Završili ste s obrokom, ali se obrok ne čini potpunim dok ne pojedete nešto slatko. Niste sigurni kako i zašto, ali vaš izbor je neki slatkiš.
Uživate u tome, radujete se tome, ali se u isto vrijeme osjećate pomalo u vlasništvu žudnje. Prilično ste sigurni da previše šećera nije u redu.
Kada se šećer metabolizuje, on aktivira centre nagrađivanja u našem mozgu, oslobađajući opioide i dopamin, i pruža nam zadovoljstvo, pomažući našem mozgu da bude motivisan da ponovi tu naviku.
Ovo je ugrađeni mehanizam preživljavanja koji nam pomaže da odaberemo slatko od gorkog, što je u mnogim slučajevima u divljini značilo sigurno u odnosu na toksično. Poželjeti slatko nakon obroka može biti iz raznih razloga.
Navika
Naš mozak je programiran da bude na autopilotu što je više moguće kako bi se spriječio nepotreban napor. Dio mozga odgovoran za aktivno donošenje odluka i složeno razmišljanje je prefrontalni korteks. Dio mozga odgovoran za navike su bazalni gangliji.
Kada je naš cerebralni korteks tokom dana opterećen tipičnom modernom kulturom i karijerama, bazalni gangliji preuzimaju vlast, a mi se oslanjamo na svoje navike kako bismo se odmorili od donošenja odluka. Ako imate praktičan pristup slatkišima u vašoj kući ili na radnom mjestu, vaši bazalni gangliji mogu vas jednostavno dovesti do tih lakih kalorija iznova i iznova.
Ne jedete dovoljno
Vaš hormon gladi, grelin, će vam dati do znanja ako niste pojeli dovoljno hrane. A kada vaš grelin nije utišan hormonom sitosti, slatkiši i hrana bogata kalorijama nakon večere postaju mnogo privlačniji, pogotovo ako već imate prekomjernu težinu ili gojaznost.
Prebrzo jedete
Kada završite s obrokom u roku od nekoliko minuta, upravo ste ograničili vlastito iskustvo užitka u jelu. Takođe ćete se osjećati gladnije nakon tog 10-minutnog obroka nego da vam je za isti obrok trebalo 30 minuta.
Većina onoga što kušamo zasniva se na našem čulu mirisa, a kada "udahnemo" hranu, ne uzimamo dovoljno vremena da udahnemo sve arome. To ograničava našu sposobnost da uživamo u hrani i uživamo u iskustvu jedenja.
Jedete previše ugljenih hidrata
Jednostavni ugljeni hidrati i oni s visokim glikemijskim indeksom i opterećenjem brzo se probavljaju i naglo povećavaju šećer u krvi, uzrokujući da gušterača ispumpa inzulin, što na kraju uzrokuje pad šećera u krvi.
Primjeri jednostavnih ugljenih hidrata uključuju hranu na bazi bijelog brašna, peciva, deserte, slatkiše, sokove. Neki ljudi su osjetljiviji na ove promjene šećera u krvi, posebno oni koji su predijabetičari ili dijabetičari, zbog čega se osjećate slabo, drhtavo, mučnino ili umorno. Ovo vas šalje u potragu za nečim, odnosno zaslađenom hranom, kako biste se u tom trenutku osjećali "bolje".
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR