Za Antenu M piše: Jadranka Selhanović
Upravo riječima MOJ DRAGI NARODE, kralj Aleksandar Karađorđević je započeo svoju Proklamaciju, donešenu 6. januara 1929. godine. Želeći da samo “služi” svom DRAGOM NARODU, kralj je donošenjem Proklamacije zaveo Šestojanuarsku diktaturu, kojom je suspendovao važeći Ustav, raspuštio Narodnu skupštinu, dao sebi pravo da ukida zakone, zabranio rad političkih stranaka, sva politika okupljanja i uveo cenzuru štampe. Za sprovođenje vlasti nad DRAGIM NARODOM, a u cilju „zaštite najviših državnih interesa“, smatrao je da mu je dovoljna odanost vojnog vrha i žandarmerije.
Sadržaj Prolamacije kralja Aleksandra, od 6. januara 1929. godine, prenosimo integralno.
DOKUMENT:
G. Veliki Župan Zet. Oblasti brzojavom od danas Br.221. dostavlja:
G. Predsednik Min. Saveta i Min.Unut.Dela sa Kab. Br. 98. dostavlja:
Nj. V. Kralj izvoleo je izdati sledeću
P R O K L A M A C I J U:
Mome dragome narodu, svima Srbima, Hrvatima i Slovencima:
Najviši državni interesi i njihova budućnost zapovedaju mi da se i kao Vladalac i kao sin ove zemlje obratim neposredno narodu, i da mu otvoreno i iskreno kažem ono što mi u sadanjem trenutku nalažu moja savest i moja ljubav prema Otadžbini. Nastupio je čas, kada između naroda i KRALJA ne može i nesme biti više posrednika. U toku tolikih prošlih napora i tolikog strpljenja koje sam pokazao u vršenju svojih visokih dužnosti moju je dušu razdirao vapaj naših narodnih masa, radnih i rodoljubivih, ali i namučenihkoje su rukovođene svojim prirodnim i zdravim rasuđivanjem već odavno nazirale, da se više ne može ići putem kojim se do sada išlo.
Moje očekivanje kao i očekivanja naroda, da će evolucija našeg unutrašnjeg političkog života doneti sređene i konsolidovane prilike u zemlji nisu se ostvarile i parlamentarni red i sav naš politički život dobijajaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete. Sve korisne ustanove u našoj državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg narodnog života dovedeni su time u opasnost. Od takvog nezdravog političkog stanja u zemlji, strada ne samo unutrašnji život i napredak, nego i sređivanje i razvijanje spoljnih odnosa naše države, kao i jačanje našeg ugleda i kredita u inostranstvu. Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od moga nezaboravljenog Oca ostao i moj ideal, povele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodan rad u državi. Žalosni razdori i događaji u Narodnoj Skupštini, pokolebali su kod naroda veru u korisnost te ustanove. Sporazumi pa i najobičniji odnosi među strankama i ljudima ostali su apsolutno nemogući. Umesto da parlamentarizam razvija i jača duh narodnog i državnog jedinstva, on ovakav kakav je počinje da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjenja.
Moja je sveta dužnost da svim sredstvima čuvam državno i narodno jedinstvo, a ja sam rešen da ovu dužnost bez kolebanja ispunim. Do kraja čuvati jedinstvo narodno i celinu državnu, to je najviši cilj Moje vladavine, a to mora biti i najveći zakon za Mene i svakoga. To mi nalaže moja odgovornost pred narodom i pred istorijom, to mi nalaže ljubav prema otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocenim žrtvama, koje padoše za taj ideal. Tražiti leka tome zlu u današnjim parlamentarnim promenama vlada ili u novim zakonodavnim izborima, značilo bi gubiti dragoceno vreme, uzaludnim pokušajima, koji su nam već odneli nekoliko poslednih godina. Mi moramo tražiti nove metode rada i krčiti nove puteve. Ja sam uveren da će ovom ozbiljnom trenutku svi Srbi, Hrvati i Slovenci, razumeti i ovu iskrenu reč svoga Kralja, i da će oni biti moji najverniji pomagači u toku mojih budućih napora, kojima je jedini cilj, da se u što kraćem vremenu postigne ostvarenje ovih ustanova, ove državne uprave i ovog državnog uređenja, koje će najbolje odgovarati opštim narodnim potrebama i državnim interesima. Radi toga rešio sam i rešavam:
„DA USTAV KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA OD 28. juna 1921. GOD. PRESTANE VAŽITI. SVI ZEMALJSKI ZAKONI OSTAJU U VAŽNOSTI, DOK SE PREMA POTREBI MOJIM UKAZOM NE UKINU. NA ISTI NAČIN DONOSIĆE SE UBUDUĆE NOVI ZAKONI. NARODNA SKUPŠTINA IZABRANA 11.SEPT. 1927. GOD. RASPUŠTA SE.
SAOPŠTAVAJUĆI OVU MOJU ODLUKU SVOME NARODU, NAREĐUJEM SVIMA VLASTIMA U DRŽAVI, DA PO ISTOJ POSTUPAJU, A SVIMA I SVAKOME ZAPOVEDAM, DA JE POŠTUJU I DA JOJ SE POKORAVAJU.
6. januara 1929. god.
U Beograd
A L E K S A N D A R
Feđa Perović
Sličnost ili identičnost sa današnjicom je evidentna. Bravo Selhanovićka. Odabir prezentovanih dokumenata je sjajan. Svaki put razotkriju i nagovjeste događanja. Istorija se, izgleda, ipak ponavlja.