„Церкваріум”: Srpski patrijarh od Rusa dobio premiju od 250.000 $

Piše: Vladimir Jovanović

Irinej Gavrilović, patrijarh srpski, primio je novčani podsticaj od Ruske pravoslavne crkve – tvrdi ukrajinski religiozni portal „Церкваріум”.

„U maju 2018. godine postao je u Moskvi laureat Međunarodnoga fonda jedinstva pravoslavnih naroda. Isplaćena mu je premija u visini od 250.000 američkih dolara. Odmah nakon toga, Irinej je dao nekoliko glasnih izjava protiv ukrajinske autokefalije”.

Irinej pisao Vartolomeju: Ako Ukrajina dobije tomos, strahuje da će se isto desiti i sa Crnom Gorom!

Irineju je 23. maja prošle godine u Moskvi zaista uručena nagrada Međunarodnoga fonda jedinstva pravoslavnih naroda (Международного фонда единства православных народов). Uz njega, nagradu je dobio i Viktor Zubkov, predśednik borda direktora „Газпромa”, specijalni izaslanik Vladimira Putina u Formu zemalja izvoznica gasa i bivši premijer Ruske Federacije.

U dostupnim izvorima, međutim, nema podataka da su tom prilikom Rusi iskeširali Irineja. Dio „Газпрома” je „Газпром нефть”, šćerka-firma koja sa 4 miliona eura finansira mozaičko uređenje kupole glavnoga hrama cjelokupne SPC – hrama Sv. Save na Vračaru. Putin je, tokom nedavne pośete Srbiji, skupa sa Irinejom i Aleksandrom Vučićem, obišao hram Sv. Save.

Portal „Церкваріум” juče anlizira odnose u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) u svijetlu nedavna intervjua episkopa zapadnoameričkoga Maksima Vasiljevića, koji je izazvao buru u vrhu Beogradske patrijaršije.

Maksim je uporedio autokefaliju Pravoslavne crkve Ukrajine sa, po njegovome viđenju, nekanonskim dobijanjem autokefalije Žičke arhiepiskopije – Srpske crkve, koju je navodno izdjejstvovao Rastko Nemanjić (Sveti Sava Srpski).

O tomosu, međutim, ne postoje pomeni u arhivi Vaseljenske patrijaršije, niti u vizantijskim ili onovremenim srpskim dokumentima – taj „svetosavski” tomos, ili njegov prijepis, niko nikada nije vidio.

Episkop Maksim iz SPC pravda Vartolomeja i tvrdi da je Sv. Sava nekanonski dobio navodni tomos

„Церкваріум” piše:

„Podržavamo poziciju vladike Maksima i pozdravljamo činjenicu da se u Srpskoj crkvi temeljno diskuskutuje o ‘ukrajinskome pitanju’, ali napominjemo da paralela između srpske i ukrajinske autokefalnosti nije precizna.

Zaista, u prvome slučaju, carigradski patrijarh je ignorisao jurisdikciju [Ohridske arhiepiskopije] koja je dominirala Srbijom. U ukrajinskome slučaju, carigradski patrijarh darivao je autokefaliju na svojoj kanonskoj teritoriji, koja je vraćena nakon ukidanja akta iz 1686. godine.

Drugim riječima, primanje autokefalije od strane Ukrajine se dogodilo na više kanonski način nego što je to bio slučaj sa Srbijom”.

„Iz naših izvora znamo da unutar SPC postoji prilično velika grupa vladika koji podržavaju Ukrajinu”, tvrdi „Церкваріум”. Osim patrijarha Irineja, ovaj portal samo još Irineja Bulovića, episkopa bačkoga, markira kao zadrtoga protivnika ukrajinske autokefalije. Interesantno, ne pominju mitropolita Amfilolhija Radovića.

Stavovi četrdesetak drugih vladika SPC o ukrajinskome pitanju zasad su nepoznati. Kao manje-više pouzdane se uzimaju informacije da neki od njih – poput dr Ignjatija Midića, episkopa požarevačko-braničevskoga i smederevskoga, profesora dogmatike – svakako podržavaju stavove Carigrada.

Arhijerejski sabor SPC, koji okuplja sve vladike SPC, zasijedao je početkom novembra. Tada se nije raspravljao o ukrajinskome piitanju, uprkos najavi Amfilohija, koji je za ruske medije kazao da je „ubijeđen da će jedno od glavnih tema sabora biti i pitanje ‘Ukrajinske crkve’, kao i odgovor sabora na radnje Carigrada”.

Sabor SPC u Beogradu: Objavljeno saopštenje o Kosovu, izostala konkretna podrška Rusima u sukobu sa Carigradom?

Na drugoj strani, iako nije pozdravila darivanje tomosa o autokefaliji Ukrajinskoj crkvi od strane Vaseljenske patrijaršije, koji je uručen 6. januara u Carigradu, SPC nije zvanično ni podržala Rusku crkvu u njezinoj odluci da raskine liturgijsko jedinstvo sa Carigradom. To, de facto i de iure, znači da je SPC, ostavši u jedinstvu sa Carigradom, od 6. januara takođe i u liturgijskome jedinstvu sa „ukrajinskim raskolnicima”.