Raspeće Vukašinovo

Piše: Ognjen Radonjić

Stvari se dramatično ubrzavaju. Građani su, čini mi se, prilično razložni. Sa druge strane, histerija je zahvatila vlast, ali i njihov Krizni štab. Jučerašnja KZN Kriznog štaba od čitavih četiri minuta bi se mogla svesti pod nipodaštavajuće i drsko obraćanje građanima, širenje panike i pripremu za celodnevni policijski čas. Potom su korisnici MTS-a oko 22 sata dobili od istog štaba SMS u kojem se mole da se primire jer nam u suprotnom slede španski i italijanski scenario – uspavanka za laku noć. Dobili smo i informaciju da je predsednik malo sagoreo i da mora da se ohladi i oko 20 sati su na društvenim mrežama počele da kruže „anonimne“ dojave da od srede u ponoć kreće celodnevni karantin te da bi stoga bilo pametno da nagrnemo u prodavnice, koje su već praktično poharane u prethodna dva dana. Onda je izašao ministar policije da demantuje ovu informaciju i obavesti nas da se već bacio u potragu za osumnjičenim. Biće da se ipak spremaju za celodnevni karantin, ali ne može da ga objavi ministar policije – nije u redu da ukrade šou. Stoga, da mi prvo sačekamo njegov oporavak. Malo li je za jedan dan? Malo – idemo dalje. Premijerka je donela odluku da će sve informacije o širenju korona virusa od sada ići preko Kriznog štaba kojim ona predsedava, ko bi drugi, nego ona – elem cenzura. I na kraju uzbudljivog dana poslastica – partrijarh zabranjuje javne istupe kolegi Vukašinu Milićeviću, docentu Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta (PBF) Univerziteta u Beogradu. Gle čuda, baš nakon njegovog gostovanja u Utisku nedelje.

Ovaj sukoob pratim, sa većom ili manjom pažnjom od 2017, kada se grupa nastavnika PBF, među njima i kolega Milićević, usprotivila peticiji kojom je tražena revizija Darvinove teorije evolucije. U svom odgovoru ovi časni nastavnici su napisali da u odnosu na Darvinovu „trenutno ne postoji nijedna plauzibilna alternativna naučna teorija koja bi mogla da je zameni“ ili da bude njena „jednako plauzibilna alternativa“ kao i da „ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Od tada kreće obračun sa potpisnicima među kojima su Maksim Vasiljević, Vladan Perišić, Marko Vilotić i Vukašin Milićević. Maksim Vasiljević i Marko Vilotić su izgubili blagoslov Sinoda, zbog čega im se sprema otkaz na PBF. Vukašin Milićević je razrešen dužnosti urednika Radija Slovo ljubve i, poput ostalih potpisnika, razrešen svojih crkvenih dužnosti. Još tada im je zabranjen svaki javni istup bez blagoslova patrijarha.

I eto, juče smo saznali, dogodio se već viđen scenario. Patrijarhovo pismo, gle ironije, počinje sa „Prečasni oče Vukašine“ da bi usledila grdnja što on nastupa u medijima bez patrijarhovog znanja i odobrenja, što iznosi sablažnjivu kritiku Crkve, stavlja svoja „umovanja i mudrovanja iznad sabornog uma Crkve“, demonstrira neposlušnost i ne priznaje Ustav Srpske pravoslavne crkve i „iskazuje prezir prema odlukama Svetog Arhijerejskog Sabora“. Baš je prečasan ovaj otac Vukašin, nema šta, i zbog toga mu je, nanovo, zabranjen svaki javni istup i sveštenodejstvo, a moraće i pred crkveni sud. Patrijarh je istovremeno zabranio javne istupe svim nastavnicima PBF-a bez njegovog odobrenja, a u suprotnom će i protiv njih biti sproveden crkvenodisciplinski postupak.

Zapanjujuća je i ujedno zabrinjavajuća sličnost u ponašanju naše crkvene i svetovne vlasti prema neistomišljenicima. Kao da su im se, u njihovom univerzumu, sve kockice poklopile. Ali evo jedne poruke iz mog univerzuma – kolega Vukašin Milićević je, igrom slučaja, nastavnik Univerziteta u Beogradu i za njega je obavezujuć, kao i za sve nas tamo zaposlene, Kodeks profesionalne etike UB koji kaže:

„Циљеви

Члан 1.

(1) Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду (у даљем тексту: Кодекс) доноси се у циљу очувања достојанства професије, унапређивања моралних вредности, заштите вредности знања и подизања свести о одговорности свих чланова универзитетске заједнице на Универзитету у Београду (у даљем тексту: Универзитет).

Слобода мишљења и изражавања

Члан 4.

(1) Чланови универзитетске академске заједнице су слободни и одговорни да у свом раду траже и бране истину, подстичу слободан и одговоран прилаз учењу и исказивању стеченог знања.

(2) Универзитет подржава и подстиче слободу мишљења и изражавања чланова универзитетске заједнице Универзитета.

Уживање и поштовање права

Члан 7.

(1) Универзитет је дужан да сваком члану универзитетске заједнице осигура уживање свих права која се остварују у његовом оквиру, као и поштовање права зајемчених Уставом и законима.

(2) Права чланова универзитетске заједнице могу да буду ограничена само када је то потребно ради остваривања права других чланова универзитетске заједнице и поштовања законских обавеза Универзитета, у складу с циљевима Универзитета и у мери у којој је то неопходно.

Поштовање интегритета и достојанства личности

Члан 8.

Личност сваког члана универзитетске заједнице мора увек да буде поштована, у складу са уставним и законским јемствима интегритета, достојанства и права на приватност.

Јавно иступање

Члан 35.

(1) Чланови универзитетске академске заједнице имају право на јавно иступање и слободу изражавања, укључујући и наступе пред публиком и у средствима јавне комуникације, као и на слободно изражавање ставова у штампаним и електронски доступним материјалима.

(2) Чланови универзитетске академске заједнице не смеју да посредно или непосредно забрањују, ометају, ограничавају или било чиме условљавају јавне наступе других чланова академске заједнице, односно слободу изражавања на тим наступима.“

Braneći njega, ja branim sebe. Kolega Milićević samo radi svoj posao i to mu niko ne može zabraniti. Ili ipak može, ali samo na kratko. Represija je, iskustvo nas uči, dvosekli mač.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.