Nije redak slučaj da su reklama i propaganda svrstavani u jedan vašarski bubanj, čime je idejna propaganda gubila od svoga efekta, jer vašarske šarolike reklame nikada nisu mogle zadobiti dublje poverenje publike. /neprijateljska propaganda i propaganda izdajničkog sistema/ .

Smisao propagande je u tome da se ona neizražena osećanja što leže u narodnoj duši probude, izgrade i modifikuju, da se ozare potajne čežnje i snovi, da se dočaraju vrednosti i opšte koristi onih pritajenih težnji što su usađene u mislima i osećanjima pojedinaca, grupa, skupina, mnoštva, naroda; da se uzvitlaju duhovi i zagreju strasti za onim što je rasno narodno, čemu narod svesno ili nesvesno inklinira, što on priželjkuje, čemu se on nada, za čim on žudi; da se – dakle, ubedljivim objašnjavanjem i poučavanjem prošire i probude ona suptilna osećanja koja su narodu prirođena i koja su Bogom dano nasledstvo divnih odlika njegovih predaka, neustrašivih boraca za narodne slobode, stvaraoce mučne ili slavne nacionalne istorije.

Tako shvaćena propaganda mora imati uspeha. Širiti se uspešno može samo ono što je blisko srcu i razumu i nikada nepogrešivom instiktu velikog narodnog duha. Ma kako propaganda bila vešto i rečito izražena promašiće cilj ako po svojoj sadržajnosti nije narodu pristupačna. Zna se da svako seme nije za svaku njivu, pa ako želimo imati ploda treba da izvršimo odabiranje da bi posejano seme u zemlji našlo već sve preduslove za svoj dalji prirodni razvitak. To nam najbolje potvrđuje neprijateljska propaganda, koja sa jednim neumornim elanom na svim područjima života i rada, a sa mnogo umešnosti i veštine, uzaludno pokušava da našem narodu usadi u dušu one životne poglede koji su sračunati radi zadovoljenja tuđih, neprijateljskih političkih i vojnih potreba. Takva propaganda ne prijanja za dušu našeg naroda, jer mu je strana i jer u njegovoj podsvesti nisu postojali preduslovi za pristupačnost propagandnih ideja, pa je takva propaganda u stanju da urodi obrnutim rezultatima od onih koji su željni i očekivani. A ako ne to, onda je potsmeh i prezir savim sigurno neće mimoići.

Vidimo dakle da propaganda bez psihološkog poniranja u dušu naroda mora ostati bez dejstva, što će reći i bez uticaja na formiranje javnog mišljenja.

2. Smisao naše propagande

Propagandi se ne mogu odrediti granice, ali joj se mogu i moraju dati smernice, kako one opšte tako i povremene – od slučaja do slučaja. Iz određenih opštih smernica propagande lako je, logičkim rasuđivanjem povući pouke za propagandu u svakoj nastaloj situaciji.

Ideologija Ravnogorskog Pokreta zasnovana je na istinskoj borbi našeg naroda za oslobođenje i za slobodno razvijanje u sređenoj nacionalnoj državi. Ideje Ravne Gore nisu ništa drugo nego formuslisana i obrađena osećana duše našeg naroda, sa dodatkom vojnog i političkog programa koja obezbeđuje ostvarenje tih ideja.

Međutim, neprijatelji našeg naroda, državnog jedinstva i nacionalnog progresa, i spoljni i unutrašnji, pregli su svim sredstvima  da ne dozvole ostvarenje narodnih težnji, jer su one smetnja njihovim narodnim interesima. U tome nastojanju približuju se narodu kamuflirani kao pobornici onih ideala koji su narodu bliski i dragi, dok u stvarnosti zanče suštu negaciju tih ideala, - jer kada im se skine maska i razmotre problematične parole koje nepoštedno sipaju u narod, utrvrđuje se da su to obični međunarodni pustolovi i rasadnici težnja rušilačke ideologije koja poznaje samo jedan interes: opšte narodni metež ili su pak dobro plaćeni agenti okupatora koji ide za uništavanjem Srpskog naroda.

Na osnovu izloženog cilj ravnogorske propagande je da se kreće u ovim smernicama:

1.    – Da objašnjava i širi ideologiju R. G.

