„Видовдан”: Amfilohije pismom odigrao „dupli pas” sa Vartolomejem, želi da od SPC odvoji crkvu u Crnoj Gori

Izvor: Vidovdan

Postavio/la: Antena M

Reč patrijarha Vartolomeja i kada nešto tačno tvrdi, danas nema raniju težinu. Njegova reč u pravoslavnom svetu je posle nekanonskog upada na teritoriju Moskovske patrijaršije u Ukrajini, izgubila puno od svog kredibiliteta. Nedavno je isti patrijarh Vartolomej u Ukrajini priznavao samo kanonsku i autonomnu UPC Moskovske patrijaršije, a ukrajinske raskolnike nazivao samozvancima i anatemisanim licima. Danas isti Patrijarh priča potpuno suprotne priče pa anatemisane ukrajinske raskolnike sa ljubavlju grli i prihvata kao svoje, dok kanonsku Crkvu u Ukrajini otvoreno goni preko njegovih pulena iz Kijeva – tvrdi srpski portal „Видовдан”.

U tekstu „Spinovano pismo sa Fanara i Cetinjski autonomaši: Kako se jeftinim trikom pokušava zamaskirati prava namera” analizira se nedavno Vartolomejevo pismo objavljeno od strane Mitropolije crnogorsko-primorske SPC. U potpisu teksta je „Екипа Видовдана”. Portal „Видовдан” blizak je Irineju Buloviću, episkopu bačkom, koji se smatra glavnim „ruskim čovjekom” u Patrijaršiji SPC.

***
„Ono što na početku oštrom pogledu odmah upada u oči je to da je tekst fanarskog pisma po sadržaju u potpunosti naručen od crkvenoautonomaških i crnogorstvujućih krugova sa Cetinja. Onih autonomaških i crnogorstvujuščih krugova koji su skoro do nepristajanja alergični na bilo koje pominjanje srpstva u pitanju Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, što isti nazivaju zmijskim otrovom etnofiletizma, ali koji su istovremeno oduševljeni na nametanje crnogorstva u isto to pitanje, sa licemernim obrazloženjem da to onda već i nije etnofiletizam već mudrost preživljavanja u teškim okolnostima.

Nacionalni kriterijum, koji inače nikako ne bi smeo biti prvenstvujući u Crkvi Hristovoj, njima je dakle odbojan samo ako se srbuje, ali im je u isto vreme mio i drag, ako se crnogorstvuje. Zato je tekst pisma patrijarha Vartolomeja u startu toliko providan i amaterski naručen.

Naručen upravo iz onih razloga koji mnogi u SPC u poslednje vreme vide kao dugoročno pripremanje terena za neko buduće traženje autonomije Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, na čelu sa vazda autonomije gladnim mitropolitom Amfilohijem kao arhiepiskopom. Sve to u suštini jeste samo prozirni, dodatni, organizovani i orkestrirani pritisak na patrijarha Irineja, Sveti Sinod i Sabor episkopa SPC da se u, po crnogorske autonomaše sa Cetinja, nekom povoljnom trenutku budućnosti, izađe u susret nedosanjanim i pustim crnogorskim i vlastoljubivim snovima cetinjskog vladike Amfilohija i njegovih popovsko-prorežimskih savetnika sa Cetinja i Podgorice. U orkestar ove davno prozrene guslarsko-plemenske propagande sa Cetinja, ovoga je puta na žalost uvučen čak i sam Vaseljenski Patrijarh.

Pre svega, u SPC u Crnoj Gori ne postoji ‘Sveštena Mitropolija Crnogorska’ o kojoj po narudžbi piše i izmišlja patrijarh Vartolomej, već Sveštena Mitropolija Crnogorsko-primorska. Negacija kanonske i svepravoslavne titule Mitropolije crnogorsko-primorske na žalost nije originalno fanarska već cetinjska, jer u pismu navedena i potpuno izmišljena ‘Sveštena Mitropolija Crnogorska’, postoji uglavnom u usmenim medijskim nastupima crnogorstvujućeg mitropolita Amfilohija koji svesno, namerno i suprotno Ustavu SPC, sebe u usmenim javnim nastupima najčešće tituliše samo kao ‘Mitropolit Crnogorski’, izbacujući reč ‘primorski’. Takvo titulisanje Mitropolije sa Cetinja nije u skladu ni sa ranijim ispravnim titulisanjima koje je patrijarh Vartolomej koristio kada je pisao pisma oko Pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Dokaz naručenosti Vartolomejevog pisma na prvom mestu jeste upravo to duvanje u crnogorske, autonomaške, nacionalne i državne diple kao i izbegavanje korišćenja kanonskog nazvanja Mitropolije propisanog Ustavom SPC. Nazvanja koje je Vartolomej ranije vrlo tačno i precizno koristio za Mitrolpoliju crnogorsko-primorsku a koju je sada po narudžbi sa Cetinja naprasno počeo da ‘zaboravlja’ i skraćuje za reč – primorska. Ovo ne demistifikuje toliko naručenog pisca sa Fanara koliko razobličava uporne ponavljače i očigledne tajne naručioce takve crkveno protivustavne formulacije sa Cetinja. Čak i red reči u naručenom pismu sa Fanara, pri titulisanju određene Crkve, potpuno je amfilohijevski a tekst je toliko pun providno naručenih spinova da se ruka mitropolita Amfilohija vidi u skoro svakom slovu napisanog pisma.

