Jedinstvo unutar NATO-a i povećanje vojnih ulaganja ključni elementi koji će oblikovati budućnost evropske odbrane

Sa rastućim izazovima na istočnim granicama i sve većom ulogom Evrope u globalnoj sigurnosti, postaje očigledno da su strateška autonomija, jedinstvo unutar NATO-a i povećanje vojnih ulaganja ključni elementi koji će oblikovati budućnost evropske odbrane. Rat u Ukrajini naglasio je hitnost ovih pitanja, dok evropske zemlje, uz podršku SAD-a, moraju hitno preispitati svoju poziciju u svijetu saveznika. To je poručeno na 2BS Forumu tokom diskusije “Saveznički svijet: Vođenje strateške otpornosti u suočavanju sa neizvjesnostima”, saopštili su organizatori.

Werner Fasslabend, predsjednik Austrijskog Instituta za evropsku sigurnost (AIES), naglasio je hitnost postizanja evropske strateške autonomije: “Ako Evropa ne razvije vlastite odbrambene kapacitete, suočiće se s ozbiljnim tehnološkim zaostajanjem za SAD-om i Kinom, što dugoročno nije prihvatljivo”, kazao je on.

Ipak, pored NATO-a, Evropa mora razviti vlastitu volju za odbranom i investirati u vlastite sposobnosti. Fasslabend je istakao potrebu za bržim razvojem evropske odbrambene industrije, podsjećajući na sporu reakciju Njemačke nakon rata u Nagorno-Karabahu, kada su turski dronovi potvrdili tehnološku nadmoć.

“Evropa mora preuzeti odgovornost za vlastitu sigurnost, posebno u regijama kao što su Sjeverna Afrika i Bliski Istok, gdje SAD više neće biti spremne da se toliko angažuju”, zaključio je.

Tomas Jermalavičius, šef istraživanja u Međunarodnom centru za odbrambene studije (ICDS), iznio je zabrinutost zbog tempa razvoja NATO-a u suočavanju s ruskom prijetnjom.

“Iako su evropske zemlje sada počele ispunjavati cilj od 2% BDP-a za odbranu, to nije dovoljno”, upozorio je Jermalavičius. On je naveo kako bi Estonija trebalo da poveća izdvajanja za odbranu na 5%, ali je priznao da je takva ideja izazvala šok u finansijskim krugovima.

Jermalavičius je također naglasio da NATO sporo reaguje u obnovi svojih odbrambenih kapaciteta, uključujući rezervne zalihe municije i vojne opreme.

“Ako nastavimo ovim tempom, rat s Rusijom je neizbježan”, kazao je, ukazujući na potrebu za bržim i obimnijim isporukama pomoći Ukrajini.

Tomáš Pojar, savjetnik za nacionalnu sigurnost Vlade Češke Republike, komentarisao je izazove koji očekuju novog generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea. Pojar je istakao da je glavni zadatak Rutea očuvanje jedinstva unutar Alijanse, posebno u pogledu podrške Ukrajini.

“Vladimir Putin, na ironičan način, pomaže jačanju saveza jer svojim potezima ujedinjuje NATO”, izjavio je Pojar.

On je, međutim, upozorio da je nedovoljno ulaganje u evropsku odbranu tokom proteklih 30 godina oslabilo poziciju Evrope.

“Sljedećih 30 godina moramo ulagati u našu odbranu kako bismo se osigurali i razvili strategije koje mogu održati dugoročnu otpornost”, zaključio je Pojar.