2.    – da suzbija i demaskira svaku drugu propagandu, svaku stranu ideologiju i sve poduhvate koji idu na štetu naše narodne zajednice i državnog jedinstva.

U ovim smernicama obuhvaćeno je široko polje rada propagande. Ovo je toliko obimno i toliko značajno da se moralo postaviti na jednu smišljenu organizaciju, kako bi se izbjeglo gubljenje vremena na propagandi manje značajnih potreba na štetu onih koji prestavljaju nacionalnu i državnu vitalnost. Samo organizovana propaganda, dirigovana sa jednog centralnog mesta sadržajno obrađenja i prečišćena idejno, može da ide uporedo sa razvojem situacije da je šta više predvidi pa i preduhitri. U vezi izloženog Ratni Presbiro jeste srećno rešenje.

3.  Javna propaganda

Svaka propaganda, pa tako i ravnogorska mora da teži zatim da ima što širi publicitet. Ona mora da dospe svuda, na svako mesto i u svako doba – u pravi čas. Ona ne poznaje ni smetnje ni teškoće, ni zamor ni predah, jer mora da se rasprostire kao svitanje dana nošeno snagom sunčevog sjaja, da svojom ideološkom blagotvornošću pronikne u srce i um svakog pojedinca te ga ozari i prekali za odlučnog sledbenika i borca našeg pokreta. Ove zadatke propaganda postiže živom rečju, koja treba da se prenosi od usta do usta, od sastanka do zbora, od posela do posela, od kuće do kuće.  Ili tamo gde ne dostigne živa reč – rasturanjem proglasa, letaka, biltena, novina i drugih štampanih edicija. To je javna propaganda.

U redovnim prilikama javna propaganda je skoro jedini činilac koji vrši uticaj na stvaranje raspoloženja u javnom mišljenju u korist propagiranih misli i ideja.

4.  MISTERIOZNA / tajna/  PROPAGANDA

Izuzetne prilike u kojima se nalazi naša Otadžbina, koju neprijatelj već skoro tri godine zatire svirepo progoneći svaki pokušaj javne propagande a utvrđenu propagandu čak i smrću kažnjava, nameću potrebu raznolikosti vršenja naše propagande u narodu. Uzimajući u obzir i mentalitet našeg naroda bićemo prinuđeni da često puta pored javne – proturamo i jednu drugu vrstu propagande tz. MISTERIOZNE. Znamo dobro da je naš narod od davnina konspirator i jatak i sve ono što je tajnovito /misteriozno/ rečeno na uho-u poverenju-u prepričavanju, voli i rado prima. Imali smo prilike da se uverimo da n. pr. jedno i najobicnije „proročanstvo“ pa makar i izmišljeno, ako ponikne u Homolju a ima izvesne svoje tajanstvene draži za slovensku dušu našeg seljaka, biće za kratko vreme preneto do Drine i dalje još više i lepše upleteno u tajanstvenost i protumačeno u vezi sa „današnjim prilikama“.

Poznato je da se u našem narodu živa reč, usmene novosti, parole, prigodne pesme i slično šire brže i pouzdanije nego pisani tekstovi, pa im se čak poklanja i puno vere. Isto tako izvesni kraći pisani tekst koga je napisala tajanstvena ruka, brže ide iz džepa u džep nego onaj iako ilegalan koji nosi oznake organizacije koja ga pušta u svrhu propagande. Proturanje takvih vesti, zahteva potrebnu dovitiljivost. Koristeći poznavanje napred izloženih osobina našeg naroda mi ćemo se starati da mu planski dočaramo izvesne događaje, momente, budućnost i slično, posredstvom te misteriozne propagande pa da ga i ovim oruđem u vrtlogu koga preživljujemo znatno okrenemo „u našem pravcu“.

Tajna propaganda ima svoju naročitu privlačnost baš i zbog svoje ilegalne misterioznosti, koja neprijatelja dovodi do jeda i zabune. Sem toga, kada se ona u svojim raznim manifestacijama i oblicima pojavljuje istovremeno i svuda, stvara utisak da je opšta, da je to izražaj pravog javnog mišljenja kao i da je sprovode spontano svi društveni slojevi. Ta draž djeluje kao kakva duhovna epidemija stvarajući mnoštvo dobrovoljnih saradnika-amatera koji će i ako za sebe rukovođeni patriotskim pobudama i sami propagirati duh i smisao Ravne Gore. Toj misterioznoj propagandi koja je do sada bila proizvoljna i prepuštena sama sebi, prema tome i nedovoljno efikasna namenjen je ovaj referat i plan njegove hitne organizacije.

Organizovanu aktivnost rada misteriozne propagande zvaćemo kratko „MIP“. Mip će kroz kratko vreme postati pomoćni saveznik borbenih formacija J. V. U. O. i nova nevidljiva duhovno-borbena formacija. Mip mora da pospeši da se pravo narodno raspoloženje: ono što se ne da ničim nikada suzbiti, ono što se pokazuje izražajem duha i tela a bez dovoljno kriterija da ga neprijateljski žbiri kontrolišu i progone, da to javno mišljenje postane i ostane sigurna brana protivu ovih importovanih ideoloških uticaja, i pomoćno sredstvo naše konačne pobede.

Ustanove i organi, sledstveno zadatku ostaju nepoznati za javnost pa i za naše Štabove i formacije na terenu.

 III

ORGANIZACIJA MIP-a

... osnova se u Slobodnim Jugoslovenskim planinama „Centrala za misterioznu propagandu“ ili skraćeno „CE-MIP“.

„CE-MIP“ radi u sastavu „TETAS“ samostalno i nezavisno od ostalih štabova-ustanova.

„Ce-Mip“ deli se na odeljenja: opšte, seljačko, omladinsko, radničko i žensko. Po ukazanoj potrebi broj odeljenja može se proširiti, a pojedina postojeća odelenja podeliti na pododseke.

2. Zadaci „CEMIP-a“

Opšti zadaci „CE-MIP-a“ označeni su u glavnom u gornjim razmatranjima. Njegovi posebni zadaci su ovi:

a/ Da budi nacionalni zanos jačajući i šireći ljubav i odanost Kralju i Kraljevini Jugoslaviji.

b/ Da sistematski produbljuje i izgrađuje kult Ravne Gore i generala Mihailovića kao legendarne i istoriske veličine.

v/ Da područnim organima izdaje aktuelne propagandne parole za rad na terenu

g/ Da područnim organima daje uput za suzbijanje neprijateljske propagande

d/ Da razgolićava sve istaknute protivnike rasturanjem vesti i pamfleta o njihovom nečasnom i izdajničkom radu.

đ/ Da potencira mržnju protiv okupatora, njihovih pomagača i komunista

e/ Da budno pazi na sve značajne pojave u svetu i kod nas te neodložno preduzima sve potrebno za našu unutrašnju propagandu.

ž/ Da razmatra neprijateljsku propagandu, te joj protiv akcijom oduzima mogućnost plasmana.

z/ Da preduzima inicijativu u akcijama koje korisno mogu poslužiti interesima vojske / na pr. izvođenje mobilizacije

i/ Da izdaje po potrebi izvesne kratke štampane stvari u vidu: revolevrblata, proročanstava, ukrštenih reči, ceduljica, izreka, sanovnika, interesantnih epigrama i. t. d. na kojima se ne označava čija je to edicija.

j/ Da upotrebljava uzneto pod/i na nemačkom i bugarskom jeziku, pa čak i na ustaškom-hrvatskom jeziku.

k/ Da vrši i sve one zadatke koje mu povremeno ili stalno stavi u dužnost TETAS.

3. Područni organi „CE – MIP-a“

Područni organi „Ce-Mip-a“ jesu:

1.      Glavno starateljstvo „MIP-a“_

-  Srbija = Mip 2

-  Banat = MIP 4

-  Hrvatska = MIP 6

-  Bosna = MIP 8

-  Stari Ras = MIP 12

-  Južna Srbija = MIP 14

-   Slovenačka = MIP 16

-   Crna Gora = Mip 18

4. MIP 1

Glavno starateljstvo MIP-a sa sedištem u Beogradu – MIP 1 postavlja Šef „CE-MIP-a“. Vođstvo se sastoji od pet članova sa Šefom na čelu. MIP 1 organizuje kvartovske povrenike što znači koliko ima kvartova Beograd toliko ima i poverenika. Poverenici moraju imati i svoje zamenike-pomoćnike. Ovi organi-poverenici ne znaju jedan za drugog. Pored ovog MIP 1 po mogućstvu postavlja i svoje poverenike po nadleštvima, školama, preduzećima, fabrikama, ustanovama, radionicama i zabavištima / bioskop, pozorište, hipodrom, futb. igrališta. Sem tga MIP 1 ubacuje svoje agente-poverenike i po salonima, skupovima i slično.

5. Pokrajinska starateljstva MIP-a

Kad bi stvarali i radili po povoljnijim uslovima i prilikama nego što su ove pod kojima radimo, organizacija ove službe mogla bi da se izvrede na široj osnovi. Sada smo prinuđeni da tu organizaciju ograničimo u znatnoj meri.

Pokrajinska starateljstva MIP-a rade pod neposrednim rukovodstvom CE-MIP-a. Ona se sastoje od pojedinih ekipa putujućih organa-agenata, čije jačina zavisi od mogućnosti vrbovanja pogodnih ličnosti za ovu vrstu tajne službe. Svaka ekipa ima i svoga starešinu – Šefa. Ovakve ekipe formiraće se postepeno u CE-MIP-u i upućivaće se na teren na najpodesniji način, koristeći sva moguća sredstva / pasoše, isprave-naše kanale, švercerske kanale, železnicu i t. sl. / U početku moći će se stvoriti ovakve ekipe za Srbiju, deo Hrvatske i Stari Ras, a docnije i za ostale pokrajine.

6. Evidencija MIP organa

Evidenciju vodi CE-MIP na strogo konspirativnoj osnovi. Svi članovi dobijaju potrebne pseudonime, ugovorene zankove i slično.

7. Zadaci područnih organa MIP-a

Osnovni zadaci područnih organa MIP-a sadržani su u glavnom u zadacima CE-MIP-a. Prema tome područni organi CE-MIP-a u stvari su samo njegovi izvršni organi, koji su u svemu podložni njegovim naređenjima-instrukcijama.

Posebni zadaci područnih organa jesu:

a/ Obaveštajna služba

b/ Vrbovanje dobrovoljaca za naše formacije

v/ Da daju svoje sugestije za uspešan rad

g/ Eventualne kupovine oružja od neprijatelja

d/ Povremena sitnija sabotaža. Na pr.: okretanja putokaza u suprotnom smislu, kvar skretnica, zatvaranje signala na železnicama, kidanje telegrafskih linija, stvaranje kratkog spoja na električnim instalacijama, krađa pojedinih delova iz neprijateljskih delova, kvar mašina za štampanje i sl.

đ/ Prikupljanje kompromitujućih fotografija

 8. Ko može biti saradnik MIP-a

Obzirom na izvanredne zadatke, saradnici ove organizacije moraju biti načelno ljudi inteligentiji, dovitljivi i umešni, talentovani sa dovoljnom dozom mašte. Pored toga nacionalno ispravni i disciplinovani. Vrbuju se većinom iz redova omladine kako varoške tako i sa sela oba pola. Poželjno je da ih ima iz svih društvenih redova i staleža. Profesionalni agenti mogu se korisno upotrebiti, kao ljudi i ljudi iz redova švercera. Vođstvo treba da bude akademski obrazovano.

 IV ZAVRŠNE NAPOMENE

Mnogostruki su i važni zadaci koji se daju ustanovama i organima MIP-a. Dobra volja i istinsko rodoljublje nadoknadiće, barem u prvo vreme nedostatak potrebnog iskustva u ovom neobičnom poslu.

Ideje Ravne Gore utkane su u dušu naroda a propaganda treba samo da ih osveži, proširi i obznani svima i svakome pa da u razbuktaloj nacionalnoj gordosti narodnih masa nađu najjaču podršku. Ljubav i odanost Kralju i Otadžbini prorođene su odlike našeg naroda isto kao i mržnja protiv dušmana sviju vrsta. Stoga neće biti teško da se na suprot uzvišenog Kraljevog lika smožde pojave samozvanih „maršala“, regrutovanih iz redova svetskih pustolova. Isto tako ličnost generala Draže Mihailovića već sada u narodu označava mistiku junaka Bogom danog, nacionalnog proroka i spasioca. Ta okolnost je vrlo važna, jer je sopstvena poetičnoj slovenskoj duši našeg naroda. Znamo da ju u predanju Kraljević Marko živeo 300 godina kao i da je tragove svojih stopa ostavljao u kamenu; kao god što znamo i danas Marko živi „u Urvini u planini...“ pa će nam biti lako da stvaramo nove legende i o junacima Ravne Gore i o njihovom Vođi. U ličnosti generala Draže narod danas vidi svoju slavu i veličinu, svoj ponos i junaštvo, u toj ličnosti on po prirodi svoga zdravog razumevanja i duha vidi oličenje celokupnog vojničkog, političkog i socijalnog programa. R. G. i samo po ličnosti Čika Draže veruje u ostvarenje narodnog i državnog preporoda.

