Novi mostovi na Limu i Tari, putevi od Šavnika za Pivu i Žabljak i kroz Moraču, bolnice u Baru i Kolašinu… kapitalne investicije 1909.

Priredio: Vladimir Jovanović

Osnivanja jedne hipotekarne banke za olakšanje hipotekarnoga kredita, podizanja korisnih javnih građevina, otvaranje novih i poboljšanja postojećih komunikacionih sredstava, kao i druge korisne investicije — to su 1909. predočeni ciljevi donošenja Zakona o državnome zajmu Knjaževine Crne Gore na šest miliona austrougarskih kruna u zlatu.

Ovim zakonom za crnogorsku vladu je rezervisano pravo „da će preduzeti potrebne korake i potpomoći, da se dobije zvanična kota ovoga zajma na berzama koje budu željele banke ugovornice, ne primajući na sebe nikakve troškove, koji bi bili tim prouzrokovani”.

„Godišnji interes zajma utvrđuje se na 5% od nominalne sume kapitala; plaćanje interesa vrši se polugodišnje”, a „rok za isplatu zajma ne može se ugovoriti duži od 40, ni kraći od 36 godina”.

„Banke ugovornice, kojima se ostvarenje zajma bude povjerilo, moraju se obvezati, da državnoj kasi polože na ime čistog prinosa od zajma po odbitku sviju taksa, izdataka za štampanje obveznica, provizije, oglasnih i sviju ostalih troškova najmanje 84% ukupne nominalne sume zajma”.

 S tim u vezi ovlašćuje se crnogorska knjaževska vlada: da iz tog čistog prinosa od zajma izuzme sumu od 600.000. kruna za osnivanje hipotekarne banke u smislu pravilnika koji će propisati ministar finansija; a ostatak da se može upotrijebiti za isplate postojećih zajmova i ostalih privremenih dugova.

Takođe, iz ostatka čistog prinosa od zajma ostavljena je mogućnost za finansiranje izvršenja javnih radova koji su po spiskovima s predračunima navedeni i smatraju se sastavnim dijelom Zakona o državnome zajmu. Da pogledamo te spiskove: kolskih puteva, mostova, krčanika, te raznih javnih zgrada — koje je onomad trebalo dovršiti, izgraditi ili obnoviti širom Crne Gore…