Piše: Prof. dr Slobodan Backović, akademik CANU i bivši ministar obrazovanja u Vladi CG
Evropska praksa ne poznaje vanredne učenike kakvi postoje u našem obrazovnom sistemu. Na pitanje jednom stranom ekspertu kako su oni riješili pitanje vanrednih učenika u njihovom obrazovnom sistemu, nije znao odgovor jer kod njih ne postoje vanredni učenici.
Mlada osoba, starija od 15 godina, je učenik ili nije učenik. Evropski sistemi obrazovanja mlade u srednjem formalnom obrazovanju prepoznaju samo učenike, nema vanrednih. Vanredni učenici ostali su da postoje u obrazovnim sistemima bivših jugoslovenskih republika. Naši vanredni učenici su oni koji su zbog nekog razloga napustili srednjoškolski formalni obrazovni istem, nijesu htjeli da uče, nijesu mogli da dostignu potrebne ishode ili zbog nekog drugog razloga.
Takvih je u EU u prosjeku 12,5%. Oni se u evropskim zemljama obrazuju kao odrasli, a obrazovanje odraslih tretira se posebnim zakonima. Ovim mladim ljudima se u evropskim zemljama obezbjeđuje mogućnost obučavanja i učenja kod licenciranih ustanova i kompanija. Bez obzira kako su stekli znanje oni mogu kod odgovarajućih institucija dobiti sertifikat o znanju i osposobljenosti za određeni nivo zanimanja. Ovdje ističem da ne dobijaju diplomu, nego sertifikat. Kod institucija koja obučava za rad ne može se polagati ispit za dobijanje sertifikata o osposobljenosi za rad.
Po uzoru na evropsku praksu vanredni učenici su u našem obrazovnom sistemu prestali da postoje po zakonima iz 2007, da bi se 2010. izmjenama zakona iz nejasnih razloga ponovo vratili u obrazovni sistem. U formalnom obrazovnom sistemu imamo učenike koji se vanredno obrazuju?? Tako da u visokom školstvu sada nemamo vanrednih studenata ali u srednjim školama imamo vanredne učenike.
Tim Zakonom iz 2010. je predviđeno da vanredni učenici upisuju godinu i obavezni su da pohađaju pripremnu nastavu najmanje 30% broja časova za dati predmet u nastavnoj godini.
Praksa pokazuje da su vanredni učenici u prosjeku 8% od ukupnog broja srednjoškolaca. Oko 10% vanrednih učenika su učenici gimnazije, ostali su učenici srednjih stručnih škola. Za vanredno školovanje je karakteristična visoka prolaznost na ispitima, u prosjeku iznad 90%. Dakle mladi koji su napustili redovno učenje, veoma uspješno polažu ispite kao vanredni? Činjenica da osoba koja nije mogla da završi školsku godinu redovno pohađajući nastavu, a završava je kao vanredan učenik uz pripremnu nastavu, obesmišljava formalni sistem obrazovanja. Kao rezultat dobijamo mlade sa „diplomom“ bez znanja i odgovarajuće osposobljenosti za neko zanimanje. Jedan od razloga visoke prolaznosti na ispitima može biti to što kandidat plaća status varednog učenika i polaganje ispita, pa se ispiti polažu bez odgovarajućeg nivoa znanja ili plaćanjem se dobija nešto što nije zasluženo.
Nepoznato je da li je iko provjeravao da li se za vanredne učenike organizuje pripremna nastava (čemu ona služi?) i da li je oni pohađaju. Da li je neko provjerio da li učenici koji se ispisuju iz škole na polugodištu i postaju vanredni učenici u januaru, u junu polože ispite te godinu koju su napustili i redovno nastave školovanje u sljedećem razredu? Zakon predviđa da vanredni učenik u toku školske godine može završiti samo jedan razred. Da li ima slučajeva da se u toku školske godine završavaju dva razreda?
Za uvođenje evropske prakse za mlade koji su prestali da budu učenici u formalnom sistemu obrazovanje treba primijeniti Zakon o obrazovanju odrasli, a za realizaciju mogu biti odgovorni Centar za stručno obrazovanje, Ispitni centar i Zavod za školstvo. Neophodna je saradnja sa Ministarstvom rada, Privrednom komorom, Zavodom za zapošljavanje i Udruženjem poslodavaca koju smo, nažalost, institucionalno izgubili promjenama zakona 2010. kada je Centar za stručno promijenio status i postao javna ustanova, a Savjet za stručno obrazovanje i Savjet za obrazovanje odraslih ukinuti.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR