Pogibija komite Ilije Uskokovića (1930)

Priredio: Vladimir Jovanović

Mada je u istoriografiji, publicistici i medijima „odomaćeno” da su 5. marta 1929. kod Manstira Morače posljednji poginuli komiti Radoš Bulatović i Drago Bulatović — dostojni su obojica divljenja — ipak to hronološki nije tačno. I nakon njih bilo je aktivnih komita koji su izvodili oružane akcije, uključujući ubistva srpskih žandarma i vojnika.

U nekim radovima, dokumentovali smo ove docnije pogibije:

- Jevrem Radević, komita, glavu mu ucijenile vlasti Kraljevine Jugoslavije, poginuo u borbi s žandarmima 29. novembra 1929. u mjestu Markovića laz kod Kolašina

- Miloš Grujić, iz Bratonožića, selo Klopot, komita, pobjegao s teške robije iz Kaznenoga zavoda Zenica, poginuo u borbi s žandarmima 26. avgusta 1930. u mjestu Nožice kod Lijeve Rijeke

- Špiro Milačić, komita, glavu mu ucijenile vlasti Kraljevine Jugoslavije, ubijen na prevaru 22. avgusta 1933. u Ublima, Kuči…

POSLJEDNJI BORCI ZA PRAVO, ČAST, SLOBODU I NEZAVISNOST: „Zašto ubi Milačića?” Pogibije u Kučima (6)

ILIJA USKOKOVIĆ takođe spada u posljednje crnogorske komite — ubijen je od žandarmâ u Rugovskoj klisuri 15. januara 1930. godine.

On je rodom iz Ćurčića, Do Pješivački, sadašnja Opština Danilovgrad. To selo je matica svih Uskokovića, odakle su se selili u razne krajeve Crne Gore. Prema dostupnoj evidenciji, Ilija Uskoković rođen je 1904.

Načelstvo okruga Nikšićskog 3. decembra 1922. izdalo je „poziv na predaju”, koji glasi:

„Načelstvo okruga Nikšićskog svojim rešenjem od danas br. 8021, a na osnovu člana 9. Zakona javne bezbednosti, ovim poziva ILIJU USKOKOVIĆA iz Ćuričića, opšt. Pješivačke, sreza Nikšićskog, koji se odmetnuo van domašaja zemaljskih vlasti, da se u roku od 20 dana kada ovaj poziv izađe u ‘Službenim novinama’ prijavi vlasti ili najbližem prvostepenom sudu. Ako to ne učini u određenom roku, biće u smislu čl. 10 pomenutog zakona oglašen za hajduka i biće svakome slobodnoj UBITI GA”.

Navodi se dalje opis, da je „Ilija Uskoković, star 18 godina, rasta srednjeg, kose i očiju crnih, nosa i usta pravilnih, brkova nema, osobenih znakova nema”. Akt je objavio dr Šerbo Rastoder u četvrtome tomu „Skrivane strane istorije: Crnogorska buna i odmetnički pokret 1918-1929. – dokumenti” (Cetinje-Podgorica, 2005, str. 2070).

Uskoković je, dakle, iako veoma mlad, član pokreta Za pravo, čast, slobodu i nezavisnost Crne Gore. Komitu Petka Miletića su 1924, po hapšenju, ispitivali o njegovim vezama i sa Uskokovićem.

Iz dostupnih arhivskih podataka, doznaje se da je Uskoković u bjelopavlićkoj grupi s Vidom Pavićevićem (ubijen 2. novembra 1924. u Rsojevićima, Danilovgad) i Milivojem Kalezićem (ubijen 24. novembra 1926. u Brijestovu, Danilovgrad).

EKSKLUZIVNO: Nekoliko dokumenata o borcima Za Pravo, Čast, Slobodu i Nezavisnost Crne Gore (2)

I docniji srpski izvještaji napominju za Uskokovića da mu je glava ucijenjena, uz dodadak da je „ozloglašeni”, te da od 1928. nijesu mogli pribaviti nikakve pouzdane dojave o tome kuda se kreće, etc.

Iliju Uskokovića hapse 14. januara 1930. u Kosovskoj Mitrovici. On svakako nije jedini komita koji se u toj varoši, ili u Peći i metohijskoj okolini, pred poćerama u Crnoj Gori sklanja kod crnogorskih kolonista, a koji im u lokalnoj administraciji pribavljaju legalna dokumenta s lažnim identitetom.

Po hapšenju, śutradan, 15. januara 1930, Uskokovića žandrarmerija sprovodi preko Peći, kroz Rugovsku klisuru — za Crnu Goru. No on se, tvrde, dao u bjekstvo, bio uhvaćen, pa se opet otrgao i onda su ga žandarmi ubili, navodno nasumično pucajući za njim u pomračini — ovakve vansudske egzekucije nerijetka su inscenacija i „objašnjenja” za javnost vlasti karađorđevićevske Jugoslavije. Citiraću kompletan izvještaj štampe iz Srbije o pogibiji komite Ilije Uskokovića…

---

Ubijen ozloglašeni i ucenjeni odmetnik Ilija Uskoković

Peć, 16. januara. — Juče oko 5 časova popodne, na osmom kilometru od Peći, ubijen je ozloglašeni i ucenjeni odmetnik Ilija Uskoković. Uskoković je bio rodom iz sela Ćurčića, sreza Nikšićskog.

Za njegova kretanja nije se znalo već dve godine. Za sve to vreme, proneli su se bili razni glasovi, kao, na primer, da je pobegao u Albaniju, Italiju ili Bugarsku, dok je on tražio zaposlenje po Jugoslaviji, pod raznim imenima i raznim legitimacijama. Lutao je svuda i najposle se zaposlio u Kosovskoj Mitrovici.

Tu su ga, međutim, pre dva dana prepoznali žandarmi i žandarmerijski narednik g. Stevan Nikolić lišio ga je slobode.

Zatim je Uskoković sproveden za Nikšić, preko Peći. Međutim, pri sprovodu kroz Rugovsku klisuru, na osmom kilometru od Peći, Uskoković je uspeo da pobegne.

Za njim su upućene jake potere i on je ubrzo uhvaćen u šumi. Ali, nije prošao ni jedan kilometer, Uskoković se opet otrgao i pobegao.

Kako se bila spustila noć, žandarmi su ga skoro izgubili iz vida i onda su za njim ispalili nekoliko plotuna i ubili ga.