Na primer, čist je amfilohijesvko-autonomaški spin ali i njegov izuzetno tragikomični promašaj da Carigrad u Crnoj Gori kao ‘jedinu kanonsku pravoslavnu jurisdikciju prepoznaje onu pod nadležnošću Visokopreosvećenog mitropolita crnogorskog Amfilohija’. Koliko znaju iole obavešteniji pravoslavni hrišćani čak i u džunglama Afrike, Visokopreosvećeni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je nadležni arhijerej samo južnog dela Crne Gore i samo tu on ima pravoslavnu, kanonsku i nadležnu jurisdikciju. Ostali i veći deo Crne Gore nije pod njegovom nadležnošću, kako sam sebi preko Fanara autonomaški namešta davno pročitani mitropolit Amfilohije. Taj veći deo Crne Gore je pod jurisdikcijom trojice drugih pravoslavnih, kanonskih i nadležnih episkopa: budimljansko-nikšićkog Joanikija, mileševskog Atanasija i zahumsko-hercegovačkog i primorskog Dimitrija. Patrijarh Vartolomej se providno i po narudžbi sa Cetinja i ovde napravio neinformisan a Mitropolija sa Cetinja je hitro i bez ikakve ispravke objavila naručenu fanarsku neistinu i besmislicu, predstavljajući celo pismo kao neki veliki trijumf. Ali samo pirovi trijumf besmisla plemenske i nezrele crnogorštine.

Svakako, jasno je da se radi o naručenoj šlager autonomaškoj pesmi sa Cetinja u vrlo amaterskoj izvedbi Fanara. Takvom besmislenom podvalom i neistinom u pismu sa Fanara, demistifikovali su se i Cetinje i Fanar, i naručioc i pošiljaoc pisma. Na taj način javno su i pismeno potvrđene sve višegodišnje osnovane sumnje za autonomaške pretenzije mitropolita Amfilohija kao i autonomaške želje njegovih pojedinih neznavenih milogorskih savetnika u svešteničkoj mantiji. Sve u cilju da stvore neku autonomnu Crkvu u Crnoj Gori labavo vezanu za Beograd i da mitropolit Amfilohije konačno postane poglavar neke, makar autonomne, Mitropolije Crnogorske. Ovog puta pod firmom i lošom maskom brige za ustrojstvo Crkve kao i zaštitu njene zaista ugrožene imovine.

Posebno je ispod svakog ljudskog, crkvenog i naučnog dostojanstva to nipodaštavanje ostalih kanonskih episkopa i kanonskih eparhija SPC u Crnoj Gori, koje patrijarh Vartolomej u tom delu pisma uopšte nije ni pomenuo. Za Fanar kao da odjednom i ne postoje episkop Joanikije, episkop Atanasije i episkop Dimitrije, iako njih trojica drže više od 60 procenata kanonske teritorije SPC u Crnoj Gori. Carigrad njih, po providnom spinu ‘želja i čestitki’ sa Cetinja uopšte i ne spominje ali zato već prepoznaje neku naručenu, nepostojeću i mitropolitom Amfilohijem nedosanjanu jedinstvenu (?!) (čitaj autonomnu) kanonsku pravoslavnu jurisdikciju. Jurisdikciju pod nadležnošću jedinstvenog (?!) poglavara te nedosanjane i zamišljene autonomne crkvene teritorije, na čelu sa jedinstvenim crnogorstvujućim medijskim manipulatorom svojim i tuđim titulama – mitropolitom Amfilohijem. Takav nebivali amaterizam u objavljivanju nečijih jeftinih autonomaških namera i priliči današnjem neopapističkom Fanaru, kao i lošim savetnicima među sveštenstvom koje okružuje već ostarelog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Tek je notorna neistina i tragikomičan autonomaški spin kad Vaseljenski Patrijarh izjavi da je jedinstveni tamošnji kanonski jerarh naš brat Amfilohije. Da li se smejati ili plakati, posle ovakve laži i jeftinog spina? Zar taj dupli autonomaški pritisak na patrijarha Irineja i Sabor SPC, taj neuspeli dupli spin pas Fanar-Cetinje, dečki iz Vartolomejevog i Amfilohijevog okruženja nisu umeli odigrati iole mentalno uračunljivije? Koliko ti ljudi samo trebaju biti neobično antitalentovani za spinovanje pa da se samo jednim kratkim pismom tako nedvosmisleno ofiraju. Da šapnu patrijarhu Vartolomeju ideju da ovaj preskoči cela tri kanonska episkopa, glavom i bradom, a da u prvi plan izbaci nedosanjanog arhiepiskopa neke zamišljene autonomne Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i njegovog školskog drugara iz Italije, mitropolita Amfilohija. Ne treba veće potvrde o tajnom, pa potom javnom, i sada već sinhronizovanom, ali istovremeno i amaterskom fanarsko-cetinjskom konstantnom pritisku na patrijarha Irineja i Sabor SPC da se Amfilohiju jednog dana izađe u susret za željenu mu autonomnu Crkvu.

Prolupalim Amfilohijevim savetnicima sa Cetinja i određenim podgoričkim sveštenim prijateljima don Mila Đukanovića, i ne treba veća blamaža od ove. Tolika količina neinteligencije i jeste svojstvena sitnim došaptačima škaljarsko-kavačke plemenske svesti. Toliko su se jadni spetljali u priči sa Fanarom i toliko providno ispinovali celu stvar, da je to prava tragikomedija.

U naručenom pismu sa Fanara ni ovoga puta nije preskočeno da se ponizi SPC kao i ostali deo Pravoslavlja jer je Patrijarh Vartolomej ponovo pokazao svoje neskrivene neopapističke namere da sam prekraja nečije arhijerejske titule i kanonska nazvanja celih teritorija. Mada po narudžbi ali opet neopapistički. I slepcima je jasno da je sve to odrađeno u dogovoru sa mitropolitom Amfilohijem koji i sam već godinama i sa uživanjem svesno i namerno prekraja svoje i tuđe titule kako mu se ‘autonomno’ ćefne. Međutim, ovoga puta sve je izvedeno u posebno velepacerskom duhu. Carigradski patrijarh Vartolomej je u svom naručenom pismu takođe, dodatno i javno, kroz formulaciju naš ljubljeni narod Crne Gore samo još jednom pokazao svoje konstantne neopapističke težnje da sve pravoslavce u svetu smatra svojim stadom, koji su bez njega, po njegovoj naopakoj fanraskoj eklisiologiji, izgubljene ovce bez pastira. Međutim, od kada je to za Vartolomeja verni narod u Crnoj Gori postao preko noći ‘naš ljubljeni narod’, to verovatno zna samo Patrijarh Vartolomej sam.

Posle ovako loše izvedene spin akcije i katastrofalno odigranog providnog duplog pasa Fanar-Cetinje, sve je jasnije i zašto je mitropolit Amfilohije na poslednjem Saboru SPC tako zdušno branio američkog čoveka u SPC, povremenog darvinistu, konstantnog fanariotu i hoću-neću hulitelja Svetog Save i kanoničnosti njegove autokefalije, episkopa Maksima.

Episkop Maksim iz SPC pravda Vartolomeja i tvrdi da je Sv. Sava nekanonski dobio navodni tomos

Tako su se karte po promislu Božijem jasno poslagale, da jasnije ne može biti. Želimo posle svega na kraju poručiti i pojedinim svešteničkim krugovima sa Cetinja i pojedinim sveštenim prijateljima don Mila iz Podgorice – oci, džabe ste krečili i džabe spinovali. Ne pomaže vam u vađenju iz crnogorstvujućeg plemenskog blata u koje ste upali, ni fanarski neopapizam, ni crnogorsko lukavo podmetanje kukavičijih jaja na tuđe adrese, ni nedosanjani mitropolitov san o autonomiji neke već zamišljene i džabe podmetnute ‘Mitropolije Crnogorske’. San ostaje san. Tako blizu, a tako daleko…”