Dječak slomio ćup star 3.500 godine: Muzej pozvao porodicu da gleda restauraciju

Dok je njen četvorogodišnji sin gledao drevne artefakte izraelskog muzeja, Ana Geler je na trenutak skrenula pogled. Tada se začula lomljava, rijedak ćup star 3.500 godina stajo je razbijen na podu a njen sin je stajao nad njim, užasnut.

„To je bila samo sekunda nepažnje“, rekla je Geler, majka troje dece iz grada Naharija na sjeveru Izraela. „I sljedeće što znam, to su zvuci praska iza mene“, dodala je.

Ćup iz bronzanog doba koju je njen sin Ariel Geler razbio prošle nedjelje, izložen je u Muzeju Heht u Haifi već 35 godina. Bio je to jedan od rijetkih artefakata takve veličine i iz tog perioda koji je još uvijek bio cio kada je otkriven. Vjerovatno se koristio za držanje vina ili ulja, a datira između 2200. i 1500. godine prije nove ere.

Ono što bi se moglo smatrati najgorom noćnom morom svakog roditelja postala je realnost, ali i prilika za nauk, pošto se porodica Geler vratila u muzej, koji je povezan sa Univerzitetom u Haifi u sjevernom Izraelu. Naime, mali Ariel došao je da pokloni muzeju sopstvenu glinenu vazu. Dočekalo ga je osoblje muzeja i kustosi – i bilo mu je oprošteno, piše CNN.

Otac porodice, Aleks Geler rekao je da je Ariel – najmlađe od troje djece – izuzetno radoznao i da mu je u trenutku kada je čuo lomljenje ćupa, prva misao bila – molim te, samo da to ne bude moje dijete.

„Neprijatno mi je“, rekla je Ana Geler, dodajući da je očajnički pokušavala da smiri sina nakon što se ćup razbio. „Rekao mi je da samo želio da vidi šta je unutra“, ispričala je.

Ćup je bio jedan od mnogih artefakata izloženih na otvorenom, dio ideje muzeja Heht da omogući posjetiocima da istražuju istoriju bez staklenih barijera, rekla je Inbal Rivlin, direktorka muzeja.

Rekla je da želi da iskoristi restauraciju kao obrazovnu priliku i da se pobrine da se Gelerovi – koji su prekinuli svoju početnu posjetu muzeju ubrzo nakon što je Ariel razbio ćup prošle nedjelje – osećaju dobrodošli da se vrate.

Roe Šafir, stručnjak za restauraciju u muzeju, rekao je da će popravke biti prilično jednostavne, jer su komadi bili iz jednog, kompletnog ćupa. Arheolozi se često suočavaju sa zastrašujućim zadatkom probiranja gomila krhotina iz više predmeta i pokušaja da ih spoje.

Šafir, koji je ponovo sastavljao ovaj ćup, rekao je da artefakti treba da ostanu dostupni javnosti, čak i ako se dogode nesreće, jer dodirivanje ovakvih predmeta može da inspiriše dublje interesovanje za istoriju i arheologiju.

„Sviđa mi se što ih ljudi dodiruju. Ne lomiti, ali dodirnuti stvari, je veoma važno“, rekao je.