Šoljica kafe sadži više antioksidanata od najzdravijeg soka od borovnice

Od kada je kafa počela da osvaja Evropljane, mudri ljudi preporučivali su umjerenost u konzumiranju.

Dejstvo crnog aromatičnog napitka bilo je potpuno očigledno, pa se pričalo da Volter (koji je pio mnogo kafe), upravo njoj može da zahvali za veličanstvenu jasnoću svojih djela.

Kofein je alkaloid sa mnogim dejstvima (recimo, „rastvara“ celulit) i, najvažnije, psihostimulant, ali koji ne stvara naviku i zavisnost.

Kod stalnih konzumenata se, ipak, stvara neka vrsta tolerancije, pa su efekti kofeina blaži nego kod onih koji samo povremeno piju kafu.

I ne samo kafu: kofeina ima i u napicima na bazi „kola“, u čaju i čokoladi.

Zdrava osoba, prema preporukama, ne bi trebalo da pređe dnevnu dozu od 300 miligrama kofeina, odnosno oko četiri miligrama po kilogramu težine.

Šoljica espresa, primera radi, sadrži između 40 i 80 miligrama kofeina, pa bi preporuka glasila - ne više od četiri na dan.

Ljudi koji pate od gastritisa ili imaju čir i druge probleme sa želudačnom kiselinom, pa i oni sa poremećenom funkcijom štitne žlijezde ili bubrega, trebalo bi, međutim, da izbjegavaju kofein.

Mnogi sastojci te supstance složenog hemijskog sastava mogu rđavo da utiču na njihove bolesti. Na spisku „kontraindikacija“ za kafu, nema problema sa pritiskom i kardiovaskularnim sistemom.

To je zato što istraživanja pokazuju da kod ljudi koji su navikli na kafu i redovno je piju ona uopšte ne dovodi do povećanja pritiska i ne utiče na srce i krvne sudove.

Na dejstvo kofeina moraju, međutim, da obrate pažnju stariji, pogotovo žene posle menopauze, jer kafa povećava gubitak kalcijuma.

Pored kalijuma i magnezijuma, kofein sadrži i mnoštvo bioaktivnih supstanci, među kojima je niz antioksidanata.

Šoljica kafe, tako, sadrži više antioksidanata od pune čaše najzdravijeg soka od borovnice.

Među sastojcima kofeina je i hlorogenska kiselina, koja sprječava apsorpciju glukoze u crijevima i tako snižava glikemiju.

To je izuzetno važan podatak za dijabetičare: njima kafa prija, ali moraju da vode računa o njenim efektima.

Istraživanja su pokazala da kafa ima čitav niz povoljnih dejstava: smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, podiže nivo pažnje i koncentraciju, podstiče varenje, olakšava disanje - što je naročito značajna pomoć astmatičarima.

Osim toga, suzbija osećaj gladi i podstiče „izvlačenje“ energije iz masnih naslaga, zbog čega je idealan pratilac dijeta za mršavljenje.

Kad smo kod jlepote, istraživanja su pokazala da je kofein, u obliku krema i šampona, efikasan protiv celulita i protiv opadanja kose. Popijena kafa, međutim, tu nema efekta jer suviše malo kafeina stiže do kože.

Što se tiče kafe kao sredstva za buđenje - ili protiv spavanja - istraživanja pokazuju da to zavisi od individualne osjetljivosti na kofein.

Mnogi prestaju da piju kafu već po podne, jer se boje da neće moći da spavaju. Drugi, pak, piju kafu i posle večere i to im ne smeta. Neka istraživanja pokazala su čak i da postoje genetske razlike u metabolizmu kofeina.

Dosta toga zavisi, naravno, i od načina pripreme kafe - zato je ovde za preporuku o „doziranju“ uzet mašinski spravljen espreso.

Velika je, naime, razlika u učinku u zavisnosti od toga kako je kafa napravljena i koliko je jaka.

Neka istraživanja pokazala su, na primjer, da turska kafa može čak i da poveća holesterol, jer njene prirodne masnoće ostaju u napitku.

Filter efikasno uklanja masnoće iz kafe, ali o tome koliku dozu kofeina dobija iz šoljice i koliko mu prija - to, kako izgleda, mora svako da procijeni sam.