Rosenkranc: NATO je temelj odbrane Evrope, ali se EU fokusira kako da ga dopuni

Evropska unija uz podršku drugih zemalja koje baštine vrijednosti zapadne demokratije sada su u potpunosti fokusirane kako da osiguraju efikasnu vojnu zaštitu Evrope i Ukrajine, koja se pred ruskom agresijom bori za sve nas, i to je prema riječima švedske ministrice za EU, Džesike Rosenkranc (Jessica Rosencrantz) - zaista istinska činjenica a ne kurtoazija. NATO i to sa sa SAD-om Donalda Trampa (Trump) i dalje ostaje ključni oslonac, ali ga, kako je rekla, treba nadopuniti. EU na proširenje na Zapadni Balkan gleda takođe kao pitanje sigurnosti i stoga Švedska snažno podstiče zemlje kao što je Crna Gora da što kvalitetnije ispune zahtjeve za članstvo. Problem malignog ruskog uticaja, opšti je i za EU i zemlje regiona i zato Brisel u razgovore o toj borbi redovno uključuje i zemlje kandidate, da bih upoznali sa mehanizmima i oruđima za borbu protv takvog uticaja, navela je članica švedske vlade. 

Interesantno, na poziv za brifing sa novinarima, zakazan juče popodne sa ministricom za EU pitanja švedske Vlade, i kraće intervjue nakon toga, od crnogorskih medija uz Antenu M, pojavila se samo još E TV (što možda samo za sebe govori o crnogorskom interesu za EU članstvo), te koleginica iz Javnog servisa Sjeverne Makedonije. A utisak je da je gospođa Rosenkranc bila mnogo zainteresovanija da čuje perspektivu medija o dešavanjima u Crnoj Gori i regionu, nego samim intervjuima, koje je pak veoma ljubazno i srdačno, ali i u prilično diplomatskom maniru (dakle pažljivo birajući riječi) dala za sva tri prisutna medija pojedinačno, u ograničrnom vremenskom okviru.

U zadatim okolnostima smo ipak pokušali da dobijemo i neke suštinske odgovore (ne naročito uspješno), koje se tiču novih okolnosti za Evropu, njenu bezbjednost, Zapadni Balkan i proces proširenja. 

Antena M: Kako procjenjujete bezbjednosnu situaciju u EU i na Zapadnom Balkanu, nakon promjena koje je prouzrokovala nagla i oštra promjena vanjske politike SAD-a, oličene u izolacionitičkom stilu aktuelne Trampove administracije?

Rosenkranc: Dakle, imamo veoma veliki političke promjene, i imamo rat na našem kontinentu, ali imamo i sreću da smo jedinstveniji nego ikad u namjeri da povećamo naše sopstvene investicije u odbranu, kao i da povećamo našu podršku za Ukrajinu. Švedska to već radi, mi smo udvostručili naša izdvajanja za odbranu u proteklih par godina. Upravo smo nedavno donijeli odluku o najvećem paketu vojne podrške za Ukrajinu od početka pune invazije. Mnoge države čine puno toga, ali ja mislim da ima prostora i za druge države da učine još više kada je riječ o odbrani i podršci Ukrajini. I moramo to da radimo zajedno sa američkom administracijom, kao i da imamo snažan dijalog u zajedničkom interesu i obavezi prema obezbjeđivanju mira i demokratije u Evropi.

Antena M: Možda da preformulišem moje pitanje. Da li smatrate da smo sigurni danas kao Evropa u mjeri u kojoj smo bili prije tri -četiri sedmice ili 40 i nešto dana?

Rosenkranc: Vidite, mnogo toga je rečeno u posljednje vrijeme, i mediji i društvene mreže su preplavljene. Ja pokušavam da se fokusiram, naša vlada pokušava da se fokusira na nas i što mi možemo sami učiniti. Naravno, imamo rat na našem kontinentu, koji želimo da okončamo i znamo da se ukrajinski narod ne bori samo za slobodu svoje zemlje već cijelog konitinenta, stoga na sve načine koje možemo - sada je trenutak da uskočimo i pojačamo tu podršku.

Antena M: Nakon tog neslavnog susreta u Ovalnoj sobi, Evropska unija je zajedno sa Velikom Britanijom preuzela zaista ozbiljne korake prema obezbjeđivanju sopstvene sigurnosti. Tokom dva, zapravo tri susreta, ako računamo ovaj danas u Parizu, gdje se okupila takozvana „koalicija voljnih“ (šira od Evrope) razgovaralo se o velikom povećanju za vojnu potrošnju, o podršci Ukrajini, „koliko god bude bilo potrebno“, o svim mjerama koje je potrebno preduzeti u cilju obezbjeđivanja sigurnosti Evrope. Ono šti međutim nijesmo čuli do sada je da je bilo ko pomenuo Zapadni Balkan- zašto?

Rosenkranc: Ima puno sastanaka u ovom trenutku u Parizu, u Londonu... ja sam sama bila u pratnji premijera u Briselu, prošle sedmice, među svim ostalim EU liderima. Mislim da je zaista veoma važno da svi budemo jedinstveni i da sve evropske države zaista pokažu da smo ozbiljni kada je riječ o vojnoj potrošnji i podršci za Ukrajinu. Koliko ja znam, kada je riječ o današnjem sastanku u Parizu, sve zemlje zapadnog Balkana koje su NATO članice su pozvane. Mislim da je veoma važno da svi djelujemo skupa, da bismo Evropu učinili snažnijom, i ja vidim proces proširenja kao dio toga, proces koji Švedska zaista aktivno podržava, da bi se važne reforme završile, ne samo u Crnoj Gori. I to je za mene takođe dio obezbjeđivanja sigurnosti, ukoliko bismo osigurali nove članice u bliskoj budućnosti - to će učiniti Evropu sigurnijom, to će učiniti i Crnu Goru snažnijom.

Antena M: Švedska je relativno nova članica NATO-a. Ali u posljednje vrijeme, zbog poteza nove američke administracije, dovode se u pitanje neki od funadmenata na kojima počiva Alijansa, kao što je Član 5, gospodin Tramp je otvoreno rekao da nije zaintersovan previše za njega i da ga ne bi uzeo u razmatranje za zašititu nekih malih zemalja, i pomenuo je čak i neke Baltičke države. Da li u ovakvim okolnostima vidite NATO kao jedinu silu sposobnu da zaštiti Zapad i zapadne saveznike, uključujući i Zapadni Balkan, ili je potrebno razmisliti o nekim alternativama?

Rosenkranc: U svim našim dijalozima sa predstavnicima američke administracije, mi ne vidimo naznaka da se SAD-e odriču svojih obaveza u NATO-u, i ovdje nema razloga da dovodimo u pitanje Član 5, kada razgovaramo sa našim američkim partnerima. I to je za nas veoma važno, jer mi moramo da radimo zajedno u veoma važnoj bezbjednosnoj Alijansi u kojoj je Švedska članica i zbog toga smo srećni - jer smatramo da smo sada mnogo sigurniji kao članica NATO-a, nego ranije.

Ipak i pored rečenog, takođe je veoma važno da se Evropa fokusira na to na koji način možemo dopuniti NATO, kako možemo povećati našu bezbjednost i povećati vojnu potrošnju, kako možemo biti sigurni da osiguramo ispunjenje zahtjeva, koji  je danas 2 posto, ali mi očekujemo razgovore o povećanju potrošnje unutar NATO-a i mislim da moramo da se spremimo za to. Švedska je udvostručila potrošnju za odbranu u proteklih par godina, mi smo sada iznad traženih 2 posto, i nastavljamo da povećavamo. Mi se takođe pripremamo za razgovore u junu u Hagu, unutar NATO-a, da idemo čak i na zahtjev za povećanje troškova za odbranu.

Ali kažem, da iako imamo Član 5 NATO-a, ima puno toga što evropske zemlje mogu učiniti same, da bismo bili potpuno spremni da ojačamo naše odbrambene kapacitete jačanjem naše vojne industrije. Postoji puno birokratskih prepreka kada je riječ o budžetiranju i snažnim investicijama u vojnu industriju. Nemamo zajedničkih standarada, nemamo zajedničkih procedura nabavki, ima tu pouno toga što treba uraditi takođe uz povećanje naših investicija.

