Elem, Peticija 88 raznobojnih i multinacionalnih ličnosti, među kojima se našla i moja malenkost, izazvala je poveliku furtutmu u ovdašnjoj javnosti, koja je i sama po sebi jedna velika furtutma Iz nekih razloga, prozvanim se osetio i Vrhovni Vučić, pa je pojurio na RTS, iako u peticiji nije „prozvan“, niti je bilo razloga da bude jer u inkriminisano zamešateljstvo – osim možda emocionalno – vaistinu nije umešan.
Piše: Svetislav Basara
Može o Vrhovnom misliti ko šta hoće, ali držim da mu je (za razliku od povelikog dela opozicije) došlo iz dupeta u glavu da se velikosrpski hegemonizam i avanturizam najviše olupa o glavu upravo Srbiji.
OVO što „nikad ovako nije bilo“ – ovaj raspad svih vrednosti, svih sistema, ova nemogućnost da Srbi žive u kakvom takvom miru sa samima sobom, kamo li sa drugima – posledica je niza pokušaja (poslednji još dobro pamtimo, hm, da li pamtimo) da se Srbija, koja nije u stanju da kontroliše Marakanu, proširi do granice Karlobag, Ogulin, itd.
Evo, polako ističe prva četvrtina XXI veka a Srbi nikako većinski da utuve neke bitne stvari: 1. da prisustvo Srba na nekoj teritoriji ne znači da je ta teritorija „srpska“, 2. da vlasništvo SPC nad „verskim objektima“ – iliti svetinjama – još manje znači da zemljište na kojoj se objekat nalazi treba da pripadne glavnom SPC-ovom sponzoru (i uništitelju) Republici Srbiji.
Osim u čemernoj mašti srpskih istorioklepaca i sprovodilaca njihovih sklepotina u delo, nacionalno vlasništvo ne postoji, a „istorijsko pravo“ – rođeni brat prava na zapošljavanje – postoji samo ako iza njega stoji potreban (poveliki) broj tenkovskih divizija.
Sva prava ovog sveta – uključujući (na papiru) i Srpsko – poznaju samo tri vrste vlasništva – državno vlasništvo, vlasništvo tzv. pravnih i vlasništvo tzv. fizičkih lica.
Ima, međutim, u Beogradu (a i šire) poprilično dilbera koji se ne mire sa činjenicom da je Crna Gora obnovila svoju državnost i istovremeno tim činom prisilila Srbiju da posle gotovo 100 godina ponovo i sama postane suverena, međunarodno priznata država.
Gorepomenuti dilberi zabludno misle, kao što su oduvek mislili, da se unošenjem duha razdora i stvaranjem meteža može stvoriti ambijent za stvaranje njihovog vlažnog sna – Velike Srbije – što je bilo apsurdno i kad je bilo savremeno, jer se države, makar bila i male, stvaraju jačanjem duha zakona.
Sledstveno bi Srbi i Crnogorci, Srbija, Crna Gora i SPC sve nedoumice i sva razmimoilaženja, a ima ih poprilično, trebalo da rešavaju za pregovaračkim stolom i pred sudom, a ne na Žutim Gredama jer je više nego očigledno da su u aktuelni metež upleteni prsti jedne sile, mnogo moćnije od kitajgorodskih prdonja, kojoj crnogorska nezavisnost još manje odgovara nego Kitaj građanima.
Čini mi se da je to jasno i Amfilohiju, pa je savladao ambivalenciju i ogradio se od meteža. A vi sad zamislite kako bi „ovo nikad ovako nije bilo“ bilo da se ponovi ono što je pre tridesetak godina bilo. Ne ponovilo se.
CG1
Svaka čast gospodine Basara,no srbi će vas se odreći,i proglasiti vas za Montenegrina, ali NIŠTA ne možete izgubiti. Vučić je pokazao ko je i kakav je."Sada će srbe pomagati 10 puta više,i to javno", za šta ih je pomagao tajno,neka to kaže,ali opet laži,pa laži. To je vučić,glumac,ali lošš!
Marko
U potpunosti Sam saglasan sa stavom Vojvodine. Srbija je posvadjana sa svakim u okruzenju. Posvadjana sa sobom . CG je morala kad tad da dodje na red. Ali prevarice se. TVRD JE ORAH VOCKA CUDNOVATA.
Vojvodina
Poštovanje za smelost, hrabrost, verujte mi na reč nije lako u Srbiji zauzeti stav i javno ga izneti ako se suprotstavlja velikosrpskoj ideji. Mada ovaj tekst ćete teško naći na srpskim portalima.