I potpuno ispravno. Jer teorije i ideologije ne ostvaruju ni reforme ni revolucije, već oni koji vode – koji stoje na čelu. Zato kada se pomene ime generala Draže oseti radostan drhtaj, svestan da to ime sa sobom veže našu veliku istorisku prekretnicu.

MIP ima za dužnost da poradi da ime generala Draže Mihailovića nepisano još jače preplavi celu zemlju, da se njegove izreke, izjave, izvodi iz govora, projekti, pregnuća i sl. rasprostru kao pahuljice snega svuda, ali da im značaj bude ravan toploti majčine ljubavi koja još nije natkriljena. Tako gde ne dospe pisanje, slikani ili štampani propagandni materijal treba da dospe živa reč organa MIP-a u vidu poruka, vesti, poverljivih saopštenja, proročanstava, tumačenja snova i t. d.

Rad MIP-a mora biti latentan, neumoran, raznolik, interesantan i ubedljiv. Ta propaganda mora da se oseća kuda god se krene i što god se radi. MIP mora da svoja gesla poturi u svaku kuću, svaku radnju, svako zabavište, sve ulice, izloge, fabrike, železnice, tramvaje, rudnike, sva nadleštva, stražu, policiju, škole, zadruge, trgovine, ustanove: socijalne, humane i političke. Ta propaganda mora da pomoću naših prijatelja i pomagača dospe u sve predemete namenjene javnoj prodaji: u šibice, cigarete, papir.

MIP mora da prodre u najzabačenija sela i da ih tamo donese blagotvornost svoga delanja.

MIP mora naročito da se manifestuje na javnim skupovima svih vrsta: pogledima, smeškom, kašljanjem, radi prekidanja reči protivnikove propagande, glasom, gestovima koji treba da svrate pažnju, ćutanjem kada se očekuje odobravanje i slično. Aluzijama izraženim u pogodnom poviku na pr.:  „Gde si Dražo diko naša . .“ – ovakav povik treba da se uputi licu koje se zove Dragoljub, Dragiša i sl . . Na isti način mora se delovati u pravcu izazivanja prezira i odvratnosti prema neprijateljima naroda i države kao i prema svim slugama okupatora.

MIP ima dužnost da najrevnosnije propagira našu VOJNU SILU i sve naše ČETNIČKE FORMACIJE u zemlji. U tom cilju i agenti MIP-a putovaće u narod sa bezazlenom maskom, kao izbeglice-torbari-crnoberzijanci koji idu trbuhom za kruhom iz jednog kraja u drugi i kao slučajno-uzgred vrše svoj glavni zadatak – MISTERIOZNU PROPAGANDU.

Ustanove i organi misteriozne propagande nemaju nikakvih namera ni težnje, već da svesrdno, iskreno i predano posluže najvećim idealima i interesima Ravne Gore, svesni da će time najbolje poslužiti interesima Kralja i Otadžbine. Toj teškoj ali časnoj službi saradnici MIP-a ostavljaju na raspoloženje svoje skromne sposobnosti, pa i svoje živote. Oni su borci Jugoslovenskog podzemnog fronta, koji podriva i postepeno a opako ruši neprijateljsku duhovnu i materijalnu ratnu mašinu, borbeniji zato što su Sloveni – od svih ostalih iz sastava ne/vidljivih podzemnih armija koje se bore u znaku slova „V“.

S Verom u Boga za Kralja i Otadžbinu!

Draža nas vodi veličini i slobodi!

Pobeda je naša!

Marta 1944. godine

Slobodne Srpske planine.

Kapetan ...