Nikčević: Crtica o jednom ništa koje bardove montenegristike reciklira u toaletni papir

Za Antenu M piše: Milorad Nikčević 

Korona virus, kao i svaki neželjeni i nenadni gost, istakao je kod svih nas neke bitne osobine manje ili više vidne prije korone. Neki su neodgovorni i prema sebi i prema drugima, pa se ponašaju kao i inače – neodgovorno ili još neodgovornije. Neki su sebični, pa gomilaju zalihe bez obzira na upozorenja – ne misleći hoće li dostati onima koji u prodavnicu uđu poslije njih. Neki su duhoviti pa dośetkama relaksiraju napetu stvarnost. (Nekoliko takvih duhovitih poruka izdvojila je i Antena M, a mnoge od njih kruže širom regiona.)

Neki pak imaju svojstvo da plutaju po površini pa ne tonu ni u ovakvim situacijama. Koliko ih god dobronamjerna okolina pokušava gurnuti ispod površine da bi ih spasila njihove zle pameti, ta pamet mora da pluta. Nije riječ o onoj narodnoj: Gurni tikvu u vodu, ona ispliva. Ovo što pliva ne ide ni u poslovice ni u izreke. A to nešto pliva svakodnevno po facebook vodama.

To nešto nije ono što mislite da je. To je nešto saradnik u nastavi na Univerzitetu Crne Gore. To je nešto stipendistkinja Ministarstva nauke za izvrsnost. To nešto nije zaslužilo ni da se imenuje. Nije to nešto zaslužilo da mu se posveti ni ovoliko prostora. To nešto ima opsesivnu mržnju prema montenegristici, prema Fakultetu za crnogorski jezik i književnost, pa to nešto ne propušta nijednu priliku da iskaže svoj nezdravi odnos prema struci kojoj tobože pripada. Neka svojom najnovijom fb postavom to nešto predstavi sebe:

Kažem – to nešto ne zaslužuje ni ovoliko prostora. Ali to ništa u ovoj zemlji obrazuje studente, dobija stipendije, vodi festivale. To ništa zaslužuje pomena samo kao fenomen. Hoće li se ko od nadležnih univerzitetskih vlasti – kad prođe korona – pozabaviti tim fenomenom pitanje je na čiji smo odgovor manje spremni no na odgovor korona virusu.

Znamo da joj ćaća nije Borhes; ne znamo je li ga i čitao. Ali da je kod njega bilo išta borhesovsko, skrio bi to svoje ništa od očiju javnosti – makar dok mu teče mandat direktora nacionalne biblioteke. Teško je zamisliti da je plod životnoga rada osobe koja danas upravlja crnogorskom nacionalnom bibliotekom jedno ništa koje bardove montenegristike reciklira u toaletni papir.

Ako pak prosvjetne i univerzitetske vlasti nekad odluče baviti se ovim fenomenom, evo im nekoliko izdanja FCJK koje nedotično ništa predlaže za toaletnu upotrebu:

Istorija crnogorske književnosti od početaka pismenosti do 1918.Novaka Kilibarde, Radoslava Rotkovića i Milorada Nikčevića (u tri toma); petotomna Bibliografija Njegoš; Povijest svjetske književnosti Milivoja Solara; Teorija književnosti i Rječnik književnoga nazivlja Milivoja Solara;Studije iz filozofije jezika Milenka A. Perovića; Studije i ogledi iz montenegristike Radoja Radojevića;Mladi Njegoš Vojislava P. Nikčevića; Dijalektologija crnogorskoga jezika Adnana Čirgića; Razvoj pismenosti u Crnoj Gori Božidara Šekularca;Crnogorska literatura i tradicija Danila Radojevića; Crnogorske onomastičke studije Vukića Pulevića; Komentari Luče mikrokozma, Gorskoga vijenca i Lažnoga cara Šćepana Malog; međunarodni naučni časopis Lingua Montenegrina; Internetska lingvistika Dejvida Kristala; Istorija crnogorske književnosti za đecu i omladinu Sofije Kalezić; Izabrani filološki radovi Stjepana Damjanovića; Leksikon albanskih lingvista Artana Hadžija i Tefa Topalija; Popa Dukljanina Sclavorum Regnum (prir. Danilo Radojević); Psihoanaliza i književnost: teorija i praksa (prir. Žarko Martinović); Marksizam i književna kritika Terija Igltona; Pet paradoksa modernosti Antoana Kompanjona...