Antena M: Da se vratimo na Balkan, kada je riječ o osiguravanju bezbjednosti cijele Evrope. Imate u ovom momentu nekoliko kriza na ovom područuju sa potencijalom da ugoze stabilnost regiona.  Osim stalnih napetosti na relaciji Kosovo- Srbija, imamo veoma napetu situaciju u Bosni i Hercegovini, nakon presude Miloradu Dodiku, kao i prostete u Srbiji nezabilježene unazad nekoliko decenija, koje su uzdrmale Vučićevu vlast - a na koju EU uglavnom ćuti. Na kraju u Crnoj Gori je na vlasti heterogena koalicija, u kojoj, prema brojnim povučenim potezima uprkos zaklinjanja na EU put, ozbilan uticaj ili poluge ima onaj dio vlasti odan Vučiću i Beogradu i prema svim potezima koje vuku, pokušavaju i Crnu Goru - NATO članicu, koja slovi i za prvu sljedeću EU članicu sa zapadnog Balkana, da uvedu u zonu nestabilnosti. Prema procjenama analitičara postoji ozbiljan kapacitet za nestabilnost u regiji. Takođe gospodin Tramp ima veliku podršku upravo takvih snaga na zapadnom Balkanu.  Može li EU da osigura da Zapadni Balkan ostane na evropskom kursu u takvim okolnostima, i da se ne okrene prema autoritarnim tendencijama i liderima koji imaju sopstvne interese u regionu?

Rosenkranc: Mislim da je veoma važno da se nastavi sa radom na reformama. Švedska je članica EU već 30 godina, upravo ove godine to obilježavamo. I znamo da smo imali toliko koristi pd članstva i da imamo snažan glas u svijetu zahvaljući članstvu. Imamo zajedničko tržite koje naše kompanije čini jačima, a time i povećavaju naš rast (ekonomski) i cijeli niz drugih prednosti od članstva. Mislim da je veoma važno za EU i za vladu da govore veoma jasno o svim prednostima koje dolaze sa članstvom u EU, i da nastave svoj rad, da bismo za nekoliko godina imali nove članice u EU. Mi snažno podržavmo takvu ambcuju Vlade Crne Gore i u tom smislu  je veoma važno i da Evropa ostane ujedinjena, i da ima novu članicu koja će biti bolje osposobljena da se nosi na prijetnjama. Jedna od njih su i hibridne prijetnje, ali i dezinformacije sa ruskim uticajem. Jako puno govorimo o tome u EU i imali smo razmatranje tog pitanja upravo nedavno u Vijeću za vanjske poslove, a učesnicu su bili i zemlje kandidati, tu je bio i ministar za EU integracije iz Crne Gore. Bilo je veoma važno da uporedimo bilješke. I to je dobar primjer na koji način možete odgovoriti na ruske dezinformacije i sajber prijetnje.

Mislim da moramo da govorimo, prilično jasno o tome da je Rusija prijetnja u bliskoj budućnosti prema Evropi, ne samo vojno, već i drugim sredstvima i da vidimo kako možemo djelovati zajedno prema tome.

Kada je riječ o Srbiji, veoma je važno da Srbija nastavi svoj put prema članstvu u EU. U potpunosti podržavamo reformski put Srbije, kada je riječ o vladavini prava, i demokratiji, ali takođe i po pitanju slobode medija i pravu na okupljanje. Ali mislim da svaka država kandidat na članstvo treba da se fokusira na svoj EU put, da bismo postigli ono što želimo sa proširenjem.

Antena M: Dakle Vi ne vidite potencijal za neku vrstu nestabilnosti u ovoj regiji u narednom periodu?

Rosenkranc: Vidim veliki rizik za sve evropske države sada. Naravno, imamo rat na našem kontinentu, znamo da ukoliko ne budemo reagovali snažno prema Putinu u Ukrajini, njegova ambicija se neće zaustaviti u Ukrajini. Zato nijesu samo lijepe riječi već zaista istina kada kažemo da se ukrajinski narod takođe bori za našu slobodu. Jer Putin se neće zaustaviti tamo, ako ga ne zaustavimo. Ali mi takođe imamo druge zajedničke prijetnje, i to se odnosi i za države zapadnog Balkana i za druge evropske države, sa drugim formama prijetnji od hibridnih, preko dezinformacija i tu moramo djelovati zajednički.

Tako da – da ja vidim velike prijenje i rizike na kojima ćemo morati da radimo skupa i zbog toga je neophodno da se ostane fokusirano na EU agendu, na vašim reformskim obavezama u Crnoj Gori jer proces proširenja tako funkcioniše. Ako uspjete da ispunite zahtjeve, moći ćete da se pridružite i zato je veoma važno za Crnu Goru i EU da ostanu na tom kursu.

Antena M: Samo još jedno pitanje, koje se tiče evropskih integracija zemlja kao što je Crna Gora. Dakle, mi smo vaš omiljeni kandidat za priključenje, jer smo mala država i relativno laka za menadžerisanje u slučaju potrebe kontrole bilo kakve štete. No,  imajući u vidu sve što se trenutno dešava, uključujući i to da EU unutar sebe ima problema sa recimo Mađarskom, pa i u određenoj mjeri Slovačkom - da li je korisno u ovim okolnostima ugurati Crnu Goru u EU, kada u svakom izvještaju koji stigne iz EU ili bilo kojeg tijela iz Brisela, vi imate svaki put zabilježeno da postoji zabrinutost zbog uočljivog ruskog malignog uticaja i narativa u ovoj zemlji. Ja bih dodala da to imate upravo u aktuelnoj vladi koja se retorički zalaže za EU integracije. Da li to može biti opasnost ili rizik?

Rosenkranc:  Ne bih da dajem previše tehnički odgovor, ali mislim da nova metodologija u procesu proširenja, stvara poptpuno novu strukturu u procesu ulaska, u kojoj je zaista naglasak stavljen na fundamentalne principe u vezi sa vladavinom prava, borbu protiv korupcije, pravosudnu reformu – i to je mnogo više naglašeno nego ranije i to je zaista važno za EU da se drži toga. Ali mora biti pristp utemljen na zaslugama po pitanju standarda, ali je takođe važno da sve države kandidati znaju da EU neće popustiti na ovim pitanjima, mora biti zasnovno na zaslugama, moraju biti stvarne reforme, mora biti istinske transformacije, kada je riječ o temljenim principima vladavine prava i demokratije, i borbe protiv korupcije. To ja vidim kao ključno što treba tražiti od zemlje kandidata da bi se priključila, da bismo bili sigurnu da kada nova članica uđe u EU – ona je zaista spremna i ona je zaista sprovela neophode reforme.

I takođe mislim da je sam proces tranzicije važan i da mora da uključi cijelo društvo da bi reforme bile istinske.

Kada je riječ o Rusiji, mi vidimo da Rusija pokušava da utiče na mnogo država, i država kandidata i postojećih članica EU i moramo da na to odgovorimo sa konkretnim mjerama, i to u ranoj fazi, u sistemu obrazovanja u efikasnom  odgovoru na dezinformacije. To je generalno problemcijele EU i moramo da radimo na tome skupa.

Antena M: Ali balkanske države su mnogo ranjivije upravo zbog nivoa demokratije, nego EU članice u kojima takođe vidimo posljedice tog utucaja?

Rosenkranc:  Zato mi je drago takođe, da smo uključili zemlje kandidate na mnogim od rasprava koje imamo u Evropskoj uniji. Jer za mene je veoma važno da kada razvijemo nove mehanizme i oruđa za borbu protiv takvog uticaja, da ne mislimo samo na sebe, već da takođe mislimo na zemlje kandidate, koji su možda čak i više ranjive na Rusiju, koja je prijetnja kada neka zemlja želi da se pridruži EU ili NATO-u i moramo osigurati da EU i zemlje kandidati mogu raditi skupa i djelovati na ruske pokušaje uticaja na ove procese.