Merkur, planeta najbliža Suncu, često je obavijen velom misterije. Ipak, uprkos njegovoj zagonetnoj prirodi, jedna stvar je sigurna – Merkur zapravo ne putuje unazad u svojoj orbiti, odnosno „retrogradno“, niti ima uticaj na život na Zemlji.
Ideja o Merkurovoj retrogradnosti, veoma popularna u astrologiji, zbog čega je postala česta tema svakodnevnih razgovora, sugeriše da komunikacija i putovanja postaju privremeno poremećeni, piše Mashable. Međutim, naučno gledano, ovaj fenomen je optička iluzija. Tokom retrogradnosti, Merkur izgleda kao da se kreće unazad na nebu – prosta varka percepcije.
Fizičar Tansu Dajlan sa Univerziteta u Vašingtonu, koji nadgleda teleskopska posmatranja koja sprovodi NASA, naglašava da ovo nije ni neobična ni rijetka pojava.
„Nema ničeg neobičnog u tome“, rekao je Dajlan za Mashable.
Retrogradno kretanje je uporedivo s efektom koji vidite kada pretičete automobil koji se kreće sporije na putu – izgleda kao da ide unazad. Ovo prividno kretanje nije retko; Merkurova retrogradnost dešava se tri do četiri puta godišnje.
Šta uzrokuje Merkurovu „retrogradnost“?
Planete, uključujući Merkur, generalno se kreću sa zapada na istok preko neba u odnosu na zvijezde. Drevni astronomi su ih zbog tog kretanja nekada nazivali „lutajućim zvijezdama“. Kada biste posmatrali Sunčev sistem odozgo, primijetili biste da planete orbitiraju oko Sunca u pravcu suprotnom od kazaljke na satu.
Prividna retrogradnost nastaje kada unutrašnja planeta (poput Merkura) prestigne spoljašnju planetu (poput Zemlje) u njihovim orbitama.
„To stvara iluziju kretanja unazad“, objašnjava Dajlan. Međutim, Merkur, koji orbitira oko Sunca brzinom većom od 160.000 kilometara na sat nikada zapravo ne mijenja svoj pravac, odnosno ne kreće se „retrogradno“.
Grafika koju koristi NASA objašnjava kako ovo funkcioniše, prikazujući kako poravnanje planeta ili njihovo prestizanje može uticati na prividno kretanje planete, a da se njena stvarna orbita ne promijeni.
Merkur – planeta misterija
Iako je Merkurova orbita predvidiva, sama planeta je jedna od najslabije istraženih u Sunčevom sistemu. Njegova blizina Suncu otežava posmatranje sa Zemlje.
„Može se vidjeti samo tokom kratkog perioda oko izlaska ili zalaska Sunca, uvijek nisko na horizontu“, napominje Evropska svemirska agencija (ESA).
Mogućnost dolaska do Merkura je takođe nešto što bi bilo veoma teško. Letjelice se suočavaju sa snažnom gravitacionom privlačnošću Sunca i ekstremnim temperaturama na planeti, koje mogu da otope olovo. Ove prepreke čine Merkur najmanje posjećenom planetom od unutrašnjih planeta.
Trenutno, misija BepiColombo, koja je lansirana u saradnji Evrope i Japana, postiže značajne rezultate prilikom preleta Merkura. Misija je dizajnirana da izdrži ekstremnu toplotu i zračenje, s ciljem otkrivanja novih tajni ove intrigantne planete.
Dakle, iako Merkurova retrogradnost može da izazove zanimljive razgovore i sadržajna tumačenja prava „čuda“ kada je riječ o ovoj maloj, najbržoj u našem sistemu i i dalje misterioznoj planeti ipak su u domenu onoga što pokazuje nauka.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR