Piše: Goran Marković
Danas mi je stiglo pismo potpisano od izvesnog Aleksandra Vučića. Ako je to čovek koga sam primetio kako se muva u mom špajzu i po plakarima u spavaćoj sobi, a jednom ga zatekao i u kupatilu, onda je to sigurno osoba koja se predstavlja kao predsednik republike. Da nije odbegli štićenik neke psihijatrijske ustanove dokaz je i to što u zaglavlju pisma stoji logo okupatorskih jedinica koje nas već duže vreme terorišu a čiji je on šef. Kako bilo, rešio sam da toj sumnjivoj spodobi odgovorim.
Aleksandre Vučiću, ili kako li se već zoveš (ako uzmemo u obzir celu tu neverovatnu količinu laži kojima nas već godinama zasipaš, nije sigurno ni to da ne poseduješ nekoliko identiteta), dakle, koji si da si, izgleda da si se nekako dokopao moje adrese i poslao mi ovo čudno pismo u kome od mene tražiš, ni manje ni više, nego da te – volim?! Kao razlog za topla osećanja koja bih razvio prema tebi pominješ sume od 4.000 dinara i 100 evra koje si mi poslao na moj penzionerski račun. Moram da primetim kako taj novac ne samo da nisam tražio, nego nisam imao ni mogućnost da odbijem. Naravno, te novčanice mogao bih da poklonim nekome kome su neophodne, ili da ih jednostavno pocepam, ali svejedno bi ostao taj neprijatni osećaj kako za taj novac treba da pružim izvesne ljubavne usluge. Dakle, mene si shvatio kao pogodnu osobu kojoj možeš platiti za ljubav.
Ne znam da li si navikao na razmenu uobičajenu u svetu prostitucije, ali moram te upozoriti da moja osećanja nisu na prodaju. Odakle ti, uopšte, ideja da bih za određenu sumu mogao zavoleti nekoga kao što si ti? Tvoje pismo, koje po sadržaju i stilu pripada pornografskoj literaturi, očigledno računa sa manjkom dostojanstva i samopoštovanja primaoca. Po svoj prilici, građane ove zemlje smatraš nebuloznom gomilom crva koja je spremna na svako poniženje ne bi li se dokopala nekog otpatka, bedne crkavice, milostinje koju im deliš iz njihovog sopstvenog (!) džepa. I sve to činiš reklamirajući svoju kriminalnu organizaciju koja u najboljim gangsterskim manirima troši naš opljačkani novac, pri tome ne propuštajući da istakne svoju osionost i primitivni mrak.
E, pa, ja nisam od tih. Zato tvoje pismo shvatam kao uvredu koju neću zaboraviti. Prevršio si meru. Misliš da zauvek možeš da ljude tretiraš kao nesuvislu gomilu sužanja koja pognutih glava i bez reči trpi tvoja perverzna poniženja? Ali oni će, kad-tad, podići ropsku glavu i svojim gnevnim pogledom ti dati do znanja da je dosta. A tada, ne bih želeo da budem u tvojoj koži…
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR