Sarapini gosti

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Svakoga jutra na Pinku se mogu gledati kapitalni primerci naprednjačke faune. Domaćin je njihova televizijska zvezda Sarapa Predrag, još sposoban da od svojih gostiju izvuče ono najgore.

Za takav učinak ne mora čak ni da se trudi. Pink nije samo televizijska kloaka, nego pogled na svet koji je prestao da postoji. U njemu je Sarapa delo mutacije nečistih sila koje su ga pretvorile u zvezdu javnog nužnika, baba sera koja samom svojom pojavom podstiče goste koje je poteralo da valjano obave posao.

To je delatnost bez rizika. Domaćin ume sa pitanjima, njegov je šarm proizveden u jutarnjoj školi jeftine žovijalnosti, gosti imaju samo jednu temu i malo prostora za kreativnost u njenoj obradi.

Uglavnom, sav taj polusvet koji dolazi iz istog legla, mogao je da bude pod kontrolom budnog Predraga. Sve je više napada na Vladaoca koji se osipa i raspada, tako da branioci jedva imaju šta da čuvaju. Više nisu dovoljne neukusne ode, neuverljivi panegirici još manje. Izgleda da je njihov umorni bog, prepadnut, podbuo i otekao, na izmaku snaga, pa je potrebna sve obilnija udvaračka infuzija, šećerna vodica za mlohavog idola.

Ali, neki su se primerci otrgli od samokontrole, a u živom programu svašta je moguće. Sarapa je sporomisleći udvarač i čuvar kulta a pouzdanim gostima ume da se omakne nešto kao jeretička misao, iznenadni nagon da se huli na komičnog poglavicu. Pa je tako jedan rekao da je Vučić izdajnik, iznenadio domaćina korišćenjem jezika najdražeg gosta. U toj javnoj pišaonici, izdajnici i strani plaćenici, atentatori i rušioci države i njenog pantokratora jedine su teme.

Tako je Vučića za izdajnika proglasio njegov opskurni obožavalac, očajan zbog „kosovskih skretanja“, ali i lošeg tretmana među prisutnim pajacima. Ništa bitno, mada je ta mala rasprava među prijateljima izazvala akutno čaršijsko uzbuđenje: evo ih svađaju se, skandal na Pinku, pobunio se jedan. Povadiće oni oči jedni drugima, kad tad.

Taj eksces je važan jedino zbog taktičkog narušavanja monolita, Vučićeva zlodela na sasvim su drugoj strani. Ali sama okolnost da je kod Sarape očit zamor lošeg materijala, i da stvari mogu da odu bilo na koju stranu, zabrinjava vođu čopora i jedinke koje su mu uvek na raspolaganju.

Svoje ponižavajuće mesto, zvezda Sarapa morao je da čuva novim modelom primitivnog uvlačenja. Pozvao je najmilijeg gosta i omogućio mu lako poentiranje. Spremio je neke izjave, pustio ih pred gazdom, koji se žučno svađao sa slikama. On pred žive ljude ne sme.

Vrhovni se zavadio sa svakim izabranim prilogom: neće njega niko rušiti na ulici, žele da ga smaknu kako bi došli do kase, aha, zna on njih. Ne može njemu niko ništa, hrabriji je jači i brži od svih. Kako da ga po sokacima jure pobunjenici oslobođeni fiskulture, takvima je lako pobeći. Pobediće ih uvek, svuda i u svemu, uvek je pobeđivao i ponovo će. Izvolite jadnici, dođite. Prezirem vas, sram vas bilo!

Izgledalo je da se Sarapa očistio od onog nezgodnog gosta koji se otrgao sa lanca i ujeo gospodara. Voditelj je lično gazdi olizao rane, pogladio ga, tetošio ga, češkao i digao mu samopouzdanje. Takva je to meka i podgojena iluzija o moći koja se ostvaruje bez otpora i naizgled joj nema kraja.

No ipak, došao je Šešelj, čovek koji više nema šta da izgubi, njegov je negdašnji kurir još u punoj moći, i vojvoda bez zavese na ustima ima dozvolu da čini šta mu je volja. Ako ga otme od Marića makar na jedan dan, Sarapa ima program.

Ko zna šta je domaćin zamislio, ali Šešelj dr Vojislav je terao po svome, jer jedino tako ume pred nemoćnim sagovornikom. Nekako je naciljao ministra zdravlja Lončara, i njegove navodne švalersko-špijunske afere. Kao nenadmašni tračer i solidan pripovedač, vojvoda Voja je razbio mučenika Sarapu na parčiće i preuzeo stvar u svoje ruke.

Dobro, nećemo sad o tome – pokušao je Predrag da prekine, ili bar ublaži Šešeljeve nalete. Ali gost ima nezgodnu narav, te je obilato nagrdio zvezdu Pinka, ukazao mu na nepristojnost i zapretio da u taj ćumez njegova noga više neće da ga unese.

Nisu ovo nikakvi signali da na Pink stiže bar malo zdravog razuma ili dah nekakve slobode. Ni govora o tome. Jednostavno, deponija je prepuna, niko to ne čisti niti želi, pa se izliva smeće. Smrdi do neba, ali izlivanje tek sledi, i više nema sile da se to zaustavi.