Фридом ти у Хаус

За Антену М пише: Б. Гриневски

Прочитајмо то још једном заједно, поштовани читаоче:

“Међутим, канонски призната Српска православна црква (СПЦ) и самопроглашена Црногорска православна црква и даље се сукобљавају око власништва над црквеним добрима. У децембру 2019, након усвајања врло контроверзног закона којим се регулише вјерска имовина, усмјереног искључиво на СПЦ, услиједио је талас протестних литија”.

Овај мали бенигни пасус, из најновијег извјештаја о Црној Гори, иза којег је стала вашингтонска невладина организација Freedom House, у невином преводу независних “Вијести”, којима су ових дана руке пуне посла од превођења ових модерних плаћеничких “одјека и peаговања” из далеке Америке (сочињења неког умировљеног пуковника ca Флориде, или бившег порт-парола Стејт Департмента и осталих непознатих и “никад-чуо” ликова за једнократну при-пејд употребу), најљепше одсликава сву лажу, пара-лажу и биједу тих “објективних аналитичких” текстова. Не треба нам више, све је у овом кобајаги супер-неутралном и аналитички уравнотеженом и непристрасном параграфу.

Дакле:

Прво, СПЦ, је “канонски призната” - што ће рећи неупитна, стабилна, историјска вјечна вертикала, која је одувијек била ту. Она је датост, константа, даривана од небеса, канонима зазидана, утврђена и цементирана. Армирани бетон је то. Неупитна је у потпуности, као да није од људи створена, прије једног вијека и пет-шест дана, црно на бијело, са аутокефалном црногорском митрополијом, како то пише (ћирилицом!) у Службеном гласнику Краљевине СХС, те 1920. године. За беранско-подгоричке ауторе са печатом Фридом Хауса. То се каже просто и директно, тако телно и неупитно: “канонска”. Канон, јадо, не дирај!

Друго, црногорска црква је измишљотина, наравно, једна самопрокламована неканонска брљотина. Самопрокламована, нот гуд! То не ваља. Одмах се види да није у реду. Нема ту безличног и божанског канона, тим цјепивом наивни Црногорци и њихова лажна нова црква нису цијепљени! Тако је елегантно рјешење аутора: реченица још није до пола, а Црногорци и њихова секташка работа, непризната и потпуно неканонска, су већ у кунету. Па још ЦПЦ нема ни скраћеницу у загради, ни то није заслужила! Мада, вјероватно, нема ни потребе, више се не помиње у овом епохалном извјешћу.

Треће, и још чудније, ови оклољени и заштићени канонски витезови, с једне, и ови биједни маргинални умишљени самопрокламовани биједници, с друге стране, “и даље се сукобљавају” око “вјерске имовине”. Ма хајде? А ђе се сукобљавају? Како? Има ли који спор да се наведе, бар у фусноти? Па да амерички конзумент ових стручних анализа о егзотичним земљама и тамо неким црквама, привремено утамничен карантином, нађе интереса да провјери и оне двије-три пресуде из Стразбура, ђе су ови “канонски” лавови доживјели карамбол и потпуни јасни пораз у том “сукобљавању” у вези имовине. Тј. непокретности. Којег у Црној Гори нема, већ је српска црква у спору са државом коју не признаје. О томе аутори ћуте.

Четврто, (коначно стигосмо до друге реченице цитираног бисера) пажњу чак и апсолутно незнавеног иностраног читаоца, који се, у међувремену, упознао са разлозима зашто се ми зовемо Блек Маунтин, а зашто се Serbia више не зове Servia (као до судбоносне 1914.), јер то баш ружно звучи, чак и горе него Сербистан, одмах ће окупирати синтагма “врло контроверзног закона”. Кукавни наш закон, није само контроверзан, већ је врло контроверзан! Јадни ми.

А што је тај закон, хм, врло контроверзан? Па цијела је Венецијанска комисија, као тијело Савјета Европе (све саме неканонске институције и неправославна имена, примијетиће чак и ненавикло око неког америчког читаоца) подржала ту ендемску контроверзију, са једним гласом против (тамо један “пореклом” из Никшића, а којем су дали да буде помоћник министра правде у Сербији) и једним уздржаним, фром Бањалука (некадашњи тенкиста, Србин, наравно, рекао да му се Закон не допада, али да не може да гласа против Црне Горе!). И то је онда, “very controversial”. Дабоме: хонорарним писцима и њиховим домаћим изда ... вачима је црногорска независност погрешна, наше чланство у НАТО штетно, релације са сусједима све наопаке .. па је онда јасно што су им једностсвне и јасне норме Закона о слободи вјероисповијести и увјерења - врло контроверзне! Још да наведу које су то и зашто - да коначно сазнамо ту тешку контроверзију.

Пето, и најљепше, Фридом Хаус повјереници пишу да је Закон усмјерен искључиво на српску цркву. Ова директна осушена тупа лаж не заслужује људски коментар. Очигледно се не објашњава. (Закон важи за све, тачка.) Оваква проста неистина као да је писана у самом штабу Амфилохија Риста Радовића, па одаслата да се удари жиг једне проминентне и уважене и међународно познате невладине организације, која посматра и коментарише стање и статус људских права и слобода по цијеломе свијету. Само је на СПЦ усмјерен наш врло контроверзни закон. Па срам нас било! Него, питамо се, како то не виђеше сви они силни европски правници, лише онога из Никшића и оног поштеног тенкисте? Чудо једно венецијанско-европско!

И, на крају овог епохалног пасуса из Извјештаја, имамо трешњу на торти: “протестне литије”! Ове силне контроверзије и мучки удари на гранитне канонске неупитности су изазвали - “талас протестних литија”! Дивно, неизрециво контрадикторно, оксиморонски погано. Саме од себе су се литије у протесте организовале, или су се протести у литије преточили? Нема ту политике, нема српских партија из Монтенегра, српских партија из Сервије, српских партија из српског дијела БиХ; нема ни руског утицаја и помоћи, нема руских попова из Русије и руских попова из Украјине, никaко их нема; нема српске штампе одавде, српске штампе из Србије, портале руско-српске да не спомињемо; нема званичника, политичара, академика и осталих пискарала и пропагандиста одсвуд-откуд; нема Дачића и Вулина, Брнабић и Вучић се не помињу, ни Гавриловић из Ниша, апстрахован је и волуминозни Додик; нема мржње, ксенофобије, позива на линч, нити слављења ратних злочина и злочинаца. Нема ништа од тога, никако нема, ни зареза - нема ђе да стане у Годишњи извјештај Фридом Хауса, нема ко да преведе ненаписано. Аферим, сјајно, бјутифул! Талас литија је услиједио и - тачка! Дар с неба, заправо, Ристов бог из машине!

И дођосмо, ето, до тачке, до краја овог повијесног извадка из тог гласовитог рапорта о Црној Гори и њеној муци. Толико лажи и зла у једном простом пасусу! Чудо.

Имамо разних идеја за крај ове кратке вјежбе. Имамо и љепших, вјероватно, али нема важнијег од мисли да се истина и правда за Црну Гору неће сами одбранити.

То не смијемо да заборавимо.