Nikolaidis: Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti

Piše: Andrej Nikolaidis

Nego: trenira li srpska omladina? Koliko na dan 30.10.2020. diže iz benča? Je li srpska omladina spremna da, kako reče akademik Bećković, „Dritona nosi na rukama“ – recimo od Slavije do Kalemegdana, ako sam pravilno zapamtio te beogradske toponime?

Jer, crnogorska vlada je – izgleda, ali za đavola, nikad ne znaš zasigurno – dogovorena. Dritan je, izgleda, završio posao. Stoga, kada dođe u Beograd, srpskoj omladini, ne želi li udariti na obraz najslavljenijeg živog srpskog pjesnika, nema druge nego da Dritana kroz Beograd na rukama pronese. Kao masa Michael Stipea u spotu za „Drive“. Kao Eddie Veddera u spotu za „Alive“.

Niko ne zna kada je, tačno, počela povijest stage divinga. No pretpostavlja se da je to bilo 8. avgusta 1964. na koncertu The Rolling Stonesa u Ševeningenu. Tu je plavokosi mladić skočio u masu koja je, kroz decenije, nosila njega, Jima Morrisona, Iggy Popa, bezbrojne pankere, korere i trešere pa repere, da bi taj val ruku koje njišu obožavane stigao do Srbije, zemlje čiji najbolji sinovi trunu baš u Ševeningenu, u tamošnjem kazamatu, pa tu, na Kalemegdanu, ako sam, rekoh li, dobro zapamtio ime te beogradske lokacije, pred Matiju Bećkovića spustila Dritana Abazovića. Da ga čika Matija zagrli i, onako crnogorski, priupita: „Đe si, Dritone! Jebeš li što? A, kuronja?“. Na što mu Dritan, sa širokim osmijehom, jer zna da je akademikovo pitanje retoričko – jer se Dritan, kako je povjerio beogradskim medijima, nakon pobjede na izborima od žena odbraniti ne može – odgovori čuvenom replikom galebova iz svih naših malih primorskih gradova, riječima kojima se, krajem septembra, uz pivo u pustoj kafani kraj plaže, svodi saldo palih turistkinja i pod sezonu podvlači crta: „Prošle godine jednom, ove godine nešto rjeđe“.

Ili je, ipak, procesija sa Dritanom otkazana? Jer Dritan ipak nije završio posao ili ga je, u najboljem slučaju, završio tek djelimično? Da: Đukanović, nakon trideset godina, neće imati svoju vladu Crne Gore. Ali je neće imati ni Aleksandar Vučić. Dakle: komšiji, to jest Milu, jeste crkla krava. Ali se ni Vučićeva ne osjeća najbolje.

Andrija Mandić, ovlašteni zastupnik kompanije „Vučić“ u Crnoj Gori, za Dritana sada kaže da je glasonoša tajkuna i medijskih mogula. Tajkuni Srbima kradu izbornu pobjedu, vrište Vučićevi tabloidi i Mandićev Demokratski front.

To bi bilo tačno, da nije netačno, alanfordovski rečeno. Ili da to saopštimo preciznije, citatom iz „Alan Forda“: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“.

U temelju trenutnog zastoja u realizaciji „izbornog trijumfa Srba u Crnoj Gori“, „popisa na kojem će broj Crnogoraca biti sveden na 25 posto“ i projekta „Srpskog sveta“ stoji, naime, ozbiljan nesporazum sa osnovama matematike.

Ultrasrpski Demokratski front na izborima je dobio nešto preko 32 posto glasova. Što je impresivno, ali nije izborna pobjeda. Tom broju je beogradska matematička škola dodala 12 posto, koliko je na izborima osvojila koalicija okupljena oko Demokrata. Ta koalicija jest većinom prosrpska. No tek većinom: znatan dio glasača Demokrata su razočarani indipendisti, a ne manje brojni su i Srbi kojima ne pada na pamet ukidati državu Crnu Goru. Sabiranjem krušaka i jabuka stiglo se do nešto preko 44 posto glasova. Sve ostalo, dakle cijelih 56 posto, otišlo je pro-NATO, pro-EU indipendističkim partijama, među kojima je i URA.

