Glušičina moba – ili jedna odbrana koja to nije

Za Antenu M piše: Adnan Čirgić

 Ili grmi il' se zemlja trese, / ili bije more o bregove? / Niti grmi nit' se zemlja trese, / niti bije more o bregove. / Mobu kupi Urina Glušica / da dokaže da je naučnica... Odgovor na guslarsku propagandu koju Glušica širi adekvatnije bi bilo nastaviti u započetome tonu, osobito kad se zna da su gusle glavni muzički instrument ciljne grupe do koje redovna profesorica doktorica Rajka Glušica, funkcionerka Ure, želi dospjeti.

Oglasila se u listu Danas doktorica Svenka Savić, profesorica emerita Univerziteta u Novom Sadu, da odbrani svoju štićenicu. No kako u njezinu odbranu nije imala što reći, iznijela je o autoru ovoga priloga niz konstatacija, poput: „Čirgić piše seksističku polemiku, uz obilje vređanja i nipodaštavanja ugledne profesorke opšte lingvistike i crnogorskog jezika“; „Cilj je zapravo polemičara da najpre jezičkim sredstvima omalovaži intervjuisanu osobu, tačnije autorku knige 'Crnogorski jezik i nacionalizam'“; „potom je diskvalifikuje moralno (uselila se u stan na prestižnoj lokaciji dobijenog iz kvote rektora)“; „potom je i stranački diskvalifikuje (priključila se opozicionom pokretu Ura)“; „polemičar zamera intervjuisanoj profesorki što menja teorijsko uverenje o standardizaciji crnogorskog jezika tokom ove tri decenije“. I tako dalje.

Doktorica Svenka, profesorica emerita, koristi svoje respektabilne godine i pol da u startu difamira sagovornika kao seksistu – iako ama baš ni na jednom mjestu nije navela što je seksističko u osvrtu na naučne i moralne domete redovne profesorice doktorice Rajke Glušice, funkcionerke aktuelnoga i prethodnoga režima u Crnoj Gori. U nedostatku argumenata ona se poziva na to što sam, radi uštede prostora, redovnoj profesorici doktorici Rajki Glušici izostavio titule, koje ovoga puta redovno navodim. No doktorica Svenka, profesorica emerita, nije se osvrnula na to da sam iste titule izostavio (kako to i inače činim) i uza svoje ime i imena ostalih koji se u osvrtu spominju. Jesu li pak demagoški, seksistički ili kakvi drugi razlozi presudili što doktorica Svenka, profesorica emerita, mene oslovljava isključivo imenom i prezimenom, uz obavezni dodatak „polemičar“, a gđu Glušicu tituliše kao „redovnu profesorku“, to neka presude čitaoci koji ne zapadaju u guslarsko muzičko pijanstvo.

No ostavimo to po strani. Doktorica Svenka, profesorica emerita, zaboravila je ne samo obrazložiti svoje optužbe da je autor ovoga priloga seksist(a) i nacionalist(a), no je zaboravila i  odbraniti svoju štićenicu. Tako smo osim podatka da je Rajka Glušica „ugledna profesorka opšte lingvistike i crnogorskog jezika, (...), redovna profesorka Filozofskog/Filološkog fakulteta u Nikšiću, urednica časopisa Riječ, jedna od organizatorki dugoročno osmišljenog, u slavističkom svetu veoma cenjenog, međunarodnog skupa 'Njegoševi dani'“, ostali uskraćeni za informaciju o dometima suve nauke njezine štićenice, koji su bili povod za našu reakciju u Danasu. Podatak da „ugledna profesorka opšte lingvistike i crnogorskog jezika“ Rajka Glušica, „redovna profesorka“ UCG nema ama baš nijedan tekst iz opšte lingvistike, za doktoricu Svenku, profesoricu emeritu, očito je bez značaja za odgovor polemičaru Čirgiću. Bez značaja je i to što ta „ugledna profesorka crnogorskog jezika“ luta od stava da je crnogorski jezik jezik do deklaracije o zajedničkome jeziku ili pak stava da je to jedna od varijanata policentričnoga srpskohrvatskog jezika.

Ako je razuđenost stavova o istome naučnom problemu odraz naučne uspješnosti, onda se mora priznati da je štićenica doktorice Svenke odista vrhunski naučni autoritet. Žalibože, redovna profesorica doktorica Rajka Glušica slabo je citirana, a mogli bi je citirani mnogi – i oni što smatraju da crnogorski jezik ima svoje posebnosti i oni što smatraju da crnogorskim imenom treba nazvati srpskohrvatsku jezičku normu; i oni što smatraju da su ś i ź fonemi i oni što smatraju da oni to nijesu; i oni što smatraju da treba šetati „po ulica“ i oni što ne bi mijenjali padežni sistem crnogorskoga jezika; i oni što smatraju da je crnogorski jezik proistekao iz srpskohrvatskoga i oni što misle da je srpskohrvatski nastao iz političke potrebe da se jezički unitarizuje bivši jugoslovenski prostor; i oni što smatraju da su dubleti dobro rješenje i oni što smatraju da je fleksibilnost norme neprimjerena.

Mora da je redovna profesorica doktorica Rajka Glušica shvatila da podgoričke Vijesti nijesu baza za citate u naučnim tekstovima, pa je svoje novinske tekstove ukoričila u knjigu „Crnogorski jezik i nacionalizam“, u prestižnoj biblioteci „XX vek“, kako slavistika ne bi ostala uskraćena za njezino naukovanje.

Ljuti se uvažena doktorica Svenka Savić, profesorica emerita, što navodimo bio-bibliografske podatke o redovnoj profesorici doktorici Rajki Glušici, poput onoga da je od nastavnice u seoskoj školi do redovne profesorice UCG dospjela a da pritom nije imala čak ni knjigu (liše doktorata) niti tekst iz oblasti za koju je birana; što rekosmo da je poučitelnica etike i povjesničarka diskriminatorske politike bivšega režima dobila stan na prestižnoj lokaciji u Podgorici mimo konkursa, iz kvote rektora; što je članstvom u Uri postala borkinja protiv korupcije od koje je profitirala; što je blateći čovjeka časne uspomene, profesora Živojina Stanojčića, člana komisije za njezin izbor u zvanje, uspjela pribaviti podobnu komisiju za izbor u zvanje; što je aktuelna ministarka nove demokratske vlasti u Crnoj Gori, deklarisana kao četnik, imenovala za člana upravnoga odbora UCG – da bi spasila tu ustanovu od nacionalizma. I tako dalje.

Od silne ljutnje doktorica Svenka zaboravila je odgovoriti na te činjenice. Umjesto toga konstatovala je: „Zahvalni smo polemičaru da iz njegovog teksta doznajemo i o tome, ali, nažalost, polemičar izostavlja podatak o svojoj političkoj aktivnosti i privilegijama koje je imao do sada.“

Ali ni tu ne kaza o kojim je političkim aktivnostima i privilegijama riječ. Ako uvažena doktorica Svenka pod političkim aktivnostima polemičara smatra njegovu dosljednu opredijeljenost za nezavisnu Crnu Goru koja obezbjeđuje ravnopravnost svih njenih građana, za naučni ugled koji se stiče mjerljivim rezultatima, za crnogorski jezik kao državni jezik Crne Gore, standardizovan u skladu s naučnim rezultatima publikovanim u nebrojenim studijama o jeziku u CG, drago mi je što se – za razliku od njezine štićenice – ne mogu pohvaliti razuđenošću stavova o pobrojanim pitanjima. Opominje doktorica Svenka, profesorica emerita, polemičara Čirgića da je uzor redovne profesorice doktorice Rajke – Snježana Kordić. Na stranu što je profesorica doktorica Snježana Kordić (uvažena doktorica Svenka zaboravila joj je navesti titulu) upravo poznata po polemikama s uglednim hrvatskim lingvistima kojima zamjera što hrvatski jezik tretiraju kao hrvatski.

U svemu tome više smo skloni viđeti respektabilno životno iskustvo doktorice Svenke no demagogiju, seksizam i mizandriju. „Ne smeš vređati sagovornika, pogotovu to nikada ne sme činiti mušakarac u odnosu na ženu sagovornicu“ – poručuje mi doktorica Svenka Savić, profesorica emerita. Koje je to pak uvrede polemičar izrekao na račun sagovornice, ni ova sagovornica nije navela. (Ili možda u suočavanju redovne profesorice doktorice Glušice s golim činjenicama doktorica Svenka vidi omalovažavanje?) Ali je navela, valjda kao potvrdu naučnih dometa svoje štićenice da je redovna profesorica doktorica Rajka „potpisnica Deklaracije o zajedničkom jeziku u Crnoj Gori i dosledna agitatorka tog teorijskog stava o jeziku u regionu“, a da je to nauka potvrdiće uvažena doktorica Svenka podatkom da je istu deklaraciju potpisao i Noam Čomski (kome je doktorica Svenka opet zaboravila navesti titulu).

Na stranu to što doktorica Svenka nauku očito vidi kao agitprop, ona upomoć u odbranu svoje štićenice priziva podatak da je istu deklaraciju potpisao i Noam Čomski. No sve i da je Čomski potpisao izbor u zvanje redovne profesorice doktorice Rajke Glušice, to i dalje ne bi moglo izbrisati činjenicu da za oblast u koju je birana – štićenica doktorice Svenke Savić nema ama baš ni jedan jedini tekst. A što je N. Čomskom bila simpatična Deklaracija, to o samoj deklaraciji opet ne govori ništa. Kao što je podržao Deklaraciju, tako je svojevremeno Čomski podržao i režim Crvenih Kmera.

„Da li je stvarna namera polemičara nauka ili žal  jer se kolo sreće okreće – 'ko bi doli sad je gori...'“ – pita se doktorica Svenka. Uskrativši je za odgovor, konstatovao bih samo da njezina štićenica i ovoga puta uspješno odolijeva zakonima fizike. Privodeći kraju jalovu raspravu, pozvaću se na doktoricu Svenku Savić, profesoricu emeritu Univerziteta u Novom Sadu: „Moramo u polemikama biti časni“.