Licemjeri

Za Antenu M piše: Đorđe Šćepović

„Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći: Na Mojsijevu stolicu śedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu činite i držite, ali po djelima njihovim ne činite; jer govore, a ne čine. Nego vezuju teška i nesnošljiva bremena i meću na ljudska pleća, a sami svojim prstom neće da ih pomaknu. A sva svoja djela čine da ih ljudi vide…“  Matej                                                                                                                                     

Najveći strah svakog pisca je strah od ponavljanja. Iskonski strah od ponavljanja, sebe i drugih. Ali avaj, ako ste stanovnik Crne Gore, pa još i pisac, susret s vašim najvećim strahom je neminovan. Ako ga nekim čudom (ili umijećem) i mimoiđete u literaturi, u životu koji nije književnost, učiniti isto, bio bi podvig ravan čudu.

Stoga, svjestan mogućnosti ponavljanja, opet se, gle čuda, bavim arhitektama „srpskog sveta“. Kažem arhitekte, a mislim eksperti.

Kako biti živ, a prećutati fantastikukoju živimo? Zato, treba govoriti, po cijenu da dosadite i Zdravku i narodu. Kažem Zdravko, a mislim Bog, Vaistinu, u crnogorskoj književnosti danas nijesu rijetkost pisci-nojevi, jogiji na nedostižnim nivoima meditacije, oni koji su iznad ovozemaljskih, naročito crnogorskih,prilika i nevolja, njihov je schmerz – weltschmerz.

Oni se neće baviti trivijalnim, nacionalističkim igrokazima velikosrpskih slavljenika. Njihovu pažnju ne zavređuju avgustovski pobjednici čiji je naum zatiranje svega crnogorskog i nesrpskog. Oni se neće baviti ni vladikama koji danas pozivaju na poštovanje mjera NKT-a, a do juče su bili kolovođe masovnih litija, sahrana, i raznih drugih manifestacija.

Do juče su ulice kadili tamjanom i tvrdili da je virus najobičnija laž! Valjda se perspektiva bitno mijenja kad ti jedna takva laž zagolica pluća.

A to što su svojim činjenjem ugrozili zdravlje hiljada i hiljada građana, pu-pike, ne važi. Naši radnici u kulturi nemaju vremena da se bave tricama i kučinama poput ovih. Oni se ne osvrću na novoproglašenu ministarku zdravlja, koja takođe apeluje na stanovnike vaspostavljenog „srpskog sveta“ da nose masku, da drže distancu i da izbjegavaju okupljanja!

Ako se vratimo samo malo unazad, ta će nas uvažena doktorka za sva pitanja u vezi sa stanjem mitropolita Amfilohija uputiti na zvanični sajt Mitropolije crnogorsko-primorske, ne na Klinički centar u kojem je načelnica Pulmologije.

Ako se opet vratimo malo unazad, načelnica Pulmologije će skupa sa svojim kolegama ljekarima prekršiti sve propise i pogaziti sve kodekse poziva ljekara.

Osim što će oni sami, bez maski, bez protokola, na gomili, odavati poštu preminulom mitropolitu, oni će dozvoliti svoj „eliti“„srpskog sveta“ da uđe u KBC, da boravi u mitropolitovoj sobi i da se u društvu zaraženog sveštenika Mitrovića šetka hodnicima bolnice i izvan nje!

Naši će pisci-nojevi ostati nijemi i na novopečene ministre, koji tvituju svoje prve ministarske tvitove i objavljuju da je Crna Gora konačno dobila prvu demokratsku vladu!

To što su novi ministri minulih deset godina proveli u DPS vladi,na raznim pozicijama i s prigodnim unapređenjima, to nije dovoljan razlog da naši nojevi izvuku glavu iz pijeska. Jer, ključevi budžeta su u rukama vlasti, a naši su radnici u kulturi bez budžeta kao Zdravko bez pričešća.

I onda, ko je veći licemjer? Ovi koji žele da nas spasu tako što će nas uzidati u temelje „srpskog sveta“, ili pak ovi što su iznad, i temelja i svijeta?