Ideja „srpske Crne Gore“ je, dakle, ubjedljivo poražena na izborima. Poražen je, jasno, i Đukanović. Dio indipendista – onih koje, kako kaže Mandić, kontrolišu tajkuni i medijski moguli – odlučio je napraviti vladu bez Milovog DPS-a.

Što je izazvalo euforiju i opštenarodni dernek u Beogradu i Banjaluci.

A onda su Mandić, Knežević, Medojević, Vučić i ostatak srpskih nacionalista shvatili da su tajkuni i moguli odlučili napraviti vladu i bez njih.

Tako se stiglo do takozvane „ekspertske vlade“ koja će trajati 200 dana. To, jasno, nije reformska vlada, nego vlada time outa. Zadatak te vlade je da priremi nove izbore i što je moguće više oslabi DPS, da na tim izborima ne bi opet došao na vlast. Novi izbori će biti za 200 dana, a ne odmah, samo zato što Mandić & co. nisu toliko glupi da budu optuženi kako su baš oni onemogućili stvaranje prve post-Đukanovićevske vlade.

U intervjuu za RTCG koji je dao nakon sastanka na kojem je „ekspertska“ vlada dogovorena, Mandić je masakrirao i tu vladu i mandatara i Dritana i tajkune i mogule. Šta da vam kažem: There Will Be Blood… Kampanja za nove izbore već je počela, i prije nego je vlada sastavljena i izglasana.

Svi će, nadalje, napadati DPS, koji im je i dalje prijetnja. Ali će napadati i jedni druge. Budućnost crnogorske političke scene je bellum omnium contra omnes.

Andrija Mandić to jasno najavljuje, kada poručuje kako je Đukanović pobijeđen, ali slijedi borba protiv tajkuna i ambasada koje prekrajaju izbornu volju građana.

O crnogorskim tajkunima je prozborio koju i Aleksandar Vučić. Hoće da vladaju oni koji imaju medije i novac, rekao je on. To su, da vam prevedem, koncern „Vijesti“ i ostali tajkuni koji kontrolišu Abazovića i URA-u.

Sad, ako ćemo pravo, novac imaju, između ostalog, i zato što im ga je, ne bi li srušili Đukanovića, dao upravo Vučić. Njegov je M-tel, tvrdi Milan Knežević, najbliži saradnik Andrije Mandića, „Vijestima“ dostavio milion i 700 hiljada eura, dok je Front u džepove koncerna usuo pola miliona eura. Razumijem Vučića: za 2,2 miliona, očekuješ da te slušaju. Ali istoj ekipi mnogo više od toga dao je Milo – pod njegovom crnom diktaturom i paklenom strahovladom su se svi oni obogatili – pa su mu ipak došli glave. Vučić pokazuje duboko nerazumijevanje prirode crnogorskih nezavisnih medija: iz njihove perspektive, to što su uzeli pare od tebe ne znači da su se prodali.

Elem: vlade će, po svemu sudeći, biti. Trajaće kratko. Ili još kraće od toga. Slijede izbori. Stari prijatelji mogli bi postati neprijatelji, a neprijatelji bi se mogli zbližiti. Sve je to prilično gadno za posmatrati, a još je gadnije, ali i lukrativnije, u svemu tome učestvovati. Kao što je rekao Abdulah Sidran: „Posvađali su se zbog para, a razišli zbog ideoloških razlika“. U konačnici, sve je to za dobro crnogorskih građana i u cilju jačanja ovdašnje demokratije, je li tako? Jeste.

Nego, hoće li ta omladina Dritana, dok supruge i kćerke nacionalnih pregalaca, u histeriji kakva nije viđena od beatlemanije, na njega bacaju grudnjake i gaćice, kroz Beograd nositi na rukama? Ili ipak neće?

Autonomija