Priredio: Vladimir Jovanović
U prvome planu na slici gore je Slobodan Nedeljković, pripadnik srpske prorežimske organizacije, koji je 4. aprila 1936. u Beogradu ubio jednog, a ranio dvojicu crnogorskih studenata.
I dok su tog dana na ulicama srpske prijestonice izvedene povorke đaka i službenika defilovale povodom crkvenoga praznika Vrbica, unutar kompleksa zgradâ tamošnjega Medicinskoga fakulteta odigrala se masovna tuča dvije grupe studenata: između pripadnikâ režimske Organizacije nacionalnih studenata i Akcionoga odbora studentskih udruženja — članova ili simpatizera zabranjene Komunističke partije, uglavnom Crnogoraca.
U tuči je, na smrt, kamom (dvośeklim nožem) izboden Žarko Marinović, ljevičarski student, rodom iz Cetinja (Očinići), a ranjeni su njegovi drugovi, studenti iz Mojkovca: Jovan Šćepanović (Bjelojevići) i Veljko Krgović (Polja).
Akter ubistva i ranjavanja Slobodan Nedeljković, Srbin, student Pravnoga fakulteta, sin je srpskoga pukovnika iz Beograda.
Organizacija nacionalnih studenata (ORNAS), kojoj je ubica Nedeljković pripadao, ogranak je POF-a (Patriotski omladinski front) — ovu parapolicijsku organizacije 1935. tajno će ofoirmiti tadašnji jugoslovenski premijer Bogoljub Jevtić, a ideološki je bliska nacisti Dimitriju Ljotiću i drugim sličnim udruženjima na vezi s tajnom službom, generalštabom i Patrijaršijom u Beogradu (Zbor, Jugoslovenska akcija, Narodna odbrana, etc).
Obdukcija je utvrdila da je Nedeljković oba uboda kamom Marinoviću nanio — s leđa.
U knjizi srpskih autora, Dragana Markovića i Ljubiše Ristovića, piše: „Desilo se da je tada poginuo u Beogradu, od noža jednog fašističkog studenta, komunist - Crnogorac Žarko Marinović, čija je smrt uzbudila gotovo celu inteligenciju u zemlji, a posebno u Crnoj Gori” („Politička suđenje: Veliki sudski procesi komunistima u staroj Jugoslaviji 1919-1941”, II, 1969, 953).
Citiraću srpsku štampu o povodu i sâmoj tuči, te o suđenjima koja su potom održana u Beogradu. U prvim izvještajima, ne pominju ranjavanje studenta Krgovića; no docnije, na suđenju Nedeljkoviću, Krgović se pojavljuje kao oštećeni…
---
Nesloga između izvesnih struja u studentskim krugovima dovela je do jednog krvavog razračunavanja, u kome je poginuo Žarko Marinović, a teže je povređen Jovan Šćepanović, obojica studenti prava.
Kako je došlo do sâmoga događaja… Levičarska studentska struja pozvala je sve studente da obustave posećivanje predavanja, u znak protesta protiv visoke školarine, ispitnih i upisnih taksa, protiv rektora g. Ćorovića [Vladimir, autor „Istorije srpskoga naroda”, poginuo u avionskoj nesreći aprila 1941. u bježaniji kraljevske vlade za Grčku, prim], itd.
Ovaj apel naišao je na odziv u izvesnim studentskim krugovima. Pokretači štrajka nastavili su živu agitaciju, rasturajući letke po svim fakultetima. Međutim, otvoreno je odmah istupila ORNAS i povela akciju da se štrajk osujeti. I studenti nacionalisti delili su svoje letke u kojima su pozivali studente da ne priđu štrajku i nastave redovno posećivanje predavanja.
Tako su se, te dve protivničke struje, našle jedna prema drugoj i na Medicinskom fakultetu. Ispred zgrade Patološkog instituta, kako se može zaključiti po iskazima raznih svedoka, i jedni i drugi pokušavali su da za svoju stvar pridobiju što više studenata Medicinskog fakulteta. Izgleda da su i jedni i drugi delili letke. U svome letku, nacionalni studenti kažu ovo:
— Akcioni odbor studentskih udruženja, poznat već dobro našim studentima po svome destruktivnom radu, po izazivanju nereda i onemogućavanju rada na Univerzitetu, vodi ovih dana jednu propagandu među studentima na svim fakultetima za objavljivanje i stupanje u štrajk, nastojeći da neupućene ubedi da se radi samo o solidarisanju sa studentima Zagrebačkog univerziteta po pitanju školarine i univerzitetskih taksa…
— Već više od mesec dana traje štrajk na Zagrebačkom univerzitetu, a s tim u vezi stalni neredi, nemiri i demonstracije, na sâmom Univerzitetu i van njega: prilikom godišnjice Ante Starčevića, prilikom sahrane osuđenika Javora, itd… tako neobaveštenima ostaje nepoznata prava pozadina ovog čisto političkog štrajka. A to je: pozadina antidržavna i separatistička; cilj je rušenje države i njezina autoriteta. Jer kako bi se inače mogli objasniti stalni povici na svakodnevnim skupovima u auli Zagrebačkog univerziteta: Dole Jugoslavija!... Dole Beograd!...
