Kako biramo direktore škola?

Piše: Slobodan Backović

Istraživanja o tome koji faktori utiču na postignuća učenika pokazuju da pored efektivnosti nastavnika, veliki uticaj imaju školski ambijent i rukovođenje školom.

U dokumentu Zavoda za školstvo „Kako provjeriti kvalitet upravljanja i rukovođenja školom?“ o značaju rukovođenje školom i šta se očekuje od rukovodioca škola se navodi: „Rukovodioci vaspitno-obrazovnih ustanova imaju veliki uticaj i odgovornost za realizaciju i rezultat cjelokupnog vaspitno-obrazovnog procesa.

Mogu biti podsticaj, ali i kočnica u radu ustanove, jer od njihovih sposobnosti i umijeća rukovođenja zavise rezultati rada ustanove. Od kvaliteta rukovođenja vaspitno-obrazovnom ustanovom zavisi kvalitet procesa nastave i učenja, motivisanost nastavnog osoblja, etos, kao i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika.“
Kako se biraju rukovodioci obrazovnih ustanova u EU, kako kod nas u Crnoj Gori?

Izbori direktora škola u zemljama EU regulisani su posebnim ili zakonima o zapošljavanju. Direktori škola se biraju u dominantno javnoj proceduri preko javnog konkursa, u nekim zemljama izbor se temelji na rezultatima javnih testiranja kandidata.

Objavljivanje konkursa i izbor direktora su u nadležnosti škole, ponekad u saradnji sa lokalnom zajednicom, dok se javne liste kandidata za izbor direktora koriste samo u Njemačkoj, Grčkoj, Kipru i Luksemburgu. Samo u Luksemburgu Ministarstvo raspisuje konkurs za izbor direktora, ministar predlaže kandidata za izbor direktora, a direktora bira vladin savjet. U skoro svim zemljama u izbornu proceduru su uključene škole, tj. školski savjeti, odbori, vijeća.

Kandidati za direktore treba da imaju najmanje tri do pet godina nastavničkog iskustva. Izuzetak su: Švedska, Holandija, Latvija, Norveška i Belgija (Flamanska zajednica) gdje nije potrebno profesionalno nastavničko iskustvo.

U nekim zemljama pored nastavničkog potrebno je i iskustvo iz školske administracije. Kandidati moraju imati obuku za direktorski posao ili je moraju proći poslije izbora. U 23 zemlje ili regije EU direktori se trajno usavršavaju, jedna trećina direktora mijenja u školi odsutne nastavnika. U većini zemalja direktori su odgovorni za vrednovanje nastavnika, za razvojni plan i plan usavršavanja nastavnika, za zapošljavanje specijalista za inkluziju, psihologa, logopeda itd.

U Švedskoj, Njemačkoj, Albaniji, Estoniji i Finskoj mandat direktora je neograničen, u Makedoniji i Portugalu direktor ima dva mandata (kao kod nas), dok je u ostalim evropskim zemljama broj mandata neograničen.

U Crnoj Gori direktor javne ustanove-škole bira se na osnovu javnog konkursa i podnesenog programa razvoja javne ustanove. Konkurs za izbor direktora raspisuje Školski odbor. Izbor direktora je centralizovan, tako da direktora javne ustanove bira i razrješava ministar (jedini smo u Evropi). Kandidat za direktora treba da ima pet godina radnog iskustva u odgovrajućoj oblasti obrazovanja. Opštim zakonom o obrazovanju i vaspitanju direktoru je propisano petnaest radnih zadataka.

Prije poslednjih promjena Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju 2017. godine tim Evropske komisije za procjenu korupcije u posebno osjetljivim oblastima, preporučila je za obrazovanje (preporuka 6(a)): „Procedure za imenovanje direktora škola treba da budu transparentnije. Naime, intervju treba uvijek da bude dio procesa i panel treba da obuhvati eksterne članove koji nijesu iz Ministarstva prosvjete, kao što su iskusni direktori drugih škola i roditelji iz škole u kojoj će biti imenovan novi direktor.”

Ova preporuka je bila povod da se u Opšti zakon doda stav: „U postupku izbora direktora javne ustanove ministar obrazuje tročlanu komisiju koja sa kandidatima koji ispunjavaju propisane uslove obavlja usmeni intervju i razmatra priložene programe razvoja ustanove i o tome dostavlja izvještaj ministru.“ Da li neko očekuje da će ministar izabrati komisiju koja će mu predložiti neželjenog kandidata?

U suštini i pored ove promjene izbor direktora je ostao netransparentan, plan razvoja škole koji podnose kandidati su za javnost tajna, tajna je i komisija koja intervjuiše kandidate, tajna je i prijedlog komisije ministru i na osnovu čega predlažu nekog da bude direktor škole.

Tako da preporuka Evropske komisije: „intervju treba uvijek da bude dio procesa i panel treba da obuhvati eksterne članove koji nijesu iz Ministarstva prosvjete, kao što su iskusni direktori drugih škola i roditelji iz škole u kojoj će biti imenovan novi direktor“ nije ispoštovana. Nije ispoštovana ni praksa evropskih zemalja o dominantno transparentnoj proceduri izbora direktora škola.

A, 2017. portparolka Ministarstva je obećala: “Izvještaj komisije će biti dostupan javnosti. Cijenimo da je ovo rješenje kvalitetno jer vodi računa o potrebi eksterne kontrole rada direktora sa nivoa Ministarstva kao krovne institucije, a istovremeno uvažava potrebu za dodatnim mehanizmom kontrole izbora direktora.”

Pretpostavka je da komisije koje intervjuišu kandidate za direktore škola ministar bira iz zaposlenih u Ministarstvu. Poznato je da u Ministarstvu sada radi veliki broj ljudi koji nemaju nastavničkog iskustva ili administrativnog prosvjetnog iskustva, tako da su članovi komisija za intervjue vjerovatno i takvi koji su bez bez prosvjetnog iskustva. Dakle, može li se desiti da kandidata za direktora škole ocjenjuju i predlažu za izbor i oni koji su bili u školi samo onda kada su se školovali?

Preporuka za prosvjetne vlasti bi bila: da procedura za izbor direktora škola bude javna i transparetna, da izbor direktora bude decentralizovan (školski odbori) i da kriterijumi za izbor budu usklađeni sa evropskim.

Naša specifičnost je da su uslovi za izbor direktora različiti za predškolsko, osnovni i srednje obrazovanje, tako da direktor srednje škole u nekim slučajevima ne bi mogao da bude direktor osnovne škole ili vrtića i obratno.

Potrebno je za direktore obezbijediti potpunu mobilnost između škola i nivoa obrazovanja, rukovođenja i nastave.