— Solidarisanje sa tim štrajkom značilo bi solidarisanje sa radom antidržavnih i antijugoslovenskih elemenata…
---
U toj svojoj akciji, studenti koji pripadaju ORNAS-u, nisu nailazili baš na veliki otpor kod svojih kolega na Pravnom, Filozofskom i Tehničkom fakultetu, koliko na Medicinskom i Poljoprivrednom. Tamo su njihovi protivnici bili mnogo aktivniji, zato što su bili daleko od univerzitetskih vlasti i vrlo često dolazili su u sukob sa nacionalistima.
Tako je bilo i danas. Trideset članova ORNAS-a, među kojima je Slobodan Nedeljković, po odluci sinoćne sednice svoje organizacije, otišli su na Medicinski fakultet; i tamo, oko 9,30 časova, počeli deliti letke. Međutim, oni su zatekli jednu grupu studenata, mahom s Pravnog fakulteta, koja je pokušala da ih spreči u njihovom radu…
Članovi ORNAS-a, pošto su donekle već bili otpočeli deljenje letaka, pokušali su iste da izlepe na neke stubove. Jedan od njihovih protivnika [prema nekim iskazima to je Vukman Kruščić, 1909-1942, student prava iz Mojkovca, komunista, proglašen za narodnoga heroja, prim] prišao je da skine tako nalepljen letak, te je oko toga došlo, ne samo do raspravljanja, nego i fizičkog obračunavanja…
Nastao je pravi lom. Kamenice su letele na sve strane i rezultat svega toga bio je da je student prava Žarko Marinović ostao u lokvi krvi… Kao da su pomahnitali, levičari su jurišali na svoje drugove i hvatali se sa njima u koštac, iako je ova grupa bila mnogo manja od njihove…
Uboden nožem u leđa, ispod leve plećke, student Marinović pao je ispred sâme kapije Centralnog higijenskog zavoda. Iz velike rane šibala je krv…
---
Student Jovan Šćepanović sukobio se sa studentom Slobodanom J. Nedeljkovićem, studentom prava. Nedeljković je fizički omalen rastom. Protivnika je on sačekao spretno nožem i udario ga u grudi. Ovaj se povukao. Očevidac ovoga sukoba je bio student Žarko N. Marinović. Videći ubodenog druga, koji je pripadao njegovoj grupi, Marinović se ustremio na Nedeljkovića…
Nedeljković dočekao je Marinovića sa isukanom kamom. Videći njezinu oštricu i zamah, Marinović je pokušao da se zaštiti levom rukom. Podigao je u visinu svoje glave i u tome času u njegovu levu mišicu oštrica se sjurila.
Bes studenta prava Nedeljkovića time se nije obuzdao. On je zamahnuo ponovo, još svirepije. Ovaj drugi udarac je bio tragičan. Vrh kame pogodio je nesrećnog mladića ispod leve plećke, prosekao plućno krilo i zario se u srce. Pogođen smrtonosno, Marinović je pao bez jauka; izdahnuo je posle nekoliko trenutaka.
Događaj se odigrao vratolomno. Videći šta se dogodilo, studenti nacionalisti, iz čije je sredine Slobodan Nedeljković, dali su se u bekstvo… istovremeno, i ubica Nedeljković. Trčeći, on je u tom času skrenuo pažnju na sebe. Za njim je potrčala jedna grupa studenata. Nedeljković je, bežeći, tada skrenuo u zgradu klinike dr Ignjatovskog [Aleksandar, ruski emigrant, profesor Medicinskoga fakulteta, prim], gde ga je presreo vratar [Mićo Srdanović, Crnogorac, prim].
Nedeljkoviću je desna šaka bila krvava, kamu je držao u svome džepu. Vratar je ubicu potom predao g. dr Arnovljeviću [Vojislav, kardiolog, docniji član SANU, prim]; a uskoro je stigla policija koja ga je odvela u zatvor…
Ubijeni student prava, Žarko N. Marinović, rođen je 20. juna 1911. u selu Očinićima, kod Cetinja. Sada je bio u šestom semestru.
Povređeni student prava, Jovan T. Šćepanović, rođen je 1. novembra 1909. godine u blizini Kolašina. On je na četvrtoj godini studija.
Ubica, Slobodan Lj. Nedeljković, takođe student prava, rođen je u Beogradu, a po ubeđenju pripadao je organizaciji POF…
---
Dok su se svi, koji su ovim događajem bili zaposleni, skoncentrisali samo na ubicu i ubijenog, na kliniku dr Ignjatovskog doteturao se student prava Jovan Šćepanović i zamolio dežurnog lekara da ga previje.
Košulja i kaput bili su mu natopljeni krvlju. Prvi udarac Nedeljkovićevog noža pogodio je u njega. Nož je prošao u blizini grudne kosti…
---
Dežurni pisar Devetog kvarta [policijska stanica], g. Lazar Nikolić, saslušao je ranjenog studenta Jovana Šćepanovića u internoj klinici dr Ignjatovskog, gde mu je ukazana prva, hitna pomoć. Mladić, opisujući događaj, veli:
— Oko deset časova pošao sam da posetim Tomu Stanića, pretsednika opštine Mojkovačke, inače svog prijatelja i zemljaka, koji se u klinici dr Ignjatovskog leči od jedne teške bolesti.
— Kraj zgrade Patološkog instituta najednom sam primetio dve grupe studenata. Žučno su se objašnjavali, a palo je i nekoliko teških uvreda… Kad je nastala tuča, hteo sam da bežim. Ali jedan mali student, u licu plav, koga dotle nisam poznavao, hitro mi je prišao i udario me u prsa… vrlo ratoboran, potrčao je zatim za studentom prava Žarkom Marinovićem, mojim poznanikom i prijateljem… udario je Žarka nožem, s leđa, ispod leve plećke, kao i u levu ruku, više lakta…
Šćepanović je na kraju molio da se sa studentom koji ga je ubo nožem postupi po zakonu; tuži ga za pokušaju ubistva…
Student ubica Nedeljković, odmah po sprovodu, izjavio je pred organima vlasti da je i sâm povređen na više mesta po telu i tražio da mu se ukaže lekarska pomoć…
Posle krvavog događaja koji se odigrao ispred Patološkog instituta, u našu redakciju došli su student prava g. Pavle Petrović i student filozofije g. Milutin Jovanović, članovi organizacije nacionalnih studenata i umolili da objavimo njihova obaveštenja u vezi s tragičnim aktom:
— Lepili smo nacionalističke plakate protiv štrajka i štrajkača na univerzitetskim zgradama u medicinskoj koloniji. Bilo nas je 11. Pred Patološkim institutom, presrela nas je grupa od 80 studenata ekstremno politički orijentisanih. Psovali su nas i napali. U tuči je prvo povređen student medicine, naš pristalica Konstantin Hadži-Popović, pa su onda oni napali i na Slobodana Nedeljkovića, koji je u odbrani potegao nož. Tom prilikom ranio je Šćepanovića i ubio Marinovića…
---
Na saslušanju, Nedeljković stalno ističe da je bio napadnut od strane studenata levičara i da je u opštoj gužvi morao da se brani, jer su napadači naročito nasrnuli na njega, znajući ga kao istaknutog nacionalistu i člana ORNAS-a.
— U nužnoj odbrani ja sam morao da se branim – ističe ubica.
Obdukcija je utvrdila da je ubijeni student Marinović udaren dva puta nožem: u levu mišicu i ispod leve plećke. Oba puta s leđa. Udarac ispod plećke bio je smrtonosan, jer je pogodio srce, probio levo plućno krilo i presekao krvne sudove. Smrt je nastupila momentalno.
Poginuli student Žarko Marinović bio je siroče, bez oca i majke. Gimanziju je učio na Cetinju i osam godina išao bos iz svoga sela Očinića na Cetinje. Kod kuće ima pet sestara koji žive u velikoj sirotinji.
U Beogradu je pokojni Žarko živeo od kondicija [davao je za honorar privatne časove], kao i većina njegovih drugova; i od svoje male zarade slao svojim sestrama u selo.
Ispite je davao na vreme i u studentskim krugovima uživao je simpatije mirnog i povučenog mladića. Studirao je treću godinu prava.
Čim je završena obdukcija leša pokojnog Marinovića, njegovo telo preneseno je u kapelu na Novom groblju.
Grupa studenata, drugova i zemljaka ubijenog Žarka, došla je na groblje, položila vence, poklonila se njegovom mrtvom telu i posle toga razišla se s groblja. Žarko će biti privremeno sahranjen na Novom groblju…
(Nastavlja se)
Rosa Luksemburg
Zarkov brat Drago (1901-1983), zivio je na Ocinice. Bio je veoma obrazovan i ugledan. Ostao je na selu kako bi omogucio Zarku da se skoluje. Iako siromasan, Drago je prisustvovao svim sudjenjima u Beogradu. Uspio je, poslije vise pokusaja i opstrukcija da prenese Zarkove ostatke na